Wikipedija

Istopolni brak u Španiji

Istopolni brakovi u Španiji su zakonom priznati 2005. godine. Godine 2004. nova španska socijalistička vlada i predsednik José Luis Rodríguez Zapatero započeli su kampanju za legalizaciju istopolnih brakova, koji bi uključili i usvajanje dece. Posle duge debate, zakon koji je omogućavao sklapanje istopolnih brakova izglasan je u Cortes Generalesu 30. juna, 2005. i objavljen je 2. jula, 2005. Istopolni brakovi u Španiji zvanično su postali legalni 3. jula, 2005.

Zakonski status istopolnih
zajednica
Brak

Argentina
Belgija
Brazil
Danska1
Finska
Francuska
Holandija2
Irska
Island
Južna Afrika
Kanada

Kolumbija
Luksemburg
Norveška
Novi Zeland3
Portugal
SAD4
Španija
Švedska
Ujedinjeno Kraljevstvo5
Urugvaj

Legalan u delovima država

Meksiko (7 saveznih država)

Napomene

1 Bez Farskih otoka.
2 Bez Arube, Curaçaoa i Sint Maartena.
3 Samo Novi Zeland bez ostalih teritorija.
4 SAD i teritoriji Guam, Sjeverni Marijanski Otoci, Portoriko, Američki Djevičanski otoci i neka plemena.
5 Engleska, Vels, Škotska i Pitkern bez Sjeverne Irske.
6 Sjeverna Irska, Otok Man, Jersey i Gibraltar.

* Nije jos stupilo na snagu.

Portal LGBT

Priznavanje ovog zakona, uprkos podršci Španaca i Španjolki, nije prošao bez sukoba. Katolička crkva je bila izrazito protiv ovog zakona. Demonstracije „za“ i „protiv“ ovog zakona organizovane su širom Španije. Posle priznavanja ovog zakona desničarska konzervativna stranka, Partido Popular podnela je tužbu Ustvanom sudu Španije. Ishod će biti poznat 2008. godine.

Za razliku od Kanade, stranci i strankinje se ne mogu venčati u Španiji; bar jedna strana mora imati špansko državljanstvo. Ipak, ako obojica partnera ili obe partnerke imaju boravak u Španiji, mogu sklopiti brak.

Istorija

uredi

Tokom 1990-ih nekoliko gradskih većnica i autonomnih pokrajni su dozvolile građanske zajednice nevenčanim heteroseksaulnim i istopolnim parovima, kako bi dobili neke od lokalnih beneficija. U to vreme je španski zakon dozvoljavao pojedincima i pojedinkama da usvoje decu. To je značilo da, iako istopolni parovi mogu de facto da usvoje decu, samo jedna strana je imala zakonska prava i obaveze, dok njegov partner ili njegova partnerka nije imala nikakva parava u slučaju smrti partnera/ke ili raskida veze. Istopolni brakovi nisu bili legalni u autonomnim pokrajnama, jer brakovi potpadaju u ingerencije države.

Španski ministar pravde, Juan Fernando López Aguilar je 30. juna, 2004. objavio da je španski Parlament odobrio vladin plan legalizacije istopolnih brakova. Ovo je trebalo da ispuni obećanje koje je predsednik José Luis Rodríguez Zapatero dao prilikom inauguracije.

U isto vreme, ministar López je objavio predlog stranke Convergència i Unió da se izjednači pravni status istopolnih i heteroseksualnih civilnih brakova (parejas de hecho – de facto zajednica) i zakon kojim bi se stranseksualnim osobama dozvolila promena imena i zakonskog pola bez obavezne operacije.

Vladin kabinet je odobrio zakon o istopolnom braku 1. oktobra, 2004. Zakon je predat parlamentu na glasanje 31. decembra [1][2] i izglasan je u donjem domu 21. aprila, 2005.[3][4]. Međutim, Senat, u kome konzervativna stranka Partido Popular ima većinu, glasao je protiv zakona, 22. juna, 2005.[5]. Zakon je vraćen na glasanje u donji dom, koji ima veću snagu, i koji je konačno izglasao zakon 30. juna, 2005. godine, sa 187 glasova „za“, 147 glasova „protiv“ i 4 uzdržana.

Konačnim odobrenjem zakona, 2. jula, uključujući i kraljevski pristanak i objavljivanje u Boletín Oficial del Estad, Španija je postala treća država u svetu koja je zvanično nacionalno legalizovala istopolne brakove, posle Holandije i Belgije [6]. Kandski federalni zakon o istopolnim brakovima dobio je kraljevski pristanak krajem jula 2005. godine.

Prvo gej venčanje obavljeno je osam dana po izglasavanju zakona u Tres Cantos, predgrađu Madrida, između Carlosa Baturina i Emilio Menéndeza[7]. Prvo lezbejsko venčanje obavljeno je u Barceloni jedanaest dana kasnije[8].

Donošenje zakona 13/2005

uredi

Predlog zakona koji je najavljen 30. juna, 2004. ispitivao je Consejo de Estado. Iako je priznato da se postojeća diskriminacija protiv gejeva i lezbejki ne može zanemariti, Consejo de Estado je bio vrlo kritičan prema proširenju bračnog prava na istopolne parove, uključujući i usvajanje dece. Tvrdio je da španski Ustav ne zahteva ovakvo proširenje i da se isti rezultat (ukidanje diskriminacije) može postići drugim zakonskim merama, kao na primer regulisanjem istopolnih zajednica [9].

Uprkos negativnom izveštaju vlada je predala zakon španskom kongresu 1. oktobra, 2004. Sve parlamentarne stranke, izuzev Partido Popular i nacional-hrišćanske Unió Democrática de Catalunya podržavale su novi zakon. Kongres je glasao 21. aprila, 2005. u korist zakona, sa 183 glasa „za“, 136 glasova „protiv“ i 6 uzdržanih [10].

Prema ustavnim pripisima, tekst zakona je onda predat Senatu, koji bi trebalo da ga konačno potvrdi, izmeni ili da stavi veto. Stranke u Senatu u 21. juna, 2005. pozvale eksperte koji bi trebalo da upotpune debatu. Mišljenja eksperata su bila podeljena. Neki su tvrdili da usvajanje dece od strane istopolnih parova nema uticaja na razvoj deteta (osim u slučaju jačanja tolerancije prema LGBT osobama). Ipak, psihijatar Aquilino Polaino, koga je pozvala Partido Popular, nazvao je homoseksualnost patologijom, emotivnim poremećajem i govorio je o tome da „su mnoge homoseksualne osobe silovane od detinjstva“ ili da gejevi i lezbejke potiču iz porodica sa „nasilnim i udaljenim ocem, koji je alkoholičar“ i „previše zaštitničkim majkama“ (u slučaju dečaka) ili „hladnim majkama“ (u slučaju devojčica). Članovi Partido Popular, koja je pozvala Polaina, kasnije su odbacili njegove tvrdnje [11].

Senat je stavio veto na tekst zakona. Veto je predložila Partido Popular, koja ima većinuu Senatu i Unió Democrática de Catalunya; veto je izglasan sa 131 glasom „za“ i 119 glasova „protiv“ i 2 uzdržana[12].

 
Proslava u Kongresu po donošenju zakona o istopolnim brakovima.

Kao posledica stavljanja veta, tekst zakona je vraćen u Kongres, koji prema ustavnim odredbama ima snagu da nadglasa veto Senata. Kongres je 30. juna, 2005. izglasao zakon sa 187 glasova „za“ (za je glasala i članica stranke Partido Popular, Celia Villalobos), 147 „protiv“ i 4 uzdržana. Nadglasavanjem veta zakon je zvanično izglasan[13].

Kralj Juan Carlos I je javno podržao zakon 1. jula, 2005. Nekoliko medija je postavilo pitanje da li će podržati zakon o kome se sada diskutuje u Cortes Generalesu, na šta je Kralj odgovorio da je on Kralj Španije, a ne Kralj Belgije, refereirajući na Kralja Baudouina I, koji je odbio da potpiše zakon o abortusu[14]. Kralj je kasije dao svoj kraljevski pristanak za zakon o istopolnim brakovima.

Zakon 13/2005 je objavljen u Boletín Oficial del Estado 2. jula, 2005., a stupio je na snagu 3. jula, 2005 [15].

Pitanja oko boravka

uredi
 
Status istopolnih zajednica u Evropi
  Istopolni brak
  Registrovana partnerstva
  Neregistrovane kohabitacije
  Pitanje u razmatranju
  Ne priznaju se ili nepoznat status
  Istopolni brak je zabranjen

Brzo nakon donošenja zakona pokrenuto je pitanje o pravim mogućnostima venčanja ne-Španaca, kada u Kataloniji nije dozvoljeno večanje između Španca i Indijca sa objašnjenjem da Indija ne dozvoljava istopolne brakove[16].

Uprkos tome, 22. jula,takođe u Kataloniji, drugi matičar je venčao Španjolku sa njenom partnerkom iz Argentine. Ovaj matičar se nije slagao sa odlukom svog kolege i dao je prednost pravu na brak nad činjenicom da zakonski sistem zemlje porekla ove žene ne dozvoljava istopolne brekove.

junta de Fiscales de Sala, organizacija advokata i advokatkinja, koja savetuje nacionalnu advokatsku komoru, izdala je 27. jula preporuku da LGBT Španci i Španjolke mogu da se venčaju sa strancima i strankinjama i iz država koje ne priznaju istopolne brakove[17]. Ovi brakovi bi bili validni po španskom zakonu, ali ne bi bili automatski priznati i u drugim državama.

Prema instrukcijama koje je dalo Ministarstvo pravde, španski konzulati mogu da obave samo uvodne pripreme za brak. Bar jedna strana mora da ima špansko državljanstvo i boravak u državi u kojoj se nalazi konzulat Španije. Ipak, brak se može sklopiti u konzulatu samo ako lokalni zakoni priznaju istopolne brakove. U drugim slučajevima brak se može sklopiti samo na španskoj teritoriji.

Par koji nema špansko državljanstvo ne može se venčati u Španiji prilikom posete. Kanada je jedina zemlja koja dozvoljava ovakva venčanja.

Tužbe Ustavnom sudu

uredi

Sudija iz Denie je 21. jula, 2005. odbio da izda dozvolu za venčanje lezbejskom paru i podneo je tužbu Ustavnom sudu protiv ovog zakona. Sudija je zasnovao svoju tužbu na članu 32 španskog Ustava, koji kaže: „Muškarci i žene imaju prava da sklope brak sa punom pravnom jednakošću.“ Avgusta, 2005. drugi sudija sa Gran Canaria je takođe odbio da venča tri istopolna para i podneo je drugu ustavnu tužbu[18]. Decembra 2005. Ustavni sud Španije je odbacio obe tužbe iz formalnih razloga[19]. Konzervativna Partido Popular je odlučila da podnese tužbu protiv ovog zakona Ustavnom sudu, što je izazvalo podele u partiji[20].

Broj brakova

uredi

Konzervativna španska novina La Razón je objavila 4. septembra, 2005., tri meseca po usvajanju zakona, da su u 273 od 430 kancelarija sklopljena svega 24 istopolna braka. U novinama su se kritikovali navodi vlade da je ovaj zakon posledica zahteva građana i građanki, kao i tvrdnje LGBT aktivista i aktivistkinja da će koristi od ovog zakona imati 5 do 10 % stanovništva.

Španski ministar pravde je 27 decembra, 2005. saopštio da je do 5. decembra, 2005. sklopljeno 327 istopolnih brakova (među kojima 90 u Madridu, 63 u Valenciji, 35 u Barceloni i 18 u Sevilli) u 200 kancelarija (koje su do tada bile povezane kompjuterima) od ukupno 437 kancelarija u državi[21]. U ostatku države (nešto više od polovine kancelarija) istopolni i heteroseksuali brakovi nisu brojani posebno.

Marta 2006., Pedro Zerolo, viši vladin zvaničnik, objavioje da je sklopljeno preko 1000 istopolnih brakova; od toga 800 je zabeleženo u kompjuterizovanim kancelarijama (skoro u polovini zemlje), a narednih 200 je procenjeno da je sklopljeno u ostatku države. Zerolo je takođe saopštio da je 10% sklopljenih brakova u Španiji bilo između istopolnih parova[22]. FELGT (Federación Estatal Española de Lesbianas, Gays, Transexuales y bisexuales – španska LGBT organizacija) je iznela podatak da je za prvih godinu dana važenja zakona sklopljeno 4500 istopolnih brakova, podneto je 50 zahteva za usvajanje i odobrena su 3 razvoda [23].

Reakcije

uredi

Španski centar za sociološka ispitivanja objavio je aprila 2005. godine rezultete istraživanja po kojima 66% stanovništva Španije podržava legalizaciju istopolnih brakova [24]. Drugo istraživanje, koje je obavio Instituto Opina, dan pre glasanja u Parlamentu, pokazalo je da 62.1% stanovništva podržava istopolne brakove, a 49.1 podržava usvajanje dece od strane istopolnih parova [25]. Istraživanje koje je Instituto Opina obavio devet meseci nakon donošenja zakona, pokazuje da se 61% stanovništva slaže sa odlukom vlade [26].

 
Protesti protiv istopolnih brakova. Na transparentu: “Brak = Muškarac i Žena”.

Ipak, donošenje zakona je naišlo na suprotstavljanja od strane Katoličke crkve, uključujući i Papu Jovana Pavla II, koji se plašio slabljenja porodničnih vrednosti i njegovog naslednika Papu Benedikta XVI [27]. Oni koji su podržavali prava LGBT osoba odgovarali su da Katolička crkva, iako se formlano protivi građanskom venčanju i seksu van braka, nije bila glasna u protivljenju venčanju Filipa, Princa od Asturije i Letizije Ortiz, koja je bila razvedena iz civilnog brka.

Predsednik Zapatero je odgovorio Katoličkoj crkvi:

Ne čini se nikakva šteta braku ili porodici ako se dozvoli osobama istog pola da se venčaju. Naprotiv, ovi ljudi sada imaju priliku da svoje živote organizuju po bračnim i porodičnim normama i zahtevima. Ne postoji pretnja za instituciju braka, već upravo suprotno: ovaj zakon priznaje i vrednuje brak.
Svestan toga da se neki ljudi i institucije duboko protive ovoj zakonskoj promeni, želim da kažem da kao i druge promene zakona o braku, koje su prethodile ovoj, ovaj zakon neće imati loše rezultete, da će njegova jedina posledica biti sprečavanje besmislene patnje ljudi. Društvo koje sprečava besmislenu patnju svojih građana i građanki je bolje društvo.
U svakom slučaju, želim da izrazim duboko poštovanje prema tim ljudima i institucijama i da ih zamolim za isto poštovanje prema svima onima koji odobravaju ovaj zakon. Gejevi i lezbejke, koji ste lično trpeli zlostavljanja i uvrede tokom mnogo godina, molim vas da svojoj hrabrosti, koju ste pokazali u borbi za ljudska prava, dodate primer velikodušnosti i radosti uz poštovanje svih verovanja.[28]

Grupe koje su protestvovale protiv zakona saopštile su da se 1.5 milion ljudi sakupio da protesvtuje protiv napada na tradicionalnu porodicu; zvanični izvori tvrde da je bilo svega 160.000 ljudi na istom događaju[29]. Dve nedelje nakon demonstracija, održana je Parada ponosa LGBT osoba sa oko 2 miliona učenika i učesnica, po saopštenju organizatora. Zvanični izvori tvrde da je bilo svega 97.000[30][31]. Oba marša desila su se u Madridu u vreme kada je njime i dalje vladala konzervativna Partido Popular.

 
Parada ponosa i proslava zakona o istopolnim brakovima.

Protivnici ovog zakona tvrde da je vlada, izjednačavanjem istopolnog i heteroseksualnog braka, oslabila samo značenje braka, koji je definisan kao par različitih polova[32]. Mnogi, takođe, izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti da istopolni parovi usvajaju i uzgajaju decu; oni napominju da je usvajanje dece pravo dece, a ne roditelja[33].

LGBT organizacije odgovaraju da je usvajanje dece bilo de facto moguće već dugo vremena u Španiji, pošto su se mnogi parovi starali o deci, koje je jedna strana mogla da usvoji. Usvajanje dece od strane istopolnih parova bilo je moguće i pre donošenja ovog zakona u sledećim pokrajnama: Navarra, Asturias, Aragón, País Vasco i Cataluña [34]. Organizacije su takođe saopštile da nema naučnih dokaza za navode da će deca imati probleme pri razvoju zbog seksaulne orijentacije njihovih roditelja ili roditeljki. Ovo je ujedno i stav španskih psihologa, koji takođe tvrde da se homoseksualnost više ne može smatrati poremećajem[35].

Nedostaci

uredi

Uprkos koracima prema jednakopravnom tretmanu, i dalje ima nedostataka. Deca rođena u lezbejskom braku nisu legalno priznata ne-biološkoj majci, koja i dalje mora da prođe proces usvajanja. Ovo pravo je priznato heteroseksualnim parovima (venčanim i nevenčanim), gde je muški partner koji nije biološki otac deteta, priznat za oca, bez daljeg procesa. Španska vlada je 7. novembra, 2006. godine donela amandman na zakon o veštačkoj oplodnji, kojim se ne-biološka majka priznaje za majku deteta rođenog u lezbejskom braku[36].

Vidi dalje

uredi

Izvori

uredi
  1. ↑ Goodman, Al (1 October, 2004). „Spain moves closer on gay marriage”. CNN. Arhivirano iz originala na datum 2007-03-13. Pristupljeno 20.12.2006. 
  2. ↑ „Spain moves closer to legalising gay marriage”. CBC. 31 decembar, 2004. Arhivirano iz originala na datum 2005-02-08. Pristupljeno 20.12.2006. 
  3. ↑ Thornberry, Malcolm (21 april, 2005). „Same-Sex Marriage Passes First Big Hurdle In Spain”. 365GAY.com Inc.. Arhivirano iz originala na datum 2005-04-22. Pristupljeno 20.12.2006. 
  4. ↑ „Spain paves way for gay marriage”. BBC News. 21 april, 2005. 
  5. ↑ „Spain Senate rejects same-sex marriage bill”. Planetout Inc.. 23 jun, 2005. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-21. Pristupljeno 20.12.2006. 
  6. ↑ Woolis, Daniel (2 jul, 2005). „Spain's Gay Marriage Law Goes Into Effect”. 365GAY.com. Arhivirano iz originala na datum 2005-07-06. Pristupljeno 20.12.2006. 
  7. ↑ „Un Ayuntamiento de Madrid celebra la primera boda gay de España”. CADENASER.COM. 11 jul, 2005. Pristupljeno 20.12.2006. [mrtav link]
  8. ↑ „La primera boda entre dos mujeres se celebra en Cataluña”. CADENASER.COM. 22 jul 2005. Arhivirano iz originala na datum 2011-11-23. Pristupljeno 20.12.2006. 
  9. ↑ „El CGPJ pide que se paralice la reforma que permitirá los matrimonios entre homosexuales”. El Mundo. 15 januar 2005. Pristupljeno 8.1.2007. 
  10. ↑ „El Congreso aprueba el matrimonio entre personas del mismo sexo”. El Mundo. 22 april 2005. Pristupljeno 8.1.2007. 
  11. ↑ „Dirigentes del PP discrepan del experto citado por su partido que tachó de enfermos a los gays”. El Mundo. 21 jun 2005. Pristupljeno 8.1.2007. 
  12. ↑ „Spanish Senate vetoes gay marriage law”. Catholic News Agency. 23 jun 2005. Arhivirano iz originala na datum 2009-07-01. Pristupljeno 8.1.2007. 
  13. ↑ „Spain approves liberal gay marriage law”. St. Petersburg Times World and Nation. 1 jul 2005. Pristupljeno 8.1.2007. 
  14. ↑ „Don Juan Carlos, sobre el matrimonio gay: 'Soy el Rey de España y no el de Bélgica'”. El Mundo. 13 Maj 2005. Pristupljeno 8.1.2007. 
  15. ↑ „Disposiciones Generales”. Boletin Oficial del Estado. 2 jul 2005. Pristupljeno 8.1.2007. 
  16. ↑ Woolls, Daniel (6 jul, 2005). „Spain's Gay Marriage Law Hits Snag Over Foreigners”. 365Gay.com. Arhivirano iz originala na datum 2005-10-23. Pristupljeno 20. 12. 2006. 
  17. ↑ „Fiscalía acuerda apoyar los matrimonios gays entre españoles y extranjeros”. naciongay. Arhivirano iz originala na datum 2007-12-23. Pristupljeno 20. 12. 2006. 
  18. ↑ Thornberry, Malcolm (13. 08. 2005.). „New Threat To Spain's Gay Marriage Law”. 365GAY.com. Arhivirano iz originala na datum 2005-08-14. Pristupljeno 22. 12. 2006. 
  19. ↑ „Spain's High Court Upholds Gay Marriage Law”. 365GAY.com. 15. 12. 2005.. Arhivirano iz originala na datum 2005-12-18. Pristupljeno 22. 12. 2006. 
  20. ↑ „Aguirre critica el recurso contra el matrimonio gay y Rajoy la desautoriza”. El Mundo. 22. 09. 2005.. Pristupljeno 08. 01. 2007. 
  21. ↑ „327 bodas gays en cinco meses”. El Pais. 28. 12. 2005.. Pristupljeno 21. 01. 2007. 
  22. ↑ Thornberry, Malcolm (02. 03. 2006.). „1,000 Gay Couples Wed In Spain”. 365GAY.com. Arhivirano iz originala na datum 2006-04-22. Pristupljeno 22. 12. 2006. 
  23. ↑ „UNAS 4.500 PAREJAS HOMOSEXUALES CONTRAJERON MATRIMONIO EN EL PRIMER AÑO DE VIGENCIA DE LA LEY, SEGÚN LA FELGT”. Inforgay. 2006. Arhivirano iz originala na datum 2007-08-12. Pristupljeno 22. 12. 2006. []
  24. ↑ Giles, Ciaran (21. 04. 2005.). „Spain: Gay marriage bill clears hurdle”. Planetout.com. Arhivirano iz originala na datum 2007-12-27. Pristupljeno 22. 12. 2006. 
  25. ↑ „Same-Sex Marriage Legislation OK in Spain”. Angus Reid Global Monitor. 02. 07. 2005.. Arhivirano iz originala na datum 2006-01-29. Pristupljeno 22. 12. 2006. 
  26. ↑ „Spaniards Back Government on Same-Sex Marriage”. Angus Reid Global Monitor. 20. 04. 2006.. Arhivirano iz originala na datum 2006-12-20. Pristupljeno 22. 12. 2006. 
  27. ↑ „Vatican condemns Spain gay bill”. BBC News. 22. 04. 2005.. Pristupljeno 08. 01. 2007. 
  28. ↑ „Freedom and Equality”. Partners Task Force. 30. 06. 2005.. Pristupljeno 12. 01. 2007. 
  29. ↑ „Una multitud pide que se retire la ley del Matrimonio Homosexual”. El Mundo. 20. 06. 2005.. Pristupljeno 27. 12. 2006. [mrtav link]
  30. ↑ „La marcha del Orgullo Gay celebra la Ley del Matrimonio Homosexual”. Telefónica de España, S.A.U.. 07. 02. 2005.. Arhivirano iz originala na datum 2012-05-25. Pristupljeno 22. 12. 2006. 
  31. ↑ „Multitudinaria marcha del Orgullo Gay festeja Matrimonio Homosexual”. Terra. 07. 02. 2005.. Pristupljeno 27.12.2006. 
  32. ↑ „Spanish bishops decry legislation weakening marriage”. Catholic World News. 20. 07. 2005.. Pristupljeno 11.1.2007. 
  33. ↑ „Manifiesto del Foro de la Familia”. 20 Minutos.es. 18. 06. 2005.. Pristupljeno 12.1.2007. 
  34. ↑ „La sentencia que concede la adopción a una pareja de lesbianas desata un intenso debate social”. Caja Madrid. Pristupljeno 21.1.2007. [mrtav link]
  35. ↑ „Los psicólogos niegan que la homosexualidad sea una enfermedad”. El Mundo. 12.6.2006.. Pristupljeno 7.1.2007. 
  36. ↑ „Lesbianas podrán ser madres de los hijos "in vitro" de sus parejas”. YAHOO. 7.11.2006.. Pristupljeno 22.12.2006. 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Istopolni_brak_u_Španiji&oldid=41560898