Romain Gary

Romain Gary (8.5. 1914 – 2.12. 1980) bio je francuski romanopisac, filmski režiser, vojni pilot u drugom svjetskom ratu pilot i diplomat.

Biografija

Rodio se kao Roman Kacew (jidiš: קצב, ruski: Кацев), i odrastao u Vilni (danas Vilnius), a kasnije u Varšavi kao dijete židovske porodice. Godine 1925. otac Arieh-Leib Kacew je napustio njihovu porodice radi druge žene. Garyja je otada odgajala majka Nina Owczinski. U dobi od četrnaest godina su se preselili u Nicu u Francuskoj. Gary je kasnije opisivao različite verzije svog porijekla i odrastanja.

Gary je studirao pravo, prvo u Aix-en-Provenceu a zatim Paris. Poslije se priključio francuskom ratnom zrakoplovstvu te naučio pilotirati u Salon-de-Provenceu i zračnoj bazi Avord kraj Bourgesa. Kada je došlo do pada Francuske promijenio je ime u Gary, prebjegao u Englesku i priključio se snagama Slobodnih Francuza pod De Gualleom. Služio je u Evropi i Sjevernoj Africi. Kao pilot je sudjelovao u 25 borbenih misija, za koje je primio brojna odlikovanja.

Nakon rata se priključio francuskoj diplomaciji, ali i obnjavio svoj prvi roman. Postao je jedan od najpopularnijih i najplodnijih pisaca svog doba, objavuivši neka od svojih djela pod pseudonimom Émile Ajar, Fosco Sinibaldi i Shatan Bogat.

Godine 1952. je postao sekretar francuske delegacije u UN u New Yorku, a potom francuske ambasade u Londonu (1955). Godinu dana kasnije je postao francuski generalni konzul u Los Angelesu.

Gary je jedina osoba koja je osvojila Prix Goncourt dvaput. Ta prestižnu nagradu neki autor može dobiti samo jednom. Međutim, 1956. godine je dobio nagradu za Les racines du ciel objavljen pod svojim, a godine 1975. za La vie devant soi pod pseudoninmom Émile Ajar. Académie Goncourt mu je nagradu dala a da nije znala o kom je autoru riječ. Paul Pavlowitch se neko vrijeme pravio da je on autor. Gary je istinu razotkrio u posthumno objavljenoj knjizi Vie et mort d'Émile Ajar.

Garyjeva prva supruga bila je britanska spisateljica i novinarka, urednica Voguea Lesley Blanch. Vjenčali su se 1944. i razveli 1961. Od 1962. do 1970. Gary je bio oženjen za američku glumicu Jean Seberg, s kojom je imao sina Alexandrea Diega Garyja.

Gary je bio koautor scenarija za ratni spektakl The Longest Day a godine 1971. je režirao film Kill!, u kome je nastupila, od njega tada već razvedena Seberg.

Nakon što je Seberg 1979. godine izvršila samoubistvo, Gary je počeo patiti depresije. 2.12. 1980. u Parizu se ubio pištoljem, a u oproštajnom pismu objasnio kako na odluku da okonča život nije utjecala Sebergina smrt.

Izabrana bibliografija

Kao Romain Gary

Education européenne (1945);
Tulipe (1946); reizdana i prerađena 1970.
Le grand vestiaire (1949);
Les couleurs du jour (1952);
Les racines du ciel — 1956 Prix Goncourt;
Lady L. (1957);
La promesse de l'aube (1960);
Johnie Coeur (1961, kazališna adaptacija "L'homme a la colombe")
Gloire à nos illustres pionniers (1962, novele);
The ski bum (1965)
Pour Sganarelle (1965, književni esej)
Les Mangeurs d'Etoiles (1966);
La danse de Gengis Cohn (1967);
La tête coupable (1968);
Chien blanc (1970); predložak za film White Dog iz 1982. godine
Les trésors de la Mer Rouge (1971)
Europa(1972)
The Gasp (1973);
Les enchanteurs (1973);
La nuit sera calme (1974, interview)
Au-delà de cette limite votre ticket n'est plus valable (1975);
Clair de femme (1977)
La bonne moitié (1979, drama)
Les clowns lyriques (1979); mova verzija romana "Les couleurs du jour"
Les cerfs-volants (1980)
Vie et mort d'Émile Ajar (1981, posthumno)
L'homme à la colombe (1984, definitivna posthumna verzija)
L'affaire homme (2005, članci i intervjui)
L'orage (2005, novele i nedovršeni romani)

Kao Émile Ajar

Gros câlin (1974)
La vie devant soi — 1975 Prix Goncourt; Momo i adaptiran u film Madame Rosa,
Pseudo (1976)
L'Angoisse du roi Salomon (1979);
Gros câlin (2007)- nova verzija uz novo poglavlje.

Kao Fosco Sinibaldi

L'homme à la colombe (1958)

Kao Shatan Bogat

Les têtes de Stéphanie (1974)

Filmografija

Kao režiser

Les oiseaux vont mourir au Pérou (1968)
Kill! (1971)

Kao scenarist

The Roots of Heaven (1958)
The Longest Day (1962)

Reference

Myriam Anissimov, Romain Gary, le caméléon (Denoël 2004)
Nancy Huston, Tombeau de Romain Gary(Babel, 1997)
Cahier de l'Herne, Romain Gary (L'Herne, 2005)

Vanjski linkovi

Romain Gary ((fr))
Romain Gary na sajtu IMDb