Izvorni kôd stranice Genom

{{Genetika bočni stubac}}
[[Datoteka: NHGRI human male karyotype.png |thumb|350px|Diploidna [[hromosomska garnitura]] ([[jedro|jedarni]] dio genoma) [[čovjek]]a (''2n''=46). Na slici su [[hromosom]]i [[muškarac|muškarca]]. ([[Mitohondrija|Mitohondrijska DNK]] i mitohondrijski [[hromosom]] nisu prikazani.)]] 
U modernoj [[molekularna biologija|molekularnoj biologiji]] i [[genetika|genetici]] '''genom''' je genetički materijal [[organizam|organizma]]. Kodiran je ili u [[DNK]] ili, kod [[RNK]] [[virusi|virusa]], u [[RNK]]. Objedinjuje i [[gen]]e i nekodirajuću [[DNK]], [[Nekodirajuća DNK|nekodirajuće sekvence]] [[DNK]]/[[RNK]]. Naziv ''genom'' je prvi koristio  [[Hans Winkler]], profesor [[botanika|botanike]] na [[Univerzitet u Hamburgu|Univerzitetu u Hamburgu]], [[Njemačka]], [[1920]]. godine.<ref>Winkler H. L. (1920): Verbreitung und Ursache der Parthenogenesis im Pflanzen- und Tierreiche. Fischer Verlag, Jena</ref>''Oxford English Dictionary'' sugerira da je ovo ime nastalo spajanjem riječi ''[[gen]]'' i ''[[hromosom]]''.<ref>{{cite web|title=definition of Genome in Oxford dictionary|url=http://www.oxforddictionaries.com/us/definition/american_english/genome|access-date=25. 3. 2014|archive-date=3. 3. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303225934/http://www.oxforddictionaries.com/us/definition/american_english/genome|url-status=dead}}</ref> Uz ovu, nekoliko srodnih riječi u [[biologija|biologiji]] (sa sufiksom ''–om'') čine sistematiziranu cjelinu, kao što su: [[biom]], [[rizom]] i savremeniji naziv [[konektom]].<ref>Yadav  S. P. (2007): The wholeness in suffix -omics, -omes, and the word om". Journal of biomolecular techniques : JBT 18 (5): 277. PMC 2392988.PMID 18166670.</ref><ref>Lederberg J., McCray A. T. (2001): "'Ome Sweet 'Omics -- A Genealogical Treasury of Words" (PDF). The Scientist,15, 7 http://lhncbc.nlm.nih.gov/lhc/docs/published/2001/pub2001047.pdf {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060929175954/https://lhncbc.nlm.nih.gov/lhc/docs/published/2001/pub2001047.pdf |date=29 Septembar 2006 }}</ref><ref>Griffiths J. F., Gelbart W. M., Lewontin R. C., Wessler S. R., Suzuki D. T., Miller J. H. (2005): Introduction to Genetic Analysis. W.H. Freeman and Co., New York, {{ISBN|0-7167-4939-4}}.</ref>

Neki organizmi imaju više kopija [[hromosom]]a: [[ploidija|diploidni]], [[ploidija|triploidni]], [[ploidija|tetraploidni]] i tako dalje. U klasičnoj [[genetika|genetici]] takvo stanje se obično pojavljuje kod [[organizam]]a sa [[spol]]nim [[razmnožavanje]]m ([[eukarioti|eukariota]], kod kojih [[gamet]]i imaju upola manji broj [[hromosom]]a nego [[Somatologija|somatske]] [[ćelije (biologija)|ćelije]], a genom je kompletna cjelina [[hromosom]]a [[ploidija|diploidne ćelije]].

Odvajanje [[genetika|genetičkog]] materijala u gamete se postiže odvajanjem rekombiniranih ([[krosing-over]]) homologa tokom [[mejoza|mejoze]].<ref>Griffiths J. F., Gelbart W. M.,  Lewontin R. C., Wessler S. R., Suzuki D. T., Miller J. H. (2005):  Introduction to u Genetic Analisis.  W. H. Freeman and Co., New York, {{ISBN|0-7167-4939-4}} .</ref> Kod [[ploidija|haploidnih]] [[organizam]]a, uključujući i [[ćelije (biologija)|ćelije]] [[bakterija]], arhea, [[organela|organele]]  ([[mitohondrija|mitohondrije]] i [[hloroplast]]e) ili [[virusi|viruse]], koji na sličan način sadrže [[gen]]e u jednom ili nizu kružnih ili linearnih lanaca [[DNK]] (ili RNK za [[RNK]] [[virusi|nekih virusa]]). Isto tako, naziv ''genom'' može se primijeniti i konkretno, a to znači da ono što je pohranjeno u kompletnom [[jedro|jedru]] (''[[jedro|nukleusni]] genom''), kao i za ono što je pohranjeno u [[organela]]ma koje sadrže vlastitu [[DNK]], kao ''[[mitohondrija|mitohondrijski genom]]'' ili ''[[hloroplast|hloroplastni genom]]''. Pored toga, genom se može sastojati i od ne[[hromosom]]skih [[genetika|genetičkih]] elemenata, kao što su [[virusi]], [[plazmidi]] i [[transpozon]]i.

Kad se kaže da je genom kod [[Biseksualnost|biseksualnih]] [[vrsta]] ''sekvenciran'', to se obično odnosi na utvrđivanje sekvence jedne grupe [[autosom]]a, a i svih [[hromosom|spolnih hromosoma]] koji zajedno predstavljaju oba moguća spola. Odnosi se i na jednospolne [[vrsta|vrste]], kada se opisuje kao ''genom sekvenca''. Kolokvijalni izraz ''genetička kozmetika'' se ponekad koristi da označi genom određenog pojedinca ili organizma.

[[Nauka]] koja proučava opštih osobina genoma srodnih [[organizam]]a naziva se [[genomika]], koja se razlikuje od [[genetika|genetike]], koja uglavnom proučava osobine pojedinačnih [[gen]]a ili grupe gena. Obje procjenjuju [[bazni par|bazne parove]], a broj gena se mijenja od jedne do druge vrste. Postoji samo gruba uzajamna povezanost između te dvije vrste poznata kao [[paradoks C-vrijednosti]]. Trenutno, najveći poznati broj gena je oko 60.000 ([[protozoa]], koje uzrokuju ''trihomonijazu''), što je tri puta više nego u [[čovjek|ljudskom]] genomu.

== Veličina genoma ==
Analogiju veličine ljudskog genoma (pohranjene [[DNK]] korisno je pogledati u poređenju sa proporcijama [[hipoteza|hipotetske]] [[knjiga|knjige]]: 
* Knjiga (genom) će sadržavati 23 poglavlja (hromosoma); 
* Svako poglavlje sadrži 48-250 miliona slova (A, C, G, T), bez razmaka; 
* Knjiga ukupno sadrži više od 3,2 milijarde slova; 
* Knjiga se uklapa u ćelijski nukleus veličine sićušne čestice; 
* Barem jedan primjerak knjige (svih 23 poglavlja) sadržan je u većini ćelija našeg tijela. Jedini izuzetak kod ljudi su zreli [[eritrocit]]i kod kojih se tokom razvoja [[jedro]] razgrađuje pa zato i nemaju genom.
*'''Veličina genoma odabranih organizama'''

{| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;" 
| style="background:#ddffdd;" align="center" | '''[[Organizam]]'''
| colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | '''Naučno ime'''
| colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | '''[[Ploidija|Haploidni hromosomski broj]]'''
| colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | '''Veličina genoma''' <br>(kb)
| colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | '''[[Gen|Broj gena]]'''
| colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | '''[[Kodirajuća DNK|Kodirajući dio]]'''<br>(%)
|-
|style="background:#ddff" | '''[[Mikoplazma]]'''
|style="background:#f3fff3;"  |'''Mycoplasma genitalium'''
| style="background:#f3fff3;" |1
| style="background:#f3fff3;" |580
| style="background:#f3fff3;" |483 
| style="background:#f3fff3;"  |88
|-
| colspan=1 style="background:#ddffdd;"| '''[[Bakterija]]'''
| style="background:#ddffdd;" |''[[Escherichia coli]]''
| style="background:#ddffdd;" |1
|style="background:#ddffdd;"|4.639
| style="background:#ddffdd;" |4.377
| style="background:#ddffdd;" |88 
|-
| style="background:#f3fff3;" | '''[[Kvasac]]'''
|style="background:#f3fff3;"  | ''[[Saccharomyces cerevisiae]]''
| style="background:#f3fff3;" |16
| style="background:#f3fff3;"  |12.069
|style="background:#f3fff3;"  |6.241
| style="background:#f3fff3;"  |70 
|-
| colspan=1 style="background:#ddffdd;"| '''[[Nematoda|Obla glista]]''' (''[[Nematoda]]'')   
| style="background:#ddffdd;" | ''Caenorhabditis elegans''
| style="background:#ddffdd;" |6
| style="background:#ddffdd;" |97.100
| style="background:#ddffdd;" |19.820
| style="background:#ddffdd;" |27 
|-
|style="background:#f3fff3;" | '''[[Vinska mušica]]'''
| style="background:#f3fff3;"  | ''[[Drosophila melanogaster]]''
| style="background:#f3fff3;"  |4
| style="background:#f3fff3;"  |180.000
|style="background:#f3fff3;"  |13.601
| style="background:#f3fff3;" |20 
|-
| colspan=1 style="background:#ddffdd;"|''' [[Arabidopsis|Talijin urokljivac]]'''
| style="background:#ddffdd;" | ''[[Arabidopsis thaliana]]'' (''Brassicaceae'') 
| style="background:#ddffdd;" |5
| style="background:#ddffdd;" |117.000
| style="background:#ddffdd;" |25.498
| style="background:#ddffdd;" |29 
|-
| style="background:#f3fff3;" | '''[[Miš]]'''
| style="background:#f3fff3;"  |''[[Mus musculus]]''
|style="background:#f3fff3;"  |20
| style="background:#f3fff3;"  |3,059.000
| style="background:#f3fff3;" |~30,000
| style="background:#f3fff3;"  |< 3 %
|-
| colspan=1 style="background:#ddffdd;"| '''[[Čovjek]]'''
| style="background:#ddffdd;" | ''[[Homo sapiens]]''
| style="background:#ddffdd;" |23
| style="background:#ddffdd;" |3,286.000
| style="background:#ddffdd;" |~30.000
| style="background:#ddffdd;" |< 3 %
|- 
|}

== Također pogledajte ==
*[[Gen]]
*[[Genomika]]
*[[Genotip]]
*[[Jedro]]
*[[Kariologija]]
*[[Hromosomska garnitura]]
*[[Citogenetika]]

== Reference ==
{{refspisak}}

{{Genetika}}

[[Kategorija:Genetičko mapiranje]]
[[Kategorija:Genomika]]
[[Kategorija:Gensko mapiranje]]