Етнографска грађа презентована у овом раду прикупљена је за време теренског истраживања обављеног... more Етнографска грађа презентована у овом раду прикупљена је за време теренског истраживања обављеног у селима у сливу реке Белице, 2006. године. Теренско прикупљање етнографске грађе фокусирано је на церемонијалну размену добара и на размену рада. Осим тога, прикупљени су и подаци о спорадичној размени. Приликом конципирања теренског истраживања руководио сам се теоријским концептима насталим у економској антропологији, тако да је размена добара третирана превасходно као ситуација рационалне економске калкулације.
Истраживање културе становања у Мачви спроведено је као једна од тема у оквиру ширих етнолошких и... more Истраживање културе становања у Мачви спроведено је као једна од тема у оквиру ширих етнолошких и антрополошких истраживања становништва Мачве, којa реализује Етнографски музеј у Београду. У првом делу рада изнео сам основне теоријске поставке истраживања. То су с једне стране схватања појма вернакуларне архитектуре, а с друге стране теоријска схватања човековог организовања простора. Истраживање културе становања усредсређено је, дакле, превасходно на доживљај, уређење и искоришћавање стамбеног простора, где је тај простор схваћен у руралној парадигми, односно не као ограничен самим стаништем (кућом). Изнео сам најопштије закључке након примарних етнографских истраживања, а намера је да овај рад уједно буде усмерење и инспирација за друге истраживаче пре него што дам коначну антрополошку анализу културе становања у Мачви.
Sažetak: U radu se polazi od opšteg ekonomskog shvatanja da su ekonomski procesi u tržišnoj ekono... more Sažetak: U radu se polazi od opšteg ekonomskog shvatanja da su ekonomski procesi u tržišnoj ekonomiji podložni isključivo ekonomskim zakonitostima te da su kulturne karakteristike i kulturni fenomeni eksternalije koje sporadično utiču na ekonomiju, ali nisu njen sastavni deo niti mogu da objasne ekonomske fenomene. S druge strane, u kulturalističkom (ekonomskoantropološkom) diskursu, u istraživanjima kulture ekonomije, opšteprihvaćeno je shvatanje da je ekonomija inherentan deo kulture, to jest stoji u direktnoj sprezi s datim kulturnim stanjem i kulturnim procesima u nekom društvu. Kada preduzetništvo, kao ekonomski fenomen kojem se danas posvećuje dosta pažnje, posmatramo na mikroplanu, na nivou pojedinačnih preduzetničkih poduhvata, kada ih temeljno analiziramo i potom izvedemo određene zakonitosti, može se uvideti ne samo jasna interakcija između nekog ekonomskog poduhvata i kulture, već i u određenoj meri podređenost preduzetničkih aktivnosti kulturnim obrascima. Na osnovu navedenog, u radu se razmatra koje kulturne resurse, na mikroplanu, koristi preduzetništvo. U radu su predstavljeni razni kulturni resursi. U radu se svadba razmatra kao kompleksna ceremonijalna situacija i način na koji se kulturni resursi upotrebljavaju u preduzetničke svrhe, tj. u svrhe sticanja ili uvećavanja kapitala, profita, raznih drugih resursa i slično, a nadalje i upotreba kulturnih resursa i to na primeru kolektivnih slava (npr. seoska ili manastirska slava-proslavljanje sveca zaštitnika). Razmotrena je i mogućnost upotrebe kulturnih resursa u održivom ruralnom razvoju kroz komercijalno preduzetništvo.
Traditional folk architecture on Tara mountain, generally speaking, belongs to cultural areal of ... more Traditional folk architecture on Tara mountain, generally speaking, belongs to cultural areal of traditional building of dinarska brvnara type, i.e. building made of wood. In direct connection with Zlatibor mountain, where we can find some of the best examples of vernacular architecture, traditional building on Tara mountain does not show any specificity but at the same time does not lag behind comparison with other regions with the same type of building. In this paper we are presenting results of ethnographic field research in traditional folk construction of economic buildings. The field research was accomplished during years 2015 and 2016 in villages on Tara. The emphasis is on the economic buildings which are directly derived from structure of economic activities of rural population and we are taking into account both traditional and contemporary economic buildings. In this paper basic forms of organisation of space in households are presented as well. Preliminary analysis of th...
У овом раду презентована је етнографска грађа која се односи на социјалну организацију становништ... more У овом раду презентована је етнографска грађа која се односи на социјалну организацију становништва руралних области општине Пирот. Презентована етнографска грађа директно је потекла из теренских истра-живања која сам обавио од 2003. до 2005. године. Истраживање социјалне организације је обухватан задатак и ту се пре свега може говорити о скупу тема, као што су структура и организација породице, структура и организација локалне сеоске заједнице, сроднички односи, или теме као што су процеси интеграције локалне сеоске заједнице, односи између полова, структура процеса одлучивања у разним облицима традиционалног друштвеног организовања, процес трансформације традиционалне друштвене структуре итд. Полазећи од таквог схватања, као и од чињени-це да је немогуће успоставити потпуну дистинкцију између различитих социјалних процеса јер се они непрекидно међусобно преплићу на овај или онај начин, моје истраживање друштвеног живота у селима општине Пирот конципирано је тако да обухвати елементарне облике традиционалне и савремене друштвене структуре, процесе трансформације, као и низ процеса који се, имплицитно или експлицитно, одвијају у оквиру те структуре. Обухватање ових процеса, чија би проучавања заправо требало да буду засебне теме, има за циљ да што комплетније представи друштвену структуру и да послужи као основа за даља парцијална етнолошка и ан-трополошка истраживања.
Апстракт: У овом раду разматрам рурално двориште, које до сада није привлачило већу пажњу антропо... more Апстракт: У овом раду разматрам рурално двориште, које до сада није привлачило већу пажњу антрополога, а конкретан повод за разматрање јесу поједина дворишта за чије су уређење употребљене многобројне бетонске фигуре. Рурална
дворишта, са или без фигуралних украса, овде разматрам у оквиру културе становања, као продукте вернакуларне архитектуре, и у оквиру општих поставки антропологије простора. Двориште посматрам као уређени простор којим се комуницира начин живота у домаћинству, и као интеракцијски простор чланова
домаћинства и непосредног социјалног окружења. Употребу разних елемената (живих и неживих) за уређење дворишта схватам као систем објектификованих значења који је конструисан у оквиру расположивих културних кодова и помоћу којег поседници дворишта (породица) изражавају свој однос према широј заједници. Двориште је и лиминални простор чијим се уређењем успоставља интеракција између изразито приватног простора куће и јавног простора руралне заједнице.
Кључне речи: двориште, простор, уређење, место, комуникација, вернакуларна архитектура
Субстантивизам и формализам су у економској антропологији два различита погледа на објекат, метод... more Субстантивизам и формализам су у економској антропологији два различита погледа на објекат, метод и приступ анализи економског понашања човека. Док се први приступ приписује антрополозима, други долази из класичне економије. Субстантивизам полази од тезе о јасној разлици између економске организације примитивних и модерних друштава и од тезе да је економска активност усмерена ка обезбеђивању основних средстава за живот. Формалисти полазе од тога да су теоријске концепције класичне економије примељиве на све типове друштва и да се свака економска активност може свести на рационалну економску калкулацију односа између уложеног и остварене користи. Концептуална разлика између субстантивиста и формалиста може се посматрати и као дилема да ли у анализи економског понашања у обзир треба или не треба узимати разне социјалне и културне (неекономске) факторе. Дебата, теоријска и методолошка, вођена између субстантивиста и формалиста, иако понекад јалова или жустра, ипак је изнедрила многа научна решења у економској антропологији, покренула нове теме и дебате, дала одговоре и поставила нова питања. Кључне речи: економска антропологија, субстантивизам, формализам, дебата, рационална економска калкулација Економска антропологија, односно истраживање економског понашања и мишљења човека, једна је од најстаријих субдисциплина антропологије. Своје интелектуално и научно исходиште она има још у концепцији homo economicus формираној у 19. столећу и посебно разрађеној код Џона Стјуарта Мила у неколико његових радова и књига, међу којима се у литератури посебно наглашавају Есеји о неким нерешеним питањима у политичкој економији (Mill 1844). Концепција економског човека-у 19. столећу можда више филозофска него научна-може да се сведе на идеју о човековом непрекидном настојању да изводи рационалну калкулацију баланса уложених ресурса и напора и остварене користи из неког подухвата, с константном тежњом да тај баланс увек буде на страни остварене користи. Друкчије речено, човеку је као кључна ментална карактеристика приписана непрекидна тежња да за што мање
Усмерен дискусијом о односу руралног и урбаног у савременој Србији, као и немогућношћу да се зане... more Усмерен дискусијом о односу руралног и урбаног у савременој Србији, као и немогућношћу да се занемаре основни обрасци економског и социјалног понашања савремених предузетника, овај рад сажето разматра понашање малих предузетника и њихову примену модела одлучивања који своје исходиште имају у руралној економији. Начин доношења одлука код предузетника, који заправо не поседују знања неопходна за управљање послом и предузећем, укључује већи број фактора који нису у директној узрочној вези с послом којим се баве. Бављење неким послом и управљање предузећем само формално подражава концепт модерног либералног капитализма, али је заправо подређено концепту фамилијаризма и система вредности карактеристичног за локално сељачко друштво. Због тога се као коначан резултат бављења предузетништвом јавља изразита трасформација капитала, то јест његов трансфер из економске у социјалну сферу. Разматрања и закључци у овом раду засновани су на истраживањима спроведеним у Београду, Ваљеву, Јагодини и Пироту.
На известан начин изнуђен савременом музеолошком причом о нематеријалној културној баштини, овај ... more На известан начин изнуђен савременом музеолошком причом о нематеријалној културној баштини, овај рад, полазећи још увек од објеката материјалне културе, кроз расправу о теорији излагања доноси суштин-ско нематеријалистичко промишљање предмета и изложбе. Расправа је заснована на идеји о музеологији као информатичкој дисциплини и на антрополошки разрађеном комуникацијском концепту културе, чиме је истакнута културна информатичност предмета који је постао музеалија. Изложба је посматрана као комуникацијски процес, и то као комуникација креатора изложбе с посетиоцем, а с циљем да посетилац у крајњој линији буде трансцендиран у историјску реалност ради њене суштинске спознаје. Кључне речи: музеалија, информација, комуникација, метонимијски симбол, изложба "
Пре неколико година у УНЕСКО усвојена Конвенција о заштити нематеријалног културног наслеђа приву... more Пре неколико година у УНЕСКО усвојена Конвенција о заштити нематеријалног културног наслеђа привукла је велику пажњу, али је уједно изазвала многобројне дебате у сфери академског и практичног бављења културом. Дебате у академским круговима углавном се односе на начин на који је појам културе концептуализован у овој конвенцији, док се у домену праксе полемика води око схватања појма заштите. Једна од кључних окосница Конвенције и у њој прихваћеног концепта културе јесте и даље присутна дистинкција између материјалних и нематеријалних манифестација културе. У парадигми конвенционалне музеологије, међутим, однос према култури се гради као однос према материјалним објектима и сада се може поставити питање интегралног приступа култури, приступа који културу третира као тоталитет њених материјалних и нематеријалних манифестација. У овом раду најпре је размотрена концептуализација културе у Конвенцији, а потом је размотрена могућност превазилажења артифицијелне поделе на материјалну и нематеријалну културу. За презентовање схватања и ставова на крају је искоришћен конкретан пример музејског третирања човекове перцепције простора и употребе материјалних и нематеријалних метонимијских симбола потеклих из саме културе за њено разумевање и представљање.
BULLETIN OF THE ETHNOGRAPHIC MUSEUM IN BELGRADE, 2018
Оригинални научни рад
392(497.11-15 Тара)
Др Милош Матић
Етнографски музеј у Београду
Култура... more Оригинални научни рад 392(497.11-15 Тара) Др Милош Матић Етнографски музеј у Београду Култура друштвених односа руралног становништва таре
Култура друштвених односа и друштвене организације у развијеним друштвима, иако су она традицијска, представља веома широк комплекс засебних тема. Стога се у овом раду усредсређујем на кључне друштвене односе и организације, као што су сроднички односи, породица, органи-зација села, суседство и сл. Намера рада је да пружи довољно етнограф-ских података о култури друштвене организације како би биле уочене базичне структурне релације код руралног становништва Таре. Као оквир за системско утемељење овог рада узета је структура традицијског сељач-ког друштва, уважавајући процесе трансформације током друге половине ХХ столећа, али је притом укључена и културна унификација својствена модерном друштву, с покушајем да се разуме специфична интеграција сељаштва у шире модерно друштво Србије. Етнографски подаци у раду произашли су из циљаних етнографских истраживања, превасходно спро-ведених у селима која обухвата Национални парк Тара, али, из компара-тивних разлога, и у околним селима. Један број података преузет је из литературе. Кључне речи: друштвена организација, социјална интеракција, поро-дица, сродство, суседство, село, трансформација. Етнографско истраживање културе друштвених односа у руралним сре-динама, као, уосталом, и других тема, онда када те средине проживљавају изразито неповољне друштвено-економске притиске, пред истраживача поставља један релативно незахвалан задатак. Општа слика села на Тари код истраживача оставља унеколико амбивалентан утисак. Наиме, с једне
Велика етнографија народа - 120година истраживања културе у Етнографском музеју, 2021
Сажета критичка анализа истраживања културе и односа према појму народне културе у Етнографском м... more Сажета критичка анализа истраживања културе и односа према појму народне културе у Етнографском музеју у Београду од његовог оснивања 1901. године. Књига је објављена поводом 120 година постојања и рада Музеја.
In this study, entrepreneurship is discussed as a culturally
constructed system of such economic ... more In this study, entrepreneurship is discussed as a culturally constructed system of such economic and symbolic behaviours and modes of organization that result in the use of economic and symbolic capital and their cultural and rational exploitation. Entrepreneurship is placed within the domain of economic anthropological research, whereas concepts of economizing and capital are not taken in a strictly monetary and commercial sense of neoliberal market economy or solely as an economically rational calculation of capital. Entrepreneurship is initially analyzed as a cultural construct of activities whose function is to secure means and resources for survival, as securing existential conditions is usually the primary motivation for engaging in an entrepreneurial venture. However, such motivation is still merely an initial impulse and an entrepreneurial venture typically undergoes a development beyond the existential level, and it always has a cultural appendage which transforms entrepreneurship into a complex of cultural messages with a fairly independent existence, whereas the anthropological decoding of these messages results in diverse social meanings. A thesis that can be put forward is that the goal of entrepreneurial behaviour is not to gain or increase (only) economic capital but to use that capital to transfer oneself (an entrepreneur) from one cultural milieu to another and to perpetuate the reproduction of symbolic values, apart from economic ones. On the other hand, a preliminary analysis of entrepreneurship also reveals the endeavour to utilize symbolic and/or social capital for economic purposes. All this points to two levels of interaction: the interaction between entrepreneurship and culture and the interaction within entrepreneurship, i.e. the interaction between rational economic calculation and the symbolic aspect of entrepreneurship and cultural norms of behaviour. Both levels of interaction are determined by specific cultural models rather than purely economic calculation. Such an approach puts entrepreneurs in the position of relevant cultural agents.
Етнографска грађа презентована у овом раду прикупљена је за време теренског истраживања обављеног... more Етнографска грађа презентована у овом раду прикупљена је за време теренског истраживања обављеног у селима у сливу реке Белице, 2006. године. Теренско прикупљање етнографске грађе фокусирано је на церемонијалну размену добара и на размену рада. Осим тога, прикупљени су и подаци о спорадичној размени. Приликом конципирања теренског истраживања руководио сам се теоријским концептима насталим у економској антропологији, тако да је размена добара третирана превасходно као ситуација рационалне економске калкулације.
Истраживање културе становања у Мачви спроведено је као једна од тема у оквиру ширих етнолошких и... more Истраживање културе становања у Мачви спроведено је као једна од тема у оквиру ширих етнолошких и антрополошких истраживања становништва Мачве, којa реализује Етнографски музеј у Београду. У првом делу рада изнео сам основне теоријске поставке истраживања. То су с једне стране схватања појма вернакуларне архитектуре, а с друге стране теоријска схватања човековог организовања простора. Истраживање културе становања усредсређено је, дакле, превасходно на доживљај, уређење и искоришћавање стамбеног простора, где је тај простор схваћен у руралној парадигми, односно не као ограничен самим стаништем (кућом). Изнео сам најопштије закључке након примарних етнографских истраживања, а намера је да овај рад уједно буде усмерење и инспирација за друге истраживаче пре него што дам коначну антрополошку анализу културе становања у Мачви.
Sažetak: U radu se polazi od opšteg ekonomskog shvatanja da su ekonomski procesi u tržišnoj ekono... more Sažetak: U radu se polazi od opšteg ekonomskog shvatanja da su ekonomski procesi u tržišnoj ekonomiji podložni isključivo ekonomskim zakonitostima te da su kulturne karakteristike i kulturni fenomeni eksternalije koje sporadično utiču na ekonomiju, ali nisu njen sastavni deo niti mogu da objasne ekonomske fenomene. S druge strane, u kulturalističkom (ekonomskoantropološkom) diskursu, u istraživanjima kulture ekonomije, opšteprihvaćeno je shvatanje da je ekonomija inherentan deo kulture, to jest stoji u direktnoj sprezi s datim kulturnim stanjem i kulturnim procesima u nekom društvu. Kada preduzetništvo, kao ekonomski fenomen kojem se danas posvećuje dosta pažnje, posmatramo na mikroplanu, na nivou pojedinačnih preduzetničkih poduhvata, kada ih temeljno analiziramo i potom izvedemo određene zakonitosti, može se uvideti ne samo jasna interakcija između nekog ekonomskog poduhvata i kulture, već i u određenoj meri podređenost preduzetničkih aktivnosti kulturnim obrascima. Na osnovu navedenog, u radu se razmatra koje kulturne resurse, na mikroplanu, koristi preduzetništvo. U radu su predstavljeni razni kulturni resursi. U radu se svadba razmatra kao kompleksna ceremonijalna situacija i način na koji se kulturni resursi upotrebljavaju u preduzetničke svrhe, tj. u svrhe sticanja ili uvećavanja kapitala, profita, raznih drugih resursa i slično, a nadalje i upotreba kulturnih resursa i to na primeru kolektivnih slava (npr. seoska ili manastirska slava-proslavljanje sveca zaštitnika). Razmotrena je i mogućnost upotrebe kulturnih resursa u održivom ruralnom razvoju kroz komercijalno preduzetništvo.
Traditional folk architecture on Tara mountain, generally speaking, belongs to cultural areal of ... more Traditional folk architecture on Tara mountain, generally speaking, belongs to cultural areal of traditional building of dinarska brvnara type, i.e. building made of wood. In direct connection with Zlatibor mountain, where we can find some of the best examples of vernacular architecture, traditional building on Tara mountain does not show any specificity but at the same time does not lag behind comparison with other regions with the same type of building. In this paper we are presenting results of ethnographic field research in traditional folk construction of economic buildings. The field research was accomplished during years 2015 and 2016 in villages on Tara. The emphasis is on the economic buildings which are directly derived from structure of economic activities of rural population and we are taking into account both traditional and contemporary economic buildings. In this paper basic forms of organisation of space in households are presented as well. Preliminary analysis of th...
У овом раду презентована је етнографска грађа која се односи на социјалну организацију становништ... more У овом раду презентована је етнографска грађа која се односи на социјалну организацију становништва руралних области општине Пирот. Презентована етнографска грађа директно је потекла из теренских истра-живања која сам обавио од 2003. до 2005. године. Истраживање социјалне организације је обухватан задатак и ту се пре свега може говорити о скупу тема, као што су структура и организација породице, структура и организација локалне сеоске заједнице, сроднички односи, или теме као што су процеси интеграције локалне сеоске заједнице, односи између полова, структура процеса одлучивања у разним облицима традиционалног друштвеног организовања, процес трансформације традиционалне друштвене структуре итд. Полазећи од таквог схватања, као и од чињени-це да је немогуће успоставити потпуну дистинкцију између различитих социјалних процеса јер се они непрекидно међусобно преплићу на овај или онај начин, моје истраживање друштвеног живота у селима општине Пирот конципирано је тако да обухвати елементарне облике традиционалне и савремене друштвене структуре, процесе трансформације, као и низ процеса који се, имплицитно или експлицитно, одвијају у оквиру те структуре. Обухватање ових процеса, чија би проучавања заправо требало да буду засебне теме, има за циљ да што комплетније представи друштвену структуру и да послужи као основа за даља парцијална етнолошка и ан-трополошка истраживања.
Апстракт: У овом раду разматрам рурално двориште, које до сада није привлачило већу пажњу антропо... more Апстракт: У овом раду разматрам рурално двориште, које до сада није привлачило већу пажњу антрополога, а конкретан повод за разматрање јесу поједина дворишта за чије су уређење употребљене многобројне бетонске фигуре. Рурална
дворишта, са или без фигуралних украса, овде разматрам у оквиру културе становања, као продукте вернакуларне архитектуре, и у оквиру општих поставки антропологије простора. Двориште посматрам као уређени простор којим се комуницира начин живота у домаћинству, и као интеракцијски простор чланова
домаћинства и непосредног социјалног окружења. Употребу разних елемената (живих и неживих) за уређење дворишта схватам као систем објектификованих значења који је конструисан у оквиру расположивих културних кодова и помоћу којег поседници дворишта (породица) изражавају свој однос према широј заједници. Двориште је и лиминални простор чијим се уређењем успоставља интеракција између изразито приватног простора куће и јавног простора руралне заједнице.
Кључне речи: двориште, простор, уређење, место, комуникација, вернакуларна архитектура
Субстантивизам и формализам су у економској антропологији два различита погледа на објекат, метод... more Субстантивизам и формализам су у економској антропологији два различита погледа на објекат, метод и приступ анализи економског понашања човека. Док се први приступ приписује антрополозима, други долази из класичне економије. Субстантивизам полази од тезе о јасној разлици између економске организације примитивних и модерних друштава и од тезе да је економска активност усмерена ка обезбеђивању основних средстава за живот. Формалисти полазе од тога да су теоријске концепције класичне економије примељиве на све типове друштва и да се свака економска активност може свести на рационалну економску калкулацију односа између уложеног и остварене користи. Концептуална разлика између субстантивиста и формалиста може се посматрати и као дилема да ли у анализи економског понашања у обзир треба или не треба узимати разне социјалне и културне (неекономске) факторе. Дебата, теоријска и методолошка, вођена између субстантивиста и формалиста, иако понекад јалова или жустра, ипак је изнедрила многа научна решења у економској антропологији, покренула нове теме и дебате, дала одговоре и поставила нова питања. Кључне речи: економска антропологија, субстантивизам, формализам, дебата, рационална економска калкулација Економска антропологија, односно истраживање економског понашања и мишљења човека, једна је од најстаријих субдисциплина антропологије. Своје интелектуално и научно исходиште она има још у концепцији homo economicus формираној у 19. столећу и посебно разрађеној код Џона Стјуарта Мила у неколико његових радова и књига, међу којима се у литератури посебно наглашавају Есеји о неким нерешеним питањима у политичкој економији (Mill 1844). Концепција економског човека-у 19. столећу можда више филозофска него научна-може да се сведе на идеју о човековом непрекидном настојању да изводи рационалну калкулацију баланса уложених ресурса и напора и остварене користи из неког подухвата, с константном тежњом да тај баланс увек буде на страни остварене користи. Друкчије речено, човеку је као кључна ментална карактеристика приписана непрекидна тежња да за што мање
Усмерен дискусијом о односу руралног и урбаног у савременој Србији, као и немогућношћу да се зане... more Усмерен дискусијом о односу руралног и урбаног у савременој Србији, као и немогућношћу да се занемаре основни обрасци економског и социјалног понашања савремених предузетника, овај рад сажето разматра понашање малих предузетника и њихову примену модела одлучивања који своје исходиште имају у руралној економији. Начин доношења одлука код предузетника, који заправо не поседују знања неопходна за управљање послом и предузећем, укључује већи број фактора који нису у директној узрочној вези с послом којим се баве. Бављење неким послом и управљање предузећем само формално подражава концепт модерног либералног капитализма, али је заправо подређено концепту фамилијаризма и система вредности карактеристичног за локално сељачко друштво. Због тога се као коначан резултат бављења предузетништвом јавља изразита трасформација капитала, то јест његов трансфер из економске у социјалну сферу. Разматрања и закључци у овом раду засновани су на истраживањима спроведеним у Београду, Ваљеву, Јагодини и Пироту.
На известан начин изнуђен савременом музеолошком причом о нематеријалној културној баштини, овај ... more На известан начин изнуђен савременом музеолошком причом о нематеријалној културној баштини, овај рад, полазећи још увек од објеката материјалне културе, кроз расправу о теорији излагања доноси суштин-ско нематеријалистичко промишљање предмета и изложбе. Расправа је заснована на идеји о музеологији као информатичкој дисциплини и на антрополошки разрађеном комуникацијском концепту културе, чиме је истакнута културна информатичност предмета који је постао музеалија. Изложба је посматрана као комуникацијски процес, и то као комуникација креатора изложбе с посетиоцем, а с циљем да посетилац у крајњој линији буде трансцендиран у историјску реалност ради њене суштинске спознаје. Кључне речи: музеалија, информација, комуникација, метонимијски симбол, изложба "
Пре неколико година у УНЕСКО усвојена Конвенција о заштити нематеријалног културног наслеђа приву... more Пре неколико година у УНЕСКО усвојена Конвенција о заштити нематеријалног културног наслеђа привукла је велику пажњу, али је уједно изазвала многобројне дебате у сфери академског и практичног бављења културом. Дебате у академским круговима углавном се односе на начин на који је појам културе концептуализован у овој конвенцији, док се у домену праксе полемика води око схватања појма заштите. Једна од кључних окосница Конвенције и у њој прихваћеног концепта културе јесте и даље присутна дистинкција између материјалних и нематеријалних манифестација културе. У парадигми конвенционалне музеологије, међутим, однос према култури се гради као однос према материјалним објектима и сада се може поставити питање интегралног приступа култури, приступа који културу третира као тоталитет њених материјалних и нематеријалних манифестација. У овом раду најпре је размотрена концептуализација културе у Конвенцији, а потом је размотрена могућност превазилажења артифицијелне поделе на материјалну и нематеријалну културу. За презентовање схватања и ставова на крају је искоришћен конкретан пример музејског третирања човекове перцепције простора и употребе материјалних и нематеријалних метонимијских симбола потеклих из саме културе за њено разумевање и представљање.
BULLETIN OF THE ETHNOGRAPHIC MUSEUM IN BELGRADE, 2018
Оригинални научни рад
392(497.11-15 Тара)
Др Милош Матић
Етнографски музеј у Београду
Култура... more Оригинални научни рад 392(497.11-15 Тара) Др Милош Матић Етнографски музеј у Београду Култура друштвених односа руралног становништва таре
Култура друштвених односа и друштвене организације у развијеним друштвима, иако су она традицијска, представља веома широк комплекс засебних тема. Стога се у овом раду усредсређујем на кључне друштвене односе и организације, као што су сроднички односи, породица, органи-зација села, суседство и сл. Намера рада је да пружи довољно етнограф-ских података о култури друштвене организације како би биле уочене базичне структурне релације код руралног становништва Таре. Као оквир за системско утемељење овог рада узета је структура традицијског сељач-ког друштва, уважавајући процесе трансформације током друге половине ХХ столећа, али је притом укључена и културна унификација својствена модерном друштву, с покушајем да се разуме специфична интеграција сељаштва у шире модерно друштво Србије. Етнографски подаци у раду произашли су из циљаних етнографских истраживања, превасходно спро-ведених у селима која обухвата Национални парк Тара, али, из компара-тивних разлога, и у околним селима. Један број података преузет је из литературе. Кључне речи: друштвена организација, социјална интеракција, поро-дица, сродство, суседство, село, трансформација. Етнографско истраживање културе друштвених односа у руралним сре-динама, као, уосталом, и других тема, онда када те средине проживљавају изразито неповољне друштвено-економске притиске, пред истраживача поставља један релативно незахвалан задатак. Општа слика села на Тари код истраживача оставља унеколико амбивалентан утисак. Наиме, с једне
Велика етнографија народа - 120година истраживања културе у Етнографском музеју, 2021
Сажета критичка анализа истраживања културе и односа према појму народне културе у Етнографском м... more Сажета критичка анализа истраживања културе и односа према појму народне културе у Етнографском музеју у Београду од његовог оснивања 1901. године. Књига је објављена поводом 120 година постојања и рада Музеја.
In this study, entrepreneurship is discussed as a culturally
constructed system of such economic ... more In this study, entrepreneurship is discussed as a culturally constructed system of such economic and symbolic behaviours and modes of organization that result in the use of economic and symbolic capital and their cultural and rational exploitation. Entrepreneurship is placed within the domain of economic anthropological research, whereas concepts of economizing and capital are not taken in a strictly monetary and commercial sense of neoliberal market economy or solely as an economically rational calculation of capital. Entrepreneurship is initially analyzed as a cultural construct of activities whose function is to secure means and resources for survival, as securing existential conditions is usually the primary motivation for engaging in an entrepreneurial venture. However, such motivation is still merely an initial impulse and an entrepreneurial venture typically undergoes a development beyond the existential level, and it always has a cultural appendage which transforms entrepreneurship into a complex of cultural messages with a fairly independent existence, whereas the anthropological decoding of these messages results in diverse social meanings. A thesis that can be put forward is that the goal of entrepreneurial behaviour is not to gain or increase (only) economic capital but to use that capital to transfer oneself (an entrepreneur) from one cultural milieu to another and to perpetuate the reproduction of symbolic values, apart from economic ones. On the other hand, a preliminary analysis of entrepreneurship also reveals the endeavour to utilize symbolic and/or social capital for economic purposes. All this points to two levels of interaction: the interaction between entrepreneurship and culture and the interaction within entrepreneurship, i.e. the interaction between rational economic calculation and the symbolic aspect of entrepreneurship and cultural norms of behaviour. Both levels of interaction are determined by specific cultural models rather than purely economic calculation. Such an approach puts entrepreneurs in the position of relevant cultural agents.
Uploads
Papers by Milos Matic
дворишта, са или без фигуралних украса, овде разматрам у оквиру културе становања, као продукте вернакуларне архитектуре, и у оквиру општих поставки антропологије простора. Двориште посматрам као уређени простор којим се комуницира начин живота у домаћинству, и као интеракцијски простор чланова
домаћинства и непосредног социјалног окружења. Употребу разних елемената (живих и неживих) за уређење дворишта схватам као систем објектификованих значења који је конструисан у оквиру расположивих културних кодова и помоћу којег поседници дворишта (породица) изражавају свој однос према широј заједници. Двориште је и лиминални простор чијим се уређењем успоставља интеракција између изразито приватног простора куће и јавног простора руралне заједнице.
Кључне речи: двориште, простор, уређење, место, комуникација, вернакуларна архитектура
Кључне речи: музеалија, информација, комуникација, метонимијски симбол, изложба "
392(497.11-15 Тара)
Др Милош Матић
Етнографски музеј у Београду
Култура друштвених односа руралног становништва таре
Култура друштвених односа и друштвене организације у развијеним друштвима, иако су она традицијска, представља веома широк комплекс засебних тема. Стога се у овом раду усредсређујем на кључне друштвене односе и организације, као што су сроднички односи, породица, органи-зација села, суседство и сл. Намера рада је да пружи довољно етнограф-ских података о култури друштвене организације како би биле уочене базичне структурне релације код руралног становништва Таре. Као оквир за системско утемељење овог рада узета је структура традицијског сељач-ког друштва, уважавајући процесе трансформације током друге половине ХХ столећа, али је притом укључена и културна унификација својствена модерном друштву, с покушајем да се разуме специфична интеграција сељаштва у шире модерно друштво Србије. Етнографски подаци у раду произашли су из циљаних етнографских истраживања, превасходно спро-ведених у селима која обухвата Национални парк Тара, али, из компара-тивних разлога, и у околним селима. Један број података преузет је из литературе. Кључне речи: друштвена организација, социјална интеракција, поро-дица, сродство, суседство, село, трансформација. Етнографско истраживање културе друштвених односа у руралним сре-динама, као, уосталом, и других тема, онда када те средине проживљавају изразито неповољне друштвено-економске притиске, пред истраживача поставља један релативно незахвалан задатак. Општа слика села на Тари код истраживача оставља унеколико амбивалентан утисак. Наиме, с једне
Books by Milos Matic
constructed system of such economic and symbolic behaviours
and modes of organization that result in the use of economic
and symbolic capital and their cultural and rational exploitation.
Entrepreneurship is placed within the domain of economic
anthropological research, whereas concepts of economizing
and capital are not taken in a strictly monetary and commercial
sense of neoliberal market economy or solely as an economically
rational calculation of capital. Entrepreneurship is initially analyzed
as a cultural construct of activities whose function is to
secure means and resources for survival, as securing existential
conditions is usually the primary motivation for engaging in an
entrepreneurial venture. However, such motivation is still merely
an initial impulse and an entrepreneurial venture typically undergoes
a development beyond the existential level, and it always
has a cultural appendage which transforms entrepreneurship
into a complex of cultural messages with a fairly independent
existence, whereas the anthropological decoding of these messages
results in diverse social meanings.
A thesis that can be put forward is that the goal of entrepreneurial
behaviour is not to gain or increase (only) economic
capital but to use that capital to transfer oneself (an entrepreneur)
from one cultural milieu to another and to perpetuate the
reproduction of symbolic values, apart from economic ones. On the other hand, a preliminary analysis of entrepreneurship also
reveals the endeavour to utilize symbolic and/or social capital
for economic purposes. All this points to two levels of interaction:
the interaction between entrepreneurship and culture and
the interaction within entrepreneurship, i.e. the interaction between
rational economic calculation and the symbolic aspect of
entrepreneurship and cultural norms of behaviour. Both levels
of interaction are determined by specific cultural models rather
than purely economic calculation. Such an approach puts entrepreneurs
in the position of relevant cultural agents.
Keywords: entrepreneurship, economics, culture, economic capital,
symbolic capital, transformation, rational calculation,
cultural agent
дворишта, са или без фигуралних украса, овде разматрам у оквиру културе становања, као продукте вернакуларне архитектуре, и у оквиру општих поставки антропологије простора. Двориште посматрам као уређени простор којим се комуницира начин живота у домаћинству, и као интеракцијски простор чланова
домаћинства и непосредног социјалног окружења. Употребу разних елемената (живих и неживих) за уређење дворишта схватам као систем објектификованих значења који је конструисан у оквиру расположивих културних кодова и помоћу којег поседници дворишта (породица) изражавају свој однос према широј заједници. Двориште је и лиминални простор чијим се уређењем успоставља интеракција између изразито приватног простора куће и јавног простора руралне заједнице.
Кључне речи: двориште, простор, уређење, место, комуникација, вернакуларна архитектура
Кључне речи: музеалија, информација, комуникација, метонимијски симбол, изложба "
392(497.11-15 Тара)
Др Милош Матић
Етнографски музеј у Београду
Култура друштвених односа руралног становништва таре
Култура друштвених односа и друштвене организације у развијеним друштвима, иако су она традицијска, представља веома широк комплекс засебних тема. Стога се у овом раду усредсређујем на кључне друштвене односе и организације, као што су сроднички односи, породица, органи-зација села, суседство и сл. Намера рада је да пружи довољно етнограф-ских података о култури друштвене организације како би биле уочене базичне структурне релације код руралног становништва Таре. Као оквир за системско утемељење овог рада узета је структура традицијског сељач-ког друштва, уважавајући процесе трансформације током друге половине ХХ столећа, али је притом укључена и културна унификација својствена модерном друштву, с покушајем да се разуме специфична интеграција сељаштва у шире модерно друштво Србије. Етнографски подаци у раду произашли су из циљаних етнографских истраживања, превасходно спро-ведених у селима која обухвата Национални парк Тара, али, из компара-тивних разлога, и у околним селима. Један број података преузет је из литературе. Кључне речи: друштвена организација, социјална интеракција, поро-дица, сродство, суседство, село, трансформација. Етнографско истраживање културе друштвених односа у руралним сре-динама, као, уосталом, и других тема, онда када те средине проживљавају изразито неповољне друштвено-економске притиске, пред истраживача поставља један релативно незахвалан задатак. Општа слика села на Тари код истраживача оставља унеколико амбивалентан утисак. Наиме, с једне
constructed system of such economic and symbolic behaviours
and modes of organization that result in the use of economic
and symbolic capital and their cultural and rational exploitation.
Entrepreneurship is placed within the domain of economic
anthropological research, whereas concepts of economizing
and capital are not taken in a strictly monetary and commercial
sense of neoliberal market economy or solely as an economically
rational calculation of capital. Entrepreneurship is initially analyzed
as a cultural construct of activities whose function is to
secure means and resources for survival, as securing existential
conditions is usually the primary motivation for engaging in an
entrepreneurial venture. However, such motivation is still merely
an initial impulse and an entrepreneurial venture typically undergoes
a development beyond the existential level, and it always
has a cultural appendage which transforms entrepreneurship
into a complex of cultural messages with a fairly independent
existence, whereas the anthropological decoding of these messages
results in diverse social meanings.
A thesis that can be put forward is that the goal of entrepreneurial
behaviour is not to gain or increase (only) economic
capital but to use that capital to transfer oneself (an entrepreneur)
from one cultural milieu to another and to perpetuate the
reproduction of symbolic values, apart from economic ones. On the other hand, a preliminary analysis of entrepreneurship also
reveals the endeavour to utilize symbolic and/or social capital
for economic purposes. All this points to two levels of interaction:
the interaction between entrepreneurship and culture and
the interaction within entrepreneurship, i.e. the interaction between
rational economic calculation and the symbolic aspect of
entrepreneurship and cultural norms of behaviour. Both levels
of interaction are determined by specific cultural models rather
than purely economic calculation. Such an approach puts entrepreneurs
in the position of relevant cultural agents.
Keywords: entrepreneurship, economics, culture, economic capital,
symbolic capital, transformation, rational calculation,
cultural agent