Procesor

Procesor (mikroprocesor, µP ili uP) je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom čipu (poluprovodničkom integralnom sklopu). Centralni procesor je mozak svakog računara, iako centralni procesor (CPU - Central Processing Unit) nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU).

Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smešteni u jednom čipu. Prvi put takvo nešto je uspelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici po prvi put uspeli da u jedan čip smeste silna integrisana kola i tranzistore, što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje el.energije.

Funkcija CPU-a

Shematski prikaz najjednostavnijeg procesora. Moderni procesori su mnogo kompleksniji, no ova shema će pokazati osnove svakog, pa i modernog procesora

Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je asemblerski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:

Pomoću ALU (eng.Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogućnosti da izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i dijeljenje). Moderni procesori su u mogućnosti da obavljaju i jako komplikovane operacije.
Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mesta na drugi
Shodno naredbama, procesor može skočiti na novi set instrukcija

Na slici je pokazan najjednostavniji mogući procesor gde je moguće objasniti principe rada procesora iako se radi o veoma softisticiranom delu računara (ako ne i najkomplikvaniji). Glavni delovi procesora su:

Aritmetičko logička jedinica (ALU), deo zadužen za sve matematičke kalkulacije
Registri, jednostavne flip-flop zakačke, na slici ih imamo 3, no moderni procesori ih imaju mnogo više.
Program counter, dio zadužen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on povečava vrijednost za 1, ili je resetira na 0.
Intrukcijski registar i dekoder, delovi koji kontrolišu sve ostale delove procesora

Posle obrade podataka, adresna sabirnica šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobivaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.

Procesor radi u tesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU onda može adresirati mnogo više podataka.

Proizvođači PC procesora

Intel prvobitni proizvođač;
AMD prvobitni proizvođač na zahtjev IBM;
Via je proizvođač VIA Nano procesora;
Transmeta je proizvodila procesore za laptop kompjutere;
Cyrix kompanija je sada u vlasništvu od VIA;
Centaur Technology je sada u vlasništvu od VIA;
NexGen je sada u vlasništvu AMD;
NEC je prestao s proizvodnjom procesora početkom devedesetih.

Proizvođači ostalih procesora za kućne kompjutere

Motorola je proizvođač 680x0 i PowerPC procesora s IBM-om.
MOS Technology je proizvodio 65** procesore (C-64).
Zilog je proizvodio Z8** procesore (Spectrum).
Dolina Bez Marka je proizvela popularan G2 procesor.

Spoljni linkovi

Isprobavanje, usporedba i ocjenjivanje procesora Arhivirano 2005-12-28 na Wayback Machine-u
Dizajn procesora: Upoznavanje - Detaljno upoznavanje sa dizajnom procesora. Iako je prilično star materijal, još uvijek je vrijedan
Kako Procesor Radi
Pipelining: Pregled - Ars Technica
SIMD Arhitekture - Upoznavanje i objašnjenje SIMD-a, posebno o načinu kako se odnosi na lične računare