1793

Ovo je članak o godini 1793.

Godina 1793 (MDCCXCIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po julijanskom kalendaru.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	17. vijek – 18. vijek – 19. vijek
Decenija:	1760-e  1770-e  1780-e  – 1790-e –  1800-e  1810-e  1820-e
Godine:	1790 1791 1792 – 1793 – 1794 1795 1796

1793. po kalendarima

Gregorijanski	1793. (MDCCXCIII)
Ab urbe condita	2546.
Islamski	1207–1208.
Iranski	1171–1172.
Hebrejski	5553–5554.
Bizantski	7301–7302.
Koptski	1509–1510.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1848–1849.
• Shaka Samvat	1715–1716.
• Kali Yuga	4894–4895.
Kineski
• Kontinualno	4429–4430.
• 60 godina	Yin Voda Vo(l) (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11793.
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

Januar/Siječanj

• 9. 1. - Jean-Pierre Blanchard demonstrirao let balonom u Americi.
• 10. 1. - Zakon o tuđincima u Britaniji propisuje registraciju imigranata i mogućnost pritvora i proterivanja - prošle jeseni je došlo dosta ljudi iz Francuske, vlada se plaši eventualne subverzije.
• 13. 1. - Francuski diplomata Nicolas-Jean Hugou de Bassville linčovan u Rimu.
• januar - Topal Ahmed-paša, koji je jesenas porazio janičare, postavljen na čelo Beogradskog pašaluka - surov, lukav i gramziv, ostaje samo pola godine.
• 16. 1. - Burmanski kralj Bodawpaya povratio Tenasserimsku obalu (Tanintharyi) od Sijamaca.

Pogubljenje Louisa XVI.

• 21. 1. - Francuska revolucija: bivši kralj Louis XVI, građanin Louis Capet, nakon što je osuđen zbog izdaje, pogubljen na giljotini.
• 23. 1. - Kraljevina Pruska i Rusko Carstvo potpisuju sporazum temeljem koga će se provesti Druga podjela Poljske, odnosno obje države anektirati dijelove Poljsko-Litvanske Unije.
• 28. 1. - Grof od Provanse se proglašava za regenta maloletnog "Luja XVII".
• 31. 1. - Grofovija Nica anektirana Francuskoj (do 1814).

Februar/Veljača

• 1. 2. - Rat Prve koalicije: Francuska objavljuje rat Velikoj Britaniji i Nizozemskoj.
• 14. 2. - Irski parlament dao pravo glasa katolicima na parlamentarnim i lokalnim izborima.
• 15 - 26. 2. - Neuspešna francuska ekspedicija na Sardiniji, odlučujuće poraženi kod La Maddalene 22-25. februara. Debakl će dovesti do raskida između kapetana Napoleona Bonaparte i korzikanskog lidera Pasquale Paolija. Na Sardiniji raste pokret za autonomiju od Pijemonta.
• 16. 2. - Francuski general Charles François Dumouriez prelazi holandsku granicu, Breda zauzeta 24-og.
• 24. 2. - Proglašena regrutacija (la levée en masse) u Francuskoj, poziva se 300.000 ljudi pod oružje.
• 24. 2. - Monako priključen Francuskoj pod imenom Fort d'Hercule (do 1814), nakon što je knez Honoré III vladao 59 godina (završiće život u zatvoru 1795).
• februar-mart - Napadi na radnje i neredi za hranu u Parizu.

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Bitka kod Aldenhovena je austrijska pobeda nad Francuzima na tromeđi Nemačke, Holandije i Belgije, Francuzi dva dana kasnije napuštaju opsadu Maastrichta.
• 11. 3. - Izbija velika Pobuna u Vandeji protiv francuske republikanske vlasti, provocirana novačenjem i antiklerikalizmom. Seljaci masakrirali oko 200 ljudi u Machecoulu.
• 7. 3. - Francuska objavila rat Španiji - Pirinejski rat traje do 1795.
• 10. 3. - U Francuskoj ustanovljen Vanredni krivični tribunal, kasniji Revolucionarni tribunal, tužilac je Antoine Fouquier-Tinville, zvani "Snabdevač giljotine".
• 18. 3. - Bitka kod Neerwindena: Austrijanci porazili francuskog generala Dumourieza u Belgiji, francuske trupe se napustile zemlju prvih dana aprila.
• 18. 3. - Lokalni jakobinci proglasili Republiku Mainz, krajem meseca Konvent odobrio pristupanje Francuskoj republici.
• 21. 3. - U svim komunama Francuske osnovani revolucionarni komiteti nadzora (Comité de surveillance révolutionnaire) nad osumnjičenim neprijateljima nacije.
• 23. 3. - Bourbonu, francuskom otoku u Indijskom oceanu, promjenjeno ime u Réunion ("Sastanak", po sastanku marsejskih i pariskih revolucionara prošlog kolovoza).
• 23. 3. - Bazel (Raurakijska republika) priključen Francuskoj kao departman Mont-Terrible.
• 25. 3. - V. Britanija i Rusija zaključile konvencije o trgovini i defanzivnom savezu protiv Francuske; sledećeg meseca, ruska carica Katarina II izdaje edikt kojim prekida trgovačke odnose sa Francuskom.
• 27. 3. - Johann Amadeus Franz von Thugut je novi austrijski državni kancelar (ministar inostranih poslova, do 1801), nakon što je Philipp von Cobenzl morao dati ostavku zbog Druge podele Poljske.

April/Travanj

• 5. 4. - Gen. Charles François Dumouriez prebegao Austrijancima, što baca senku na njegove saveznike Žirondince. Jakobinci preuzimaju kontrolu nad vojskom preko predstavnika na misiji (Représentant en mission).
• 6. 4. - Francuska revolucija: U Francuskoj osnovan Komitet javnog spasa (Comité de salut public) kao naslednik Komiteta opšte odbrane iz januara, na čelu je Georges Danton.
• 13. 4. - Jean-Paul Marat uhapšen po inicijativi Žirondinaca, Revolucionarni tribunal ga oslobađa 11 dana kasnije.
• 17. 4. - Španska vojska ulazi u Francusku u istočnim Pirinejima, napreduju do jula.
• 22. 4. - George Washington proglasio neutralnost u ratu između Francuske i V. Britanije.
• proleće - Braća Kiš, odn. Privilegovano ugarsko kraljevsko brodarsko društvo, započinje gradnju kanala između Dunava i Tise u Bačkoj - Francov kanal, danas Veliki bački kanal, završen je 1802.

Maj/Svibanj

• 4. 5. - U Francuskoj ograničena cena žita (Loi du maximum).
• 8. 5. - Charter Act obnavlja povelju Britanske istočnoindijske kompanije za još 20 godina.
• maj - Francuski gusarski brod Luja Mareja uhvaćen u blizini Boke Kotorske?
• 18. 5. - Žirondinci osnovali Komisiju Dvanaestorice, biće uhapšeni Hébert i dr.
• 18. 5. - Umro duranijski afganski vladar Timur Shah Durrani, nasleđuje ga sin Zaman Shah (do 1800).
• 23. 5. - Bitka kod Famarsa: pobeda Koalicije na severu Francuske.

Jun/Juni/Lipanj

Druga Podjela Poljske

• 31. 5. i 2. 6. - Dani 31. maja i 2. juna - pobuna sankilota izaziva pad Žirondinaca; Jakobinci preuzimaju diktatorsku vlast, uhapšen 31 žirondinski poslanik. U unutrašnjosti Francuske počinju federalističke pobune, za federalizaciju, protiv centralizacije vlasti u Komitetima - ugušene su do decembra.
• jun, početkom - Hadži Mustafa-paša Šinikoglu stiže u Beograd kao kapidži-baša da bi istražio žalbe protiv Ahmed-paše i uveo nove uredbe, između ostalog Srbi imaju pravo da tuže Turke koji im čine nasilje.
• 10. 6. - Pasquale Paoli se osamostaljuje na Korzici pod britanskim okriljem. Porodica Bonaparta istog dana beži u Francusku, nakon što im je prošlog meseca zapaljena kuća.
• 10. 6. - U Parizu osnovan Nacionalni muzej prirodne istorije (kraljevski vrt postojao od 1635).
• 17. 6. - Otvoren Grodnenski sejm, poslednji Sejm (sabor) Poljsko-litvanske zajednice - uz ruski mito i prinudu odobrena Druga podela Poljske, ukinut ustav iz 1791, sklopljen "večni savez" sa Rusijom (zasedanja traju do novembra).
• 19. 6. - Macartneyeva misija stiže u Kinu.
• 20. 6. - U Parizu pogubljeno 12 članova zavereničkog Bretonskog udruženja.
• 24. 6. - Ratifikovan Francuski ustav 1793. (Ustav godine I), kasnije potvrđen referendumom, suspendovan već u oktobru.
• 29. 6. - Bitka za Nantes: poraženi vandejski kontrarevolucionari.

• sredinom godine - U mletačkom Splitu se sudi skupini Juraja Antuna Matutinovića koja ima revolucionarne ideje, ali i kritikuje odluku u poskupljenju živežnih namirnica.
• sredinom godine - Na Brandenburška vrata postavljena Kvadriga.

Jul/Juli/Srpanj

Maraova smrt

• 3. 7. - Mali Louis XVII oduzet od majke.
• 9. 7. - U Gornjoj Kanadi (dan. Ontario) donesen Akt protiv ropstva, kojim je zabranjen uvoz robova i propisano oslobođenje sa navršenih 25 godina.
• 13. 7. - Jean-Paul Marat ubijen od žirondinke Charlotte Corday (giljotinirana posle četiri dana).
• jul - Hadži Mustafa je novi beogradski paša - pristalica sultanovih reformi, obziran prema Srbima.
• 17. 7. - Francuzi odbili Špance od Perpignana po cenu velikih gubitaka.
• 20. 7. - Alexander Mackenzie stigao na obalu Tihog okeana, u mestu Bella Coola, British Columbia - prvi prelazak preko kontinenta severno od Meksika. Za 48 dana se mimoišao sa Georgom Vancouverom koji s mora istražuje obale Britanske Kolumbije, pa sve do Aljaske.
• 23. 7. - Tromesečna Opsada Mainza se okončava francuskom predajom (pad Majnčke republike).
• 27. 7. - Maximilien Robespierre ulazi u Komitet javnog spasa.
• 28. 7. - Konvent proskribovao 21 žirondinca kao izdajnike i neprijatelje zemlje.
• jul, krajem - Janičari na čelu s Kara-Hasanom zauzeli Požarevac.
• 30. 7. - U Lisabonu otvoren operski dom Teatro Nacional de São Carlos, zamena za Ópera do Tejo, razorenu 1755).

Avgust/August/Kolovoz

• 1 - 2. 8. - Okršaj tursko-srpske vojske sa janičarima kod Kolara - pobunjenici se povukli. Hadži Mustafa-paša obznanio Srbima dva fermana: potvrđeni organi vlasti, seoski knezovi i knežinski oborknezovi, Turci ne smeju ulaziti u sela.
• 6 - 8. 8. - Prva profanacija francuskih kraljevskih grobova u Bazilici Saint-Denis - ostaci kraljeva i kraljica bačeni u masovne grobnice i preliveni krečom, uzeti dragoceni metali.
• 8. 8. - Konvent zabranio francuske Kraljevske akademije.
• 10. 8. - Otvoren muzej Louvre. U Parizu se održava Praznik jedinstva i nedeljivosti..
• 12. 8. - Janjevski svećenik Matija Mazarek u pismu prefektu Kongregacije kaže da svaku litaniju završava rečima Libera nos, Domine, ab Albanensibus! ("Oslobodi nas, Gospode, od Albanaca").
• 23. 8. - Francuska uvodi opću regrutaciju - Levée en masse.
• 24. 8. - Francuski Komitet javne sigurnosti zabranio deoničarska društva.
• 26. 8. (15. 8. po j.k., Velika Gospojina) - Hadži Mustafa-paša i portin komesar Azis-efendija sazvali narodni zbor sa uglednim Srbima - određene dažbine, uredbe o održavanju reda, poziv Srbima da se odazivaju na odbranu od janičara, izgleda i pravo na obnovu i gradnju crkava.
• 27. 8. - Guverner John Graves Simcoe osnovao u Gornjoj Kanadi grad York - od 1834. Toronto.
• 28. 8. - Toulon pao u ruke Koalicije i rojalista, što vodi opsadi.
• 29. 8. - Léger-Félicité Sonthonax, civilni komesar u koloniji Saint-Domingue objavljuje oslobođenje robova u severnoj provinciji, uz ograničenja (Konvent ratifikovao sledećeg februara) - na ostrvu je Haićanska revolucija, prete Britanci i Španci.

Septembar/Rujan

• 3. 9. - Komitet javne bezbednosti zatvorio Comédie-Française i uhapsio glumce nakon izvođenja predstave po romanu "Pamela" (ponovo radi od 1799).
• 5. 9. - Francuska revolucija: smatra se da ovoga dana započinje Teror u kome je za deset meseci stradalo nekoliko desetina hiljada osumnjičenih neprijatelja revolucije.
• 8. 9. - Bitka kod Hondschootea je francuska pobeda nad Koalicijom.
• 14. 9. - Britanski poslanik Macartney primljen kod kineskog cara Qianlonga - uspeo je da izbegne kowtow, padanje ničice. Qianlong poručuje da "nebeska imperija ima svega u obilju" i da nema potrebe za trgovinom sa barbarima.
• 14. 9. - Bitka kod Pirmasensa: Prusi potukli Francuze u Nemačkoj.
• 17. 9. - Donesen Zakon o osumnjičenima (Loi des suspects), zakonski osnov Terora.
• 17. 9. - Pirinejski rat: bitka kod Peyrestortesa je francuska pobeda nad Špancima.
• 18. 9. - 18. 12. - Opsada Tulona.
• 19. 9. - Britanci sa Jamajke se iskrcavaju na Haiti, u dogovoru sa rojalistima.
• 29. 9. - Zakonom uveden Generalni maksimum za cene u Francuskoj.
• septembar-oktobar - Vrhunac epidemije žute groznice u Philadelphiji, 5.000 mrtvih, 20.000 izbeglih.

Oktobar/Listopad

• 5. 10. - Racija na Đenovu: Britanci zauzeli francusku fregatu Modeste u neutralnoj Đenovi, sedam dana kasnije i Impérieuse kod La Spezie. Đenova prekida diplomatske odnose sa Britanijom, austrijska pojačanja za Toulon se ne mogu ukrcati.
• 6. 10. (15 Vendémiaire an II) - Uveden francuski revolucionarni kalendar, s početkom 22. septembra 1792 (uobličen u novembru).
• 7. 10. - Predstavnik na misiji Philippe Rühl uništio u bazilici Saint-Remi Svetu ampulu koja je od 12. stoleća sadržavala ulje za pomazanje francuskih kraljeva.
• 9. 10. - Pobuna Liona protiv Konventa okončana zauzećem grada - ime mu promenjeno u Ville-Affranchie ("Oslobođeni grad").
• 10. 10. - Suspendovan francuski ustav od 24. juna, proglašena revolucionarna vlada do povratka mira.
• 13. 10. - Prva bitka kod Wissembourga: Wurmser potisnuo Francuze prema Strasbouru.
• 13 - 25. 10. - Skrnavljenje kraljevskih grobnica u bazilici St. Denis. (→ fr)
• 16. 10. - Francuska revolucija: Pogubljena Marija Antoaneta.
• 16. 10. - Francuska pobeda kod Wattigniesa nad austro-holandskom koalicijom, čime je okončana i opsada Maubeugea.
• 17. 10. - Bitka kod Choleta: republikanci potukli vandejske pobunjenike, njihov ranjeni komandant Louis d'Elbée zarobljen, a smrtno ranjeni Charles de Bonchamps se istakao naredbom da se poštede zarobljeni republikanci.
• 21. 10. - Stavljeni van zakona svi francuski sveštenici nelojalni novom poretku, kao i svi koji ih štite. (→ Dehristijanizacija).
• 25. 10. - Britanci na Zapadnoj Novoj Gvineji osnovali Fort Coronation, u oblasti nazvanoj New Albion, kod mesta Manokwari, ali odlaze već posle dve godine.
• 31. 10. (10 Brumaire an II) - Teror: giljotinirano 29 žirondinskih poslanika na čelu sa Jacques Pierre Brissotom. Sledećeg meseca stradali i Olympe de Gouges, Madame Roland, Philippe d'Orléans, Jean Sylvain Bailly...

Novembar/Studeni

• 8. 11. (18 Brumaire an II)- Luvr, dvorac francuskih kraljeva u Parizu i jedan od najvećih i najpoznatijih muzeja na svijetu, otvoren kao muzej od strane francuske revolucionarne vlade.
• 10. 11. (20 Brumaire an II) - U Notrdamu proslavljena "Boginja razuma".
• 17. 11. (27 Brumaire an II) - Počinju Nantska davljenja (Noyades de Nantes) - do februara ubijeno nekoliko hiljada osumnjičenih rojalista u Nantu.
• 29. 11. - Mahmut-paša Bušatlija porazio sultanovu vojsku pod Skadrom.
• 28 - 30. 11. (10 Frimaire an II) - Bitka kod Kaiserslauterna: prusko-saksonske snage odolele francuskim napadima.

Decembar/Prosinac

• 4. 12. (14 Frimaire an II) - Zakon od 14. frimera - privremeni ustavni poredak, vlast centralizovana u Komitetu javnog spasa.
• 5. 12. (15 Frimaire an II) - Prvi broj Desmoulins-ovog Le Vieux Cordelier-a.
• 13. 12. (23 Frimaire an II) - Bitka kod Le Mansa je velika pobeda nad vandejskim pobunjenicima.
• 19. 12. (29 Frimaire an II) - Republikanske trupe ušle u Tulon, zahvaljujući komandantu artiljerije Napoleonu Bonaparti - unapređen u brigadnog generala.
• 23. 12. (3 Nivôse an II) - Pobuna u Vandeji: Bitka kod Savenaya u kojoj republikanska vojska nanosi odlučujući poraz pobunjenicima - slede krvave represalije i politika spaljene zemlje.
• 26 - 29. 12. (9 Nivôse an II) - Druga bitka kod Wissembourga: Ošovi Francuzi potisnuli koalicione snage preko Rajne.

Kroz godinu

• Samoborsko vlastelinstvo oduzelo rudarima sve zemlje koje im je dalo na uživanje.
• Popravljen krov pravoslavne crkve u Sarajevu, izgorio u velikom požaru 1788.
• Smrću Josipa Ivana, izumrla hrvatska plemićka obitelj Ratkaj, dvorac Veliki Tabor pripada državi.
• Dominique-Jean Larrey uspješno primjenio "leteće ambulante" na bojištu.
• Kovnica novca SAD započinje rad, bakarni polucent se kuje do 1857.
• Eli Whitney napravio cotton gin, mašinu za odvajanje vlakana pamuka od semenja - povećana proizvodnja pamuka zahteva robovski rad na Jugu.
• Johann Christoph Friedrich GutsMuths objavio Gymnastik für die Jugend, prvi sistematski udžbenik gimnastike.

Rođenja

• 2. 3. - Sam Houston, predsednik Republike Teksas († 1863)
• 23. 3. - Vicko Andrić, arhitekt († 1866)
• apr. - Thomas Addison, lekar († 1860)
• 19. 4. - Ferdinand I, austrijski car, ugarsko-hrvatski kralj itd. († 1875)
• 11. 6. - Dimitrije Tirol, srpski književnik, prevodilac itd. († 1857)
• 22. 6. - Tokugawa Ieyoshi, japanski šogun († 1853)
• 29. 7. - Ján Kollár, slovački pisac († 1852)
• 10. 9. - Georgije Magarašević, književnik († 1830)
• 27. 9. - Jevrem Nenadović, Jakovljev sin, državni savetnik († 1867)
• 3. 11. - Stephen F. Austin, osnivač Teksasa († 1836)
• 23. 12. - Dost Mohammad Khan, vladar Afganistana († 1863)
• Đorđe Protić, predsednik srpske vlade († 1857)
• Cvetko Rajović, predsednik srpske vlade († 1873)
• Neofit Rilski, bugarski monah, preporoditelj († 1881)

Smrti

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

• 1. 1. - Francesco Guardi, venecijanski slikar (* 1712)
• 20. 1. - Louis-Michel Lepeletier de Saint-Fargeau, revolucionar (* 1760)
• 21. 1. - Louis Capet, bivši kralj Francuske (* 1754)
• 6. 2. - Carlo Goldoni, talijanski komediograf i reformator komedije (* 1707.)
• 4. 3. - Louis-Jean-Marie de Bourbon, vojvoda od Penthièvra (* 1725)
• 15. 4. - Ignacije Szentmartony, hrvatski isusovac, znanstvenik (* 1718)
• 29. 4. - John Michell, filozof prirode (* 1724)
• 18. 5. - Timur Shah Durrani, afganski vladar (* 1748)

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

• 5. 7. - Aleksander Roslin, švedski slikar. (*1718).
• 13. 7. - Jean-Paul Marat, francuski revolucionar (* 1743.)
• 14. 7. - Jacques Cathelineau, kontrarevolucionarni general (* 1759)
• 17. 7. - Charlotte Corday, atentatorka na Marat (* 1768)
• 20. 7. - Antoine Bruny d'Entrecasteaux, francuski pomorac, istraživač (* 1737)
• 22. 8. - Louis de Noailles, maršal Francuske (* 1713)
• 28. 8. - Adam-Philippe de Custine, francuski general (* 1742)
• 20. 9. - Fletcher Christian, pobunjenik sa Bountyja (* 1764)
• 8. 10. - John Hancock, američki trgovac i državnik (* 1737)
• 9. 10. - Joseph-Marie Amiot, jezuitski misionar u Kini (* 1718)
• 16. 10. - Marija Antoaneta, bivša francuska kraljica (* 1755)
• 18. 10. - Charles de Bonchamps, lider vandejskih pobunjenika (* 1760)
• 31. 10. - Jacques Pierre Brissot, francuski revolucionar (* 1754)
• 3. 11. - Olympe de Gouges, spisateljica, feministkinja (* 1748)
• 6. 11. - Louis-Philippe d'Orléans, francuski plemić revolucionar (* 1747)
• 8. 11. - Madame Roland, francuska revolucionarka (* 1754)
• 12. 11. - Jean Sylvain Bailly, francuski astronom i revolucionar (* 1736)
• 17. 11. - Jean-Nicolas Houchard, francuski general (* 1739)
• 20. 11. - Teodor Ilić Češljar, slikar, ikonopisac (* 1746)
• 29. 11. - Antoine Barnave, francuski revolucionar (* 1761)
• 5. 12. - Jean-Paul Rabaut Saint-Étienne, francuski političar (* 1743)
• 7. 12. - Joseph Bara, dečak heroj revolucije (* 1779)
• 8. 12. - Madame du Barry, ljubavnica Luja XV (* 1743)
• 8. 12. - Étienne Clavière, francuski bankar, političar (* 1735)
• 31. 12. - Armand Louis de Gontaut, francuski general (* 1747)

• Joanikije III Karadža, bivši pećki i vaseljenski patrijarh (* 1700)

Reference

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)

1793 na Wikimedijinoj ostavi