Glikolonitril (hidroksiacetonitril, formaldehid cijanohidrin) je organsko jedinjenje sa formulom HOCH2CN. On je najjednostavniji cijanohidrin. On je izveden iz formaldehida.[4] Glikolonitril se brzo razlaže do formaldehida i cijanovodonoka, te je klasifikovan kao veoma hazardna supstanca.

Glikolonitril
Skeletal formula of glycolonitrile
Ball and stick model of glycolonitrile
Ball and stick model of glycolonitrile
Spacefill model of glycolonitrile
Spacefill model of glycolonitrile
Nazivi
IUPAC naziv
2-Hidroksiacetonitril[1]
Drugi nazivi
  • Cijanometanol
  • Formaldehid cijanohidrin
  • Glikolni nitril
  • Hidroksiacetonitril
  • Hidroksimetilnitril
Identifikacija
3D model (Jmol)
Bajlštajn 605328
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.155
EC broj 203-469-1
MeSH glycolonitrile
  • OCC#N
Svojstva
C2H3NO
Molarna masa 57,05 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Tačka ključanja 3.454 °C; 6.249 °F; 3.727 K
Srodna jedinjenja
Srodne alkanski nitrili
Srodna jedinjenja
DBNPA
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Glikolonitril se može sintetisati reakcijom formaldehida sa cijanovodonikom pod kiselim uslovima. Ova reakcija se odvija spontano, čak i u prisustvu vode.[5]

Hemijske osobine

уреди

Glikolonitril se polimeriše pod alkalnim uslovima, iznad pH 7.0. Mogući mehanizam polimerizacije je:[5]

 

Proizvod polimerizacije je amin sa baznim karakterom, te je reakcija samostalno katalisana, i ubrzava se sa tokom konverzije.

Reference

уреди
  1. ^ „glycolonitrile - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 26. 3. 2005. Identification. Приступљено 5. 6. 2012. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Gaudry, R. (1955). „Glycolonitrile”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 3, стр. 436 
  5. ^ а б Arrhenius et al.[мртва веза], J. Org. Chem. 1997, 62, 5522-5525

Spoljašnje veze

уреди