Hemijska industrija

Hemijska industrija ili kemijska industrija, je grana industrije koja hemijskim putem prerađuje biljne, životinjske i mineralne sirovine, kao i razne otpatke. Ima izuzetno širok spektar delovanja i obuhvata većinu grana industrije, služeći se njihovim sirovinama.

Rafinerija nafte u Luizijani - primer hemijske industrije

Hemijska industrija, posebno teška, veliki je zagađivač životne sredine. Ona obuhvata emisiju najviše toksičnih materija, prvenstveno amonijaka, hlorovodonika, fosforne kiseline, metanola, toluena, sumporne kiseline, sumpor-monooksida, metiletil-ketona, hlora, metilen-hlorida i trihloretana. Proizvođači su dužni da prate i kontrolišu toksične emisije u skladu sa zakonskim propisima i standardima. Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je objavila serije standarda za rad i upravljanje proizvodnjom, kao i zaštitu životne sredine uopšte.

Podela

Hemijska industrija se može podeliti na sledeći način:

Teška hemijska industrija

Podgrana hemijske industrije, teška hemijska industrija se deli na proizvodnju organskih i neorganskih hemijskih materija. Organska jedinjenja sadrže atom ugljenika, a neorganska ne sadrže. Koriste se sirovine koje su često otpaci drugih industrija, sirovine biljnog i životinjskog porekla, uključujući naftu, gas i ugalj. Neorganska hemija koristi sirovine mineralnog porekla, od kojih se proizvedu supstance koji daljom proizvodnjom postaju sredstva za zaštitu bilja, veštača i đubriva, boje, lakovi, emajl, firnajz i sl. Proizvodi organske hemije su osnova u proizvodnji veštačkih vlakana, plastičnih masa, lake hemijske industrije i farmaceutike.

Laka hemijska industrija

Ova podgrana obuhvata proizvodnju sredstava za ličnu higijenu, lekova i hemikalija za domaćinstvo. Sapun, parfeme i druge kozmetičke predmete proizvode fabrike. Deterdženti su sintetička sredstva za pranje i čišćenje. Industrija lekova se zasniva uglavnom na stranim licencama u uvozu sirovina i poluproizvoda. Međutim, i pored ovolikog broja fabrika, industrija lekova ne podmiruje domaće potrebe.

Povezano

Literatura

Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
Fred Aftalion A History of the International Chemical Industry. University of Pennsylvania Press. 1991. online version
E. N. Brandt. Growth Company: Dow Chemical's First Century. Michigan State University Press. xxii+ 650 pp. Appendices, Select bibliography and index. ISBN 0-87013-426-4. online review Arhivirano 2005-04-29 na Wayback Machine-u
Alfred D. Chandler. Shaping the Industrial Century: The Remarkable Story of the Evolution of the Modern Chemical and Pharmaceutical Industries. Harvard University Press, 2005. 366 pp. ISBN 0-674-01720-X. chapters 3-6 deal with DuPont, Dow Chemicals, Monsanto, American Cyanamid, Union Carbide, and Allied in USA; and European chemical producers, Bayer, Farben, and ICI.
Micheal McCoy, et al., "Facts & Figures of the Chemical Industry", Chemical & Engineering News, 84(28), July 10, 2006, pp. 35–72.
Shreve, R. Norris, and Joseph A. Brink Jr. The Chemical Process Industries (4th ed. New York: McGraw Hill, 1977)
Woytinsky, W. S., and E. S. Woytinsky. World Population and Production Trends and Outlooks (1953) pp 1176–1205; with many tables and maps on the worldwide chemical industry in 1950
Chemical refinery resources http://www.ccc-group.com/chemicals/solutions/industrial-1 Arhivirano 2015-02-04 na Wayback Machine-u

Vanjske veze

Europäischer Dachverband der Chemischen Industrie
Verband der Chemischen Industrie (Deutschland)
Bundesarbeitgeberverband der chemischen Industrie (Deutschland)
Fachverband der chemischen Industrie Österreichs
scienceindustries Schweizer Wirtschaftsverband Chemie Pharma Biotech