Papers by Jovana Radoicic
Ecologica, 2021
Uzročnik tekuće krize je specifičan, neekonomski faktor i zato je veoma teško povlačiti paralele ... more Uzročnik tekuće krize je specifičan, neekonomski faktor i zato je veoma teško povlačiti paralele sa onima iz bliske prošlosti i njihovim efektima na tržište rada. Pandemija COVID-19 ozbiljno je uzdrmala srpsku ekonomiju i dovela u pitanje održivost velikog broja preduzeća i radnih mesta. Povećanje stope nezaposlenosti specifičnost je svake krize. Međutim, ova je po mnogo čemu atipična. Zato fokus svih budućih strategija, politika i mera mora biti ekonomski oporavak i izgradnja stabilne i na krize fleksibilne ekonomije. Izbijanje i neverovatno brzo širenje bolesti prouzrokovalo je zatvaranje gradova, čak i nacionalnih ekonomija, što se negativno odrazilo na ekonomski prosperitet i zaposlenost. Cilj rada je analiza uticaja pandemije COVID-19 na ekonomski razvoj, stabilnost i (ne)zaposlenost u svetu i u Republici Srbiji. Istraživanje je izvršeno na osnovu uporedne analize vrednosti pojedinih indikatora ekonomskog razvoja u periodu pre i posle pojave pandemije COVID-19. Podaci su prikupljeni metodom anketiranja sprovedenom u preduzećima, a takođe putem polustrukturisanih intervju s ključnim sagovornicima, kao i na podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Autori ukazuju na to koje su posledice uticaja pandemije COVID-19 na indikatore ekonomskog razvoja i indikatore zaposlenosti i predlažu mere koje je neophodno preduzeti u cilju prevazilaženja negativnih posledica krize.
Савремене банке су сложене институције у којима различите групе појединаца свакодневно доносе вел... more Савремене банке су сложене институције у којима различите групе појединаца свакодневно доносе велики број одлука, а неке од значајнијих су: којим клијентима ће се одобрити кредити, које хартије од вредности треба унети или не унети у портфељ финансијске институције, која питања треба поставити јавности када су у питању депозити и остале услуге које банка нуди, итд. Све те одлуке менаџмента морају бити координиране, односно морају се ускладити једна другој, јер банкари морају гледати на своју активу и пасиву као на интегрисану јединицу. Та врста координираних и интегрисаних доношења одлука у банкама, у вези извора и улагања истих, позната под називом управљање активом и пасивом (АLM) уједно представља тему овог рада. Увођењем и применом АLM концепта створене су флексибилније банкарске структуре које су у стању да се брже прилагоде свим потенцијалним променама на финансијским тржиштима. Применом АLM концепта могуће је изградити визију развоја банке и одредити њен конкурентски положај у односу на друге банке и цео банкарски систем. Главни циљ АLM концепта јесте одржавање разумне равнотеже између три конфликтна циља, равнотеже која најбоље подржава циљеве банке. То је равнотежа између економске вредности капитала, прихода и ликвидности. Банке нису одувек имале интегрисан поглед на своју активу и пасиву. У прошлости, банкари су прихватали своје изворе средстава (пасиву и деонички капитал) углавном ''здраво за готово''. Према том приступу управљања активом (имовином) сматрало се да су количина и врста депозита које банка има, те износ осталих позајмљених средстава која је банка могла привући, већином одредили њени комитенти. Тако је јавност одређивала релативну количину депозита штедних рачуна и осталих извора средстава доступних банкама. Кључно подручје доношења одлука управе банке нису били депозити и остала позајмљена средства, већ актива. Банкари су тако могли имати контролу само над алокацијом средстава која улазе у банку, одлучујући ко ће добити недостајуће количине расположивих кредита и који ће бити услови одобравања. Током 1960-их и 1970-их година долази до драстичних промена у управљању активом и пасивом. Суочени са све већим каматним стопама и са све интензивнијом конкуренцијом у прикупљању средстава, банкари посвећују већу пажњу стварању нових извора средстава и надзирању микса и трошкова својих депозитних и
Uploads
Papers by Jovana Radoicic