Misaoni eksperiment

Misaoni eksperiment (izvorno nem. Gedankenexperiment,[1] Gedanken-Experiment,[2] ili Gedankenerfahrung,[3]) je oblik naučnog istraživanja kojim se razmatra određena hipoteza, teorija ili princip u cilju razmišljanja o njenim/njegovim posledicama. S obzirom na strukturu takvog eksperimenta, možda ne bi bilo moguće izvesti ga, a čak i kad bi bilo, ne mora postojati namera da se on izvede.

Šredingerova mačka (1935) predstavlja mačku koja je ili živa ili mrtva, u zavisnosti od kvantnog događaja. Ovaj misaoni eksperiment ilustruje implikacije Borove kopenhaške interpretacije koje su u sukobu sa zdravim razumom kada se eksperiment primeni na svakodnevne objekte.

Ajnštajn je uveo misaoni eksperiment kao metod koji se koristi u stvaranju fizičkih teorija (mada su postojali misaoni eksperimenti i pre toga)[4]. Koristeći se misaonim pokusima u izvođenju svoje teorje relativiteta koju tada još nije mogao praktično proveriti, on je uspeo da je izgradi u obliku u kojem je poznata danas i prevaziđe mnoge druge teorije koje su imale verifikaciju u realnim eksperimentima.

Metod misaonog eksperimenta sastoji se u misaonoj simulaciji fizičkog procesa u mislima radi boljeg sagledavanja predviđene teorije i njene provere i nadogradnje. Može biti čak i izvor neke ideje i osnova za neku fizičku teoriju ili zakon, što je bio slučaj sa specijalnom relativnosti. Obično se izvodi u situacijama koje je teško u delo spovesti praktično, kao u primeru sa dva voza koji se kreću brzinom približnoj brzini svetlosti u vakuumu, upotrebljen u opisu relativističkog zakona slaganja brzina.

Reference

uredi
  1. Perkowitz, Sidney (12. 2. 2010.). „Gedankenexperiment”. Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 27. 3. 2017. 
  2. See occurrences on Google Books.
  3. Robert Brown, James (12. 8. 2014.). „Thought Experiments”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 27. 3. 2017. 
  4. Misaoni eksperiment, često potcenjen naučni metod, članak [1]

Vanjske veze

uredi