Рајонизам
Рајонизам[1] (или рајизам)[2][3] је био стил апстрактне уметности који се развио у Русији 1910–1914. Основали су га и назвали руски кубофутуристи Михаил Ларионов и Наталија Гончарова. Рајонизам је био један од првих руских покрета апстрактне уметности.[4]
Током 1912. године, Гончарова и Ларионов су напустили Каро пуб, у знак протеста због ослањања групе на француску уметност, и организовали своје ривалске изложбе. Тада је настао рајонизам, са јасном визијом онога шта је апстрактна уметност представљала. Ларионов приступ апстрактном сликарству била је идеја да су одређени научни принципи, као што су радиоактивност, ултраљубичасто светло и рендгенски зраци, основа за визију онога што је желео да створи.[5]
Историја покрета
уредиГончарова је почела да слика у рајинском стилу још 1909. године, али је њен и Ларионов рајонски манифест написан 1912. и објављен следеће године.[6] У манифесту Ларионов изражава следеће: „Живео стил рајонског сликарства који смо ми створили, ослобођени реалистичких облика, који постоји и развија се само по својим ликовним законима“.[7]
Рајонисти су желели да стварају уметност која лебди изван апстракције, изван времена и простора, и да разбије баријере између уметника и јавности. Рајонистичке слике су се тако фокусирале на зраке који се рефлектују од објеката и како се зраци крећу.[8]
На чувеној изложби Таргет 1913. јавности је представљен је овај стил апстрактне уметности.[1]
Референце
уреди- ^ а б „Rayism/Rayonism”. National Galleries Scotland. Приступљено 21. 1. 2020.
- ^ Harte, Tim (2009). Fast forward the aesthetics and ideology of speed in Russian avant-garde culture, 1910-1930. Madison, Wis.: University of Wisconsin Press. стр. 259. ISBN 978-0299233235.
- ^ Drucker, Johanna (децембар 2020). Iliazd: a Meta-Biography of a Modernist. Johns Hopkins University Press. стр. 41.
- ^ „Rayonism”. Tate Gallery. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ Bobrinskaya, Ekaterina (2020). „Mikhail Larionov's Rayonism and the Scientific Mythologies of the Late Nineteenth and Early Twentieth Century”. Venezia Arti. 29: 127—136. doi:10.30687/VA/2385-2720/2020/01/007
.
- ^ Gerhardus, Mary; Gerhardus, Dietfried (1979). Cubism and Futurism. Phaidon. стр. 74.
- ^ Dabrowski, Magdalena (1975). „The Formation and Development of Rayonism”. Art Journal. 34 (3): 200—207. JSTOR 775991. doi:10.2307/775991. Приступљено 2. 6. 2022 — преко JSTOR.
- ^ Lodder, Christina. „Natalia Goncharova: the Trailblazer”. Tate Gallery. Приступљено 22. 1. 2021.
Додатна литература
уреди- Иньшаков А. Н. (1999). „Лучизм в русской живописи и мировой авангард. Мифология света в новом искусстве” (2) (Искусствознание изд.): 354—371.
- Иньшаков А. Н. (2001). „Лучизм Ларионова и лучизм художников „Ослиного хвоста“” (2) (Искусствознание изд.): 430—455.
- Иньшаков А. Н. (2001). „Ларионов и Малевич: лучизм и супрематизм” (Н. Гончарова, М. Ларионов: Исследования и публикации. Сборник статей / Комиссия по изучению искусства авангарда 1910—1920-х гг. изд.). М.: Наука: 3—21. ISBN 5-02-022615-7.
- Иньшаков А. Н. (2003). „Лучизм по С. Романовичу” (2) (Искусствознание изд.): 348—361.
- Ларионов М (1913). Лучизм (1-е 1000 экз изд.). Москва: К. и К.
- „Лучизм”. Большой Энциклопедический словарь. 2000.
- Мосин И.И. (2013). Все о стилях и течениях в современном искусстве (5000 экз изд.). Вильнюс: UAB «Bestiary». стр. 50. ISBN 978-609-456-077-4.
- Поспелов Г. Г. (2001). „«Равновесие танца» или «Огородное пугало»?: Лучизм Ларионова: от плоскости к пространству” (Н. Гончарова, М. Ларионов: Исследования и публикации. Сборник статей / Комиссия по изучению искусства авангарда 1910—1920-х гг. изд.). М.: Наука: 22—30. ISBN 5-02-022615-7.
- Филлипс С. (2014). …Измы: как понимать современное искусство. Москва: ООО «Ад Маргинем Пресс». стр. 44—45. ISBN 978-5-91103-190-9.
Спољашње везе
уреди- Музеј Тејт - Рајонизам
- Рајонисти и футуристи: Манифест — Наталија Гончарова, 1913.
