Wikipedija

Hasan Zvizdić

Hasan Zvizdić (Sjenica, 1892 — Adapazari, 1980)[1] bio je tokom Drugog svetskog rata komandant odreda Muslimanske milicije iz Sjenice (u Sandžaku),[2] te glavni trgovac stokom u regionu koji je zavisio od stočarstva — zbog čega je njegov uticaj u Sandžaku bio snažan.[3]

Hasan Zvizdić
Crno-bela fotografija, istorijski jajasti portret osobe s fesom ili sličnom kapom na glavi, srednji planCrno-bela fotografija, istorijski jajasti portret osobe s fesom ili sličnom kapom na glavi, srednji plan
Datum rođenja1892
Mesto rođenjaSjenica,  Osmansko carstvo (danas Srbija)
Datum smrti1980
Mesto smrtiAdapazari,  Turska
Služba
Bitke/ratoviDrugi svetski rat u Jugoslaviji

Biografija

uredi

Hasan-aga Zvizdić je rođen 1892. godine u Sjenici. Najstariji je sin Muhameda i Amine Zvizdić. Morao je da napusti rodno mesto (Gacko, BiH) i seli se veoma često zbog progona; iako je menjao lokaciju i brodom, svojevremeno je ipak završio u logoru (Dahau, gde je proveo dve godine). Porodicu, uključujući mlađeg brata Osmana, ubili su mu teroristi.[4][5]

Zvizdić je radio kao bogati muslimanski veletrgovac iz Sjenice. Postao je guverner grada i naoružao mnogo lokalnih muslimana organizovavši ih u ratnu miliciju.[6]

Angažman

uredi

U decembru 1941, Zvizdić je odbio da dozvoli partizanima ka zauzmu Sjenicu, jer se bojao da će četnici, nemačke i italijanske snage napasti partizane u ovom mestu i takođe pobiti veći deo populacije. Objasnio je partizanima kako je imao oko 5.000 članova Muslimanske milicije pod svojom komandom i da će ih usmeriti protiv partizana ili četnika ako pokušaju sa zauzimanjem.[7] Prema istoričaru Živkoviću, Zvizdić je zapravo bio zabrinut da njegovi unosni ugovori za snabdevanje italijanske i nemačke vojske stokom ne bi bili otkazani ako bi partizani zauzeli grad.[8]

Dana 22. decembra 1941. godine, snage Muslimanske milicije iz Prijepolja — pod komandom Pačariza, te iz Sjenice — pod komandom Zvizdića, uspešno su onemogućile napad partizana koji su pokušali da zauzmu Sjenicu.[9] Jedna grupa iz Tutina ih je podržavala — pod komandom DŽemaila Koničanina, koji se pridružio po pozivu Zvizdića.[10]

Početkom delovanja Muslimanske milicije iz Sjenice kojoj je komandovao Zvizdić, februara 1942. — zajedno sa odredima milicije iz Prijepolja, Brodareva i Komarana, u saradnji sa četnicima kojima je zapovedao Pavle Đurišić, te sa italijanskim snagama, planiran je napad na partizane koji su se povlačili iz Sandžaka nakon poraza u Užicu. Kad je Pačariz shvatio da su partizani uspeli da pobede četnike, nije se suzdržavao od napada na partizane, ali je odlučio da premesti svoje snage u Sjenicu da bi pomogao Zvizdiću ako bi partizani odlučili da ponovo napadnu grad.[11]

Zvizdić nije bio uticajan samo u Sjenici i Tutinu, nego i u širem regionu. Mislio je da će mu koristiti ako poseti sedište četnika i pregovara s Dražom Mihailovićem.[12] Dana 27. juna, Zvizdić i ostali muslimanski i albanski lideri (među kojima i Aćif Hadžiahmetović, DŽafer Deva, Ferhat-beg Draga i Ahmet Daca) pregovarali su sa predstavnicima Mihailovićevih četnika. Pregovori su okončani dogovorom o saradnji na zajedničkoj borbi protiv komunista.[13] Ekmečić pominje Zvizdića kao muslimanskog četničkog vođu.[14]

Karl fon Krempler je planirao da osnuje Sandžak kao zaseban politički entitet i ponudio je Zvizdiću funkciju guvernera. Ovaj je odbio Kremplerovu ponudu.[15] Kada su Nemci preuzeli kontrolu nad Crnom Gorom nakon kapitulacije Italije pred kraj 1943. godine, osnovali su marionetsku vladu s Hasanom Zvizdićem kao ministrom bez portfelja.[16]

Smrt

uredi

Posle rata, Zvizdić je emigrirao iz Jugoslavije da ga ne bi uhvatili i pogubili partizani. Umro je 1980. godine u Adapazariju (Turska). Godine 2012, ispred kuće u kojoj je živeo Zvizdić otkrivena je komemorativna plaketa.[17]

Reference

uredi
  1. ↑ Crnovršanin 1996: "Hasan je rođen 1892. godine ... Hasan-aga Zvizdić umro je 1980. godine u Adapazaru"
  2. ↑ Bojović, Jovan R.; Šibalić, Mijuško (1979). Durmitorska partizanska republika: materijali sa naučnog skupa održanog u Žabljaku 24, 25 i 26, avgusta 1977. godine. Istorijski in-t SR Crne Gore. str. 382. 
  3. ↑ Živković 2011: str. »Kako se kasnije ispostavilo, Zvizdić je još desetak dana ranije pozvao muslimane iz okoline Sjenice da pomognu odbranu grada, što su ovi prihvatili s obzirom na njegov uticaj kao glavnog trgovca mesom i stokom u jednoj stočarskoj regiji.«
  4. ↑ „Hasan-aga Zvizdić (1892–1980)”. Elektronske novine Sandžak PRESS. 8. 12. 2015. Arhivirano iz originala na datum 27. 8. 2017. Pristupljeno 27. 8. 2017. 
  5. ↑ „Branitelj Sjenice i Pešterske Visoravni – Rahmetli Hasan Zvizdić (1892–1980)”. zsdholland.ning.com. Arhivirano iz originala na datum 4. 3. 2010. Pristupljeno 27. 8. 2017. 
  6. ↑ Djurašinović-Kostja, Vojin (1961). Stazama proleterskim. Prosveta. str. 279. »Tada je u Sjenici vlast držao Hasan Zvizdić, poznat u tome kraju kao veletrgovac i čovek sa jakim uticajem na jedan deo stanovništva, što mu je pomoglo da izvestan deo muslimana organizuje i naoruža kao miliciju.« 
  7. ↑ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. str. 196, 197. 
  8. ↑ Živković 2011: str. »To je bilo opravdanje za javnost, dok je stvarni razlog ležao u tome što je Zvizdić kao trgovac stokom imao ugovor o snabdevanju italijanskih i nemačkih vojski mesom, koji bi verovatno bio ugrožen ukoliko bi se pročulo da je pustio partizane u grad.«
  9. ↑ Radaković, Petko (1981). „Muslimanska milicija u službi okupatora”. Užička Republika, Zapisi i sećanja – I. Užice: Muzej ustanka 1941. str. 662. 
  10. ↑ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. str. 209. »Ubrzo se pojavila i druga neprijateljska kolona od sela Medare, pod komandom DŽema Koničanina. Ova grupa je na poziv Hasana Zvizdića stitla dva dana ranije kao pomoć sa Peštera iz nggavičkog sreza« 
  11. ↑ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. str. 247. »Četničko-nedićevske snage iz Srbije vršile su početkom februara poslednje pripreme da opkole i unište partizanske snage na desnoj strani Lima. Bilo je predviđeno da u ovoj akciji učestvuju četnici Draže Mihailovića, kako oni koji su bili pod njegovom direktnom komandom, tako i oni koji su bili stavljeni pod komandu Milana Nedića kao odredi Srpske oružane sile, zatim muslimanska milicija Hasana Zvizdića iz Sjenice i hodže Sulejmana Pačariza iz Hisardžika i italijanske jedinice iz Prijepolja uz sadejstvo četnika Pavla Đurišića i muslimanske milicije iz Brodareva i Komarana na levoj strani Lima.« 
  12. ↑ Spasoje Đaković (1986). Sukobi na Kosovu. Narodna knjiga. str. 139. 
  13. ↑ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. str. 526. 
  14. ↑ Ekmečić, Milorad (2007). Dugo kretanje između klanja i oranja: Istorija Srba u Novom Veku 1492-1992. Zavod za udžbenike. str. 569. »Zvizdić Hasan, vođa muslimanske četničke grupe« 
  15. ↑ Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. str. 525. 
  16. ↑ Pajović, Radoje (1977). Kontrarevolucija u Crnoj Gori: četnički i federalistički pokret 1941-1945. str. 423. 
  17. ↑ „Otkrivena tabla Hasan-agi Zvizdiću”. Centar za bošnjačke studije. Pristupljeno 2. 6. 2014. [mrtav link]

Bibliografija

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hasan_Zvizdić&oldid=41892446