Edith Durham

Mary Edith Durham (ћир. Мери Едит Дарам; 8. decembar 1863 – 15. novembar 1944) je bila engleska putnica, umetnica i spisateljica koja je postala poznata po antropološkim zapažanjima o životu Srba i Albanaca s početka 20. veka.

Edith Durham

Meri Edit Daram je bila saradnica na Kraljevskom antropološkom institutu, članica Kraljevskog instituta za međunarodne poslove i autorka nekoliko antropoloških knjiga. Dobar poznavalac balkanskih prilika, Meri Daram je od 1900. godine boravila bar petnaestak puta na Balkanu (Crnoj Gori, Bosni, Srbiji, Albaniji), najpre u službi britanskog Forin ofisa, a potom zbog sopstvenih antropoloških istraživanja.

U početku je podržavala ujedinjenje Srba, ali kasnije kritikuje srpsku vladu i njen osvajački odnos prema Albancima, zbog čega je došla u sukob sa Forin ofisom.

Biografija

Život u Engleskoj

Edith Durham je bila najstarija od osmoro dece. Njen otac je bio Artur Edvard Daram, istaknuti londonski hirurg. Bila je talentovana za crtanje i slikanje i pohađala je Kraljevsku akademiju umetnosti i Bedford koledž u Londonu. Svoje radove je izlagala na brojnim izložbama a njeni detaljni crteži amfibija i reptila su objavljeni 1899. godine u Istoriji prirode u izdanju univerziteta u Kembridžu.

Kada joj je umro otac nekoliko godina se starala o svojoj bolesnoj majci što je za nju bilo previše iscrpljujuća aktivnost zbog koje joj je, kada je imala 37 godina, doktor savetovao da se odmori u inostranstvu.

Dolazak na Cetinje

U 37. godini života (1900. godine) po savetu doktora putovala je brodom po Dalmaciji od Trsta do Kotora, a zatim na Cetinje, prestonicu Crne Gore. Na putovanju se upoznala sa životom na jugu Balkana i to iskustvo će biti presudno za njen dalji život. Tokom sledećih 20 godina često je putovala na Balkan radeći u raznim potpornim organizacijama, slikajući akvarele iz seoskog života, sakupljajući narodne umotvorine i zapisujući antropološka i politička zapažanja.

Putovanje kroz Bosnu

Putujući 1906. godine kroz Bosnu, Edith Durham je primetila da su odnosi Austro-Ugarske i Srbije veoma pogoršani, da se priča o mogućnosti da carevina zauzme Srbiju, i da se proširi čak do Soluna. Ona piše da je

Austrijancima... stalo do toga da učvrste svoj položaj u Bosni što bolje mogu, kako bi bili spremni za daljnje napredovanje. Omiljena je tema razgovora 'Nach Salonik'".

Opsada Skadra

U svojoj čuvenoj knjizi „Borba za Skadar“ (vidi opsada Skadra) ona piše o događajima pre, za vreme i posle Prvog balkanskog rata, kojima je bila očevidac. Ona govori o ratnim razaranjima u selima oko Skadra i agoniji stanovništva koje pokušava da shvati razlog svoje patnje:

Neka sela su bila tako raštrkana da mi je trebalo tri dana jahanja, po 10-12 sati, da ih obiđem, ukažem pomoć i vratim se u Skadar. Sve u svemu, obišla sam 1022 porodice u okolini Skadra kojima su spaljene kuće. Najtužnije od svega mi je to što neke od tih nesrećnih žrtava nisu imale pojma zašto im se to zlo događa. Žene sa izgladnelom decom su pitale: „Zašto su veliki vladari dozvolili da vojnici dođu, da nas pljačkaju i ubijaju? Nikom nismo učinili ništa nažao. A oni su uzeli naše koze, naše ovce, sve. A kad je moj muž pokušao da spase ovce, oni su ga ustrelili. Naša kuća je spaljena. Umiremo od gladi na ovom putu.

O Sarajevskom atentatu

Meri Daram je smatrala da je Sarajevski atentat isplanirao šef obaveštajne službe srpskog generalštaba Dragutin Dimitrijević Apis. Ona je govorila da su srpski premijer Nikola Pašić i ministar unutrašnjih dela Stojan Protić znali ko je ubica austrijskog prestolonaslednika. Ona pretpostavlja da je Pašić očekivao da se Austrija neće usuditi da uđe u rat sa Srbijom, a atentat, ako uspe, doneće mu veću političku moć koju to tada nije imao.

Meri Daram je opravdavala ultimatum austrijske vlade upućen Srbiji, čak i spornu odredbu o učešću austrijskih oficira u istrazi ubistva na njenoj teritoriji. Smatrala je da je Austrija u pravu kada optužuje Dimitrijevića, Tankosića i Ciganovića za učešće u atentatu, kao i srpsku vladu, jer prvu dvojicu nije otkrila i uhapsila, a trećem je dozvolila da kao njen službenik pobegne i tako se spasi kazne za zločin.

O stvaranju Jugoslavije

Edith Durham se žestoko protivila priključenju Kosova (većinski naseljenog Albancima) Srbiji i Jugoslaviji. Ona je kritikovala „srpske štetočine“ koje „nisu stvorile Jugoslaviju nego su se držali svog originalnog cilja stvaranja Velike Srbije.... Daleko od oslobođenja, masa ljudi živi pod mnogo okrutnijom vlašću od prethodne."

Radovi

Mary Edith Durham je napisala više knjiga o balkanskim ljudima i događajima:

• Through the Lands of the Serb (1904) u prevodu Kroz srpske zemlje
• The burden of the Balkans (1905)
• High Albania (1909)
• The struggle for Scutari (1914)
• Twenty Years of Balkan Tangle (1920)
• The Serajevo Crime (1925)
• Some Tribal Origins, Laws and Customs of the Balkans (1928)

Kritike

Srpski autori uglavnom hvale njene rane radove, kada je Srbe predstavljala kao potlačene, a kritikuju kasnije, kada je pisala o ekspanzionističkoj politici srpske vlade prema Albancima (vidi Srpska okupacija Albanije). Neki srpski istoričari čak govore o njenom "pomračenju", nakon što je obišla zemlje Albanaca:

Meri Daram je autor nekoliko studija o Balkanu i Srbiji. Njena veoma objektivna knjiga „Kroz srpske zemlje”, iz 1903. godine, prevedena je i na srpski. Tu je realno predstavila političke prilike, navela da su Srbi patili najpre pod turskom, a potom austrijskom vlašću, pisala je o geografiji i kulturi srpskog naroda. Potom se 1911. desilo potpuno „pomračenje”, odlazi na prostor Albanije, počinje da radi u prilog albanske nezavisnosti, postavši njihov vatreni lobista što će ostati do kraja života.

– Aleksandar Rastović

Vanjske veze

Edith Durham na Wikimedijinoj ostavi

• (en) Through the Lands of the Serb
• (en) The burden of the Balkans Arhivirano 2019-12-28 na Wayback Machine-u
• (en) High Albania (sa fotografijama)
• (en) Edith Durham, The struggle for Scutari (Turk, Slav, and Albanian)