Mosho
Mosho (starogrčki: Μόσχος), iz Sirakuze na Siciliji, bio je starogrčki pesnik bukolske poezije, koji je živeo polovinom 2. veka pne.[1] Vizantijska enciklopedija Suda smešta ga na drugo mesto u kanonu bukolskih pesnika, između Teokrita i Biona.[2] Kao i većina helenističkih pisaca, i Mosho je kombinovao književni rad s učenim filološkim proučavanjima, pa ga Suda naziva "gramatičarem" (γραμματικóς) i kaže za njega da je bio Aristarhov učenik.[2] Možda se stoga radi o istom Moshu koga Atenej spominje[3] kao autora jednog spisa o rodskoj leksikografiji.[1]
Delo
urediPod Moshovim imenom sačuvane su četiri idile u heksametarskim stihovima. Najbolja mu je Europa (Εὐρωπή, 166 stihova),[4] koja obrađuje mit o tome kako je Zevs u obličju belog bika oteo feničansku princezu Europu. Europa sadrži sve karakteristike tipičnog helenističkog epilija, kao što su brižljivo izlaganje događaja u vremenu i prostoru, kratki i retorski izbrušeni govori, snovi i predskazanja, kratak zaključak te, naročito, poduži opis zlatne korpe koju Europa nosi na livadu kraj mora, a koju je Hefest ukrasio scenama koje predskazuju njenu vlastitu sudbinu koja će je uskoro snaći, a koja je njoj u tom trenutku još nepoznata. U pesmi se prepoznaju uticaji Homerovih epova, kako u jeziku tako i u Europinoj sličnosti s Nausikajom, ali i uticaji Homerske himne Demetri, Eshila, Apolonija Rođanina i Teokrita.[1]
Ostale sačuvane pesme su kraće i imaju pastoralni karakter. Eros begunac (Ἔρως δραπέτης, 29 stihova) daje opis boga Erosa iz usta njegove majke, Afrodite, koja se dala u potragu za njim.[5] Megara (Μεγάρα, 125 stihova) donosi razgovor između Heraklove žene, po kojoj pesma nosi naslov,[6] i njegove majke, Alkmene, koje se tuže na teškoće koje su ih zadesile tokom junakovog odsustva.[7] Pod Moshovim je imenom sačuvana i Tužaljka za Bionom (Ἐπιτάφιος Βίωνος, 126 stihova),[8] spevana po uzoru na Bionovu Tužaljku za Adonisom,[9] ali najverovatnije ne potiče od Mosha, budući da je Bion živeo bar jednu generaciju nakon njega.[6]
Osim ovih idila, od Mosha je sačuvano i nekoliko fragmenata te jedan epigram. Premda mu je stil elegantan i živ, ipak je Mosho kao pesnik slabiji od Biona i daleko od Teokritovih kvaliteta. Moshov stil ponekad pati od previše doteranosti i pesničkih ukrasa.[10]
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 Hornblower & Spawforth 2003, s.v. Moschus
- ↑ 2,0 2,1 Suda, s.v. Μόσχος[mrtav link].
- ↑ Atenej, Gozba sofista, XI, 485e.
- ↑ Mosho, Europa.
- ↑ Mosho, Eros begunac.
- ↑ 6,0 6,1 Howatson 1997, s.v. Moschus
- ↑ Mosho, Megara.
- ↑ Mosho, Naricaljka za Bionom.
- ↑ Sironić & Salopek 1977, str. 165
- ↑ Mason 1867, s.v. Moschus (1)
Literatura
uredi- Đurić, Miloš N. (1990). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Hornblower, Simon; Spawforth, Antony (2003) [1949]. The Oxford Classical Dictionary (3. izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-860641-9.
- Howatson, M. C. (1997). The Oxford Companion to Classical Literature. Oxford. New York: Oxford University Press.
- Mason, Charles Peter (1867), „Moschus (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Sironić, Milivoj; Salopek, Damir (1977). "Grčka književnost", u: Povijest svjetske književnosti, knj. 2. Zagreb.
Vanjske veze
uredi- Djela čiji je autor Moschus na Projektu Gutenberg, prev Andrew Lang, 1889.
- Moshove pesme (en)
- Moshova dela na projektu Theoi, prev. J. M. Edmonds, 1912. (en)
- Anacreon, Bion, and Moschus, etc., prev. Thomas Stanley (1651).