Саобраћај у Републици Српској
Саобраћај у Републици Српској спада у надлежност Министарства саобраћаја и веза Републике Српске. У ту област потпада сва саобраћајна и телекомуникациона инфраструктура Српске.[1] Саобраћајна инфраструктура обухвата путеве, жељезничке пруге, жељезничке станице, аеродроме, пловне путеве, пристаништа и слично, док телекомуникациона инфраструктура обухвата телефонију, телеграфију, оптичке каблове, земаљске станице веза, саобраћајну телематику и друго.[1] Ниже надлежности су подијељене према саобраћајним секторима на Жељезнице Републике Српске, Поште Српске, Путеви Републике Српске и друга јавна предузећа која су задужена за одржавање саобраћаја у Српској.
Жељезнички саобраћај
уредиУкупна дужина пруга нормалног колосијека у Српској износи 425 km.[1] Жељезнице Републике Српске годишње превозе око 1.000.000 путника и око 6 милиона тона робе. Жељезнице Републике Српске дневно у оптицају користе 65 путничких и 8 теретних возова.
Пружни правци
уредиМеђународни код Жељезница Републике Српске је 0044.
- Добој — Костајница — Бања Лука — Омарска — Приједор — Нови Град
- Блатна — Нови Град — Добрљин
- Добој — Модрича-Шамац
- Брчко МП — Брчко
- Добој — Зворник
- Бијељина — Сремска Рача
- Јабланица — Штрбци (дио возне линије Београд — Бар)
Друмски саобраћај
уредиОсновна мрежа друмског саобраћаја у Српској обухвата 4.192 km јавних путева, од чега 1.781 km магистралних и 2.183 km регионалних путева.[1] О путевима у Српској се брине јавно предузеће Путеви Републике Српске, које се између осталог бави одржавањем, заштитом, реконструкцијом и изградњом магистралних и регионалних путева, објеката на путевима, те проходношћу и безбједношћу саобраћаја на путевима.[2]
Саобраћајни знаци су исписани двојним писмом, прво ћирилицом а онда латиницом.[3] Контролу друмског саобраћаја врши Полиција Републике Српске.
Ауто-путеви
уредиВлада Републике Српске, односно Министарство саобраћаја и веза Републике Српске је планирало изградњу 430 km ауто-пута. Процијењена вриједност ових радова је 2,937 милијарди евра.[1]
Изграђени:
Ауто-пут Градишка — Бања Лука:[4] Чатрња — Берек — Крнете — Маховљани — Лакташи — Клашнице — Гламочани- Ауто-пут Бања Лука — Добој:[4] Маховљани — Прњавор — Јоховац.
Планирани:
- Е73 Ауто-пут Добој — Јакеш, Паневропски коридор 5ц[4]
- Ауто-пут Бања Лука — Млиништа[4]
- Ауто-пут Вукосавље — Брчко — Бијељина[4]
- Ауто-пут Бања Лука — Нови Град.[4]
Магистрални путеви
уредиМагистрални путеви у Републици Српској који припадају европској мрежи међународних путева су:
Европски пут Е73 (М17): (Хрватска) Славонски Шамац/Шамац — Модрича — Руданка — Добој — Каруше — (Федерација БиХ)
Европски пут Е661 (М16): (Хрватска) Стара Градишка/Градишка — Лакташи — Бања Лука — Карановац — Угар — (Федерација БиХ)
Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ) — Велечево — Чађавица — Рогољи — Мркоњић Град — Језеро — (Федерација БиХ)- Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ) — Источно Сарајево — Подроманија — Рогатица — Ново Горажде — Вишеград — Вардиште/Котроман (Србија)
Европски пут Е762 (М18): (Федерација БиХ) — Источно Сарајево — Трново — Фоча — Хум/Шћепан Поље (Црна Гора)
Саобраћајне несреће
уредиПрема подацима из 2011, највећи број саобраћајних несрећа се десио на магистралном путу Клашнице-Прњавор, и Нова Топола-Клашнице.[5]
Ваздушни саобраћај
уредиУ области ваздушног саобраћаја у Српској, раније је постојало предузеће Ер Српска, а сада постоји авио-превозник Скај Српска које је основала Влада Републике Српске у фебруару 2007.[6] Главни и највећи аеродром у Српској је Аеродром Бања Лука којим управља јавно предузеће Аеродроми Републике Српске. Поред овог аеродрома, Влада Српске је планирала и изградњу Аеродрома Требиње.[7] У Српској дјелује и Дирекција за цивилну ваздушну пловидбу Републике Српске као и Ваздухопловни сервис Владе Републике Српске.[1]
Водни саобраћај
уредиУ Српској постоји 204 km ријечних пловних путева, а највећа пристаништа су ријечна лука Шамац, Капетанија пристаништа у Брчком, пристаниште Градишка, те пристаниште за течне терете у Рафинерији Брод.[1] Пловне ријеке у Српској су Сава, која је оспособљена за међународни пловни саобраћај, те Уна, Дрина и Босна, које су дјелимично оспособљене за пловидбу. Скелски прелази са попречном пловидбом се налазе у Српцу и Црњелову код Бијељине.[1]
Поштански саобраћај
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж Министарство саобраћаја и веза Републике Српске: Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској (језик: српски)
- ^ Путеви Републике Српске: Основна улога Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2011) (језик: српски)
- ^ Радио телевизија Републике Српске: ФБиХ — Ћирилица не може да опстане, 4. август 2011. (језик: српски)
- ^ а б в г д ђ Мрежа ауто-путева РС[мртва веза] (језик: српски)
- ^ „Најопаснија дионица у Републици Српској”. Радио-телевизија Републике Српске. 21. 2. 2012. Приступљено 21. 2. 2012.
- ^ Етелборо: За субвенцију летова планирано 900.000, 15. јул 2010. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
- ^ Влада Републике Српске: Влада одобрила 1,6 милиона КМ за „Аеродром” Требиње 5. новембар 2009. (језик: српски)
- ^ Поште Српске: Поштанска мрежа Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2011) (језик: српски)
Спољашње везе
уреди- Министарство саобраћаја и веза Републике Српске (језик: српски)
- Путеви Републике Српске (језик: српски)
- Жељезнице Републике Српске (језик: српски)
- Поште Српске (језик: српски)
- Аеродром Бања Лука (језик: српски)
- Поште Српске: Поштанска мрежа Републике Српске (језик: српски)
- Путеви Републике Српске: Путна мрежа Републике Српске (језик: српски)
