Wikipedija

Tiresija

Tiresija (starogrčki: Τειρεσίας) bio je, u grčkoj mitologiji, slepi Apolonov prorok iz Tebe, poznat po svojoj pronicljivosti i po tome što je bio pretvoren u ženu na period od sedam godina. Bio je sin pastira Eueresa i nimfe Harikle, koja je, pak, u krajnjoj liniji poticala od Sparta, izniklih iz zmajevih zubâ što ih je posejao Kadmo.[1][2] Tiresija je živeo tokom sedam prosečnih generacija ljudi, a u početku je služio kao savetnik samoga Kadma.

Tiresija štapom ubija dve zmije, a Hera ga pretvara u ženu. Gravura iz Die Verwandlungen des Ovidii (Ovidijevih Metamorfoza), Johann Ulrich Kraus, oko 1690.

Mitologija

uredi

Osamnaest spomena Tiresije u grčkim izvorima, koje je prikupio Luc Brisson,[3] mogu se raspodeliti u tri grupe: jedna, koja se sastoji od dve epizode, priča o Tiresijinoj pretvorbi u ženu i o njegovom susretu sa Zevsom i Herom; druga grupa priča o tome kako ga je Atena oslepila; treća je gotovo sasvim izgubljena i čini se da je pripovedala Tiresijine nevolje.

Tiresija je na različite načine predviđao budućnost. Ponekad bi imao vizije, ponekad je slušao poj ptica ili bi pitao za opis slika i prikaza koje je stvarao dim što se pušio sa žrtvovanih životinja i zatim ih tumačio.

Na planini Kileni na Peloponezu,[4] kad je Tiresija naišao na par zmija koje su se parile, udario ih je svojim štapom. Za taj čin Hera ga je kaznila time što ga je pretvorila u ženu. Tiresija je kao žena postao Herina sveštenica i stupio u brak, iz koga je imao i dece, uključujući Mantu, koja je takođe posedovala proročki dar. Prema nekim verzijama mita, Tiresija je kao žena uživao glas znamenite prostitutke. Nakon sedam godina provedenih kao žena Tiresija je ponovo naišao na par zmija u činu parenja; ovaj put Tiresija je ostavio zmije na miru ili se, prema Higinu, sapleo o njih.[2] U svakom slučaju, nakon ovog susreta Tiresija je oslobođen kazne i ponovo je postao muškarac. Ovaj drevni mit, kako kaže Flegon iz Tralesa, opisao je, između ostalih, i Hesiod,[1][5] što se verovatno odnosi na neku od izgubljenih epskih pesama koje su se u antici pripisivale tom pesniku.

U helenističkom i rimskom razdoblju priča o Tiresijinom promeni pola dodatno je proširena, i to na ukupno sedam epizoda i odgovarajućim ljubavnim avanturama u svakoj od njih. Tu je verziju verovatno napisao Ptolemej Heno, ali je Evstatije Solunski pripisuje Sostratu iz Fanagorije i njegovoj izgubljenoj elegiji Tiresija.[6] Tiresija je tu bio predstavljen kao lik koji se nalazi na granici svetova, sveta ljudi i sveta bogova, istovremeno i muški i ženski, i slep i svevideći, koji pripada i sadašnjosti i budućnosti, i ovom svetu i podzemlju.[7]

Prema Pseudo-Apolodorovoj Biblioteci,[1] kazivale su se različite priče o uzroku Tiresijine slepoće, od kojih je jedna govorila da su ga bogovi oslepeli jer je odavao njihove tajne. Drugačiju verziju pričao je Ferekid sa Lerosa, a njega je u tome sledio i Kalimah u pesmi Paladina kupka; prema toj verziji, Tiresiju je oslepila boginja Atena jer ju je slučajno video kako se kupa naga.[8] Tiresijina majka, Harikla, koja je bila Atenina nimfa, preklinjala je boginju da poništi svoju kletvu, ali boginja nije mogla uslišitu tu molbu; umesto toga, očistila mu je uši i tako mu dala sposobnost da razume ptičji poj, pa time i sposobnost proricanja.[1] U jednoj drugoj epizodi,[9] Tiresiju su Zevs i Hera uvukli u međusobnu prepiruku o tome da li u seksualsnim odnosima više uživaju muškarci (kako je tvrdila Hera) ili žene (kako je tvrdio Zevs): Tiresiju su pozvali da presudi, budući da je te odnose iskusio i kao muškarac i kao žena; Tiresijin je odgovor glasio: "Od deset delova muškarac uživa samo jedan".[1] Hera ga je odmah oslepila zbog njegova bezbožništva. Zevs nije mogao učiniti ništa kako bi sprečio ili poništio tu Herinu kaznu, ali je za uzvrat dao Tiresiji dar proricanja[10] i životni vek u trajanju od sedam ljudskih generacija.

Tiresija je navodno razumeo jezik ptica i mogao je predskazivati budućnost na osnovu vatre ili dima. No najviše se oslanjao na sposobnost komunikacije s pokojnicima.[11] Tiresija se pojavljuje u 11. pevanju Homerove Odiseje, u kojoj Odisej poziva duše umrlih (nekyia). "Tiresija je i u smrti toliko pronicljiv", primećuje Marina Warner, "da prilazi Odiseju, prepoznaje ga i naziva ga po imenu pre nego što otpije gutljaj crne žrtvene krvi; čak i Odisejeva majka nije u stanju za to, već mora prvo dosta popiti da bi prepoznala vlastitog sina".[12]

U grčkoj književnosti Tiresijina proročanstva uvek su kratka i često gnomska i kriptična, ali nikad nisu pogrešna. Često se njegovo ime vezuje uz neko proročanstvo da bi se naveo generički prorok, a ne da bi se s njim povezao Tiresija iz ovog mita: na primer, "Tiresija" govori Amfitrionu o Zevsu i Alkmeni te upozorava Narcisa da će biti srećan sve dok ne spozna samoga sebe. To je i njegova uobičajena uloga u grčkoj tragediji. Kao i većina proročišta, Tiresija u načelu vrlo nerado otkriva celinu onoga što vidi u svojim vizijama.

Tiresija i Teba

uredi
 
Tiresija se ukazuje Odiseju tokom nekije u 11. pevanju Odiseje, Johann Heinrich Füssli, oko 1780–1785

Lik Tiresije pojavljuje se u nekoliko grčkih tragedija koje se bave legendarnom istorijom Tebe, koja je, pak, u epskom pesništvu bila obrađena u tebanskom ciklusu kikličnih epopeja. U Euripidovim Bakhama Tiresija se pojavljuje uz Kadma, mitskog osnivača prvog kralja grada Tebe, kako bi upozorili Penteja, koji se u tom trenutku nalazio na tebanskom prestolu, da treba da prihvati Dionisa za jednog od istinskih bogova. Tiresija i Kadmo oblače se u odeću Dionisovih sledbenika da bi otišli na planinu i novom bogu izrazili poštovanje, zajedno s Tebankama koje je obuzeo bakhički zanos.[13]

U Sofoklovom Kralju Edipu tebanski kralj Edip poziva Tiresiju kako bi mu pomogao istražiti ubistvo prethodnog kralja Laja. Tiresija isprva odbija dati direktan odgovor i umesto toga aludira na to da je ubica neko koga Edip zapravo ne želi otkriti. Međutim, nakon što ga je Edip isprovocirao optužbom da Tiresija uopšte nije nikakav prorok te da je i on sam verovatno bio saučesnik u tom ubistvu, ovaj otkriva da je zapravo sam Edip u neznanju počinio taj zločin. Razgnevljen, Edip ga izbacuje iz palate, ali kasnije spoznaje da je prorok bio u pravu.[14]

Edip je vlast u Tebi predao svojim sinovima Eteoklu i Poliniku,[15] no Eteokle je odbio da deli vlast s bratom. U Eshilovoj tragediji Sedmorica protiv Tebe priča se o ratu koji je potom izbio. U tomn ratu su Eteokle i Polinik ubili jedan drugoga, a Megarej je izvršio samoubistvo zbog Tiresijinog proročanstva da će grad biti spašen ako neki Tebanac dobrovoljno pođe u smrt.[16]

Tiresija se pojavljuje i u Sofoklovoj Antigoni. Kreont, koji se sad nalazi na tebanskom prestolu, priredio je Eteoklu velelepnu sahranu sa svim počastima, ali je zato, pod pretnjom smrću, zabranio da se Polinikovo telo pokopa i ostavio ga izloženog psima, kao kaznu za to što je pokrenuo rat protiv vlastite domovine. Antigona, kći Edipa i Jokaste te zaručnica Kreontova sina Hemona, usprotivi se Kreontovu naređenju i odluči pokopati bratovljevo telo; zbog toga je Kreont odluči kazniti tako što će je živu pokopati. Naposletku se Kreont pokaje i promeni mišljenje, uz savet vođe hora i nakon što je Tiresija objavio kako se bogovi ne slažu s odlukom da se Eteoklovo telo ostavi nepokopano te upozorio Kreonta na to da se kraljevom krivicom zaraza sručila na grad. Međutim, kad je Kreont stigao do grobnice u kojoj je Antigona bila zatočena, našao je njeno mrtvo telo, jer je ona eć izvršila samoubistvo vešanjem, ne želeći čekati da bude živa sahranjena. Kreontov sin, Hemon, uputi pretnje svom ocu, a zatim i sam izvrši samoubistvo. Kad je Kreontova supruga, Euridika, čula za sinovljevu smrt, i ona je izvršila samoubistvo.[17]

Tiresijina proročanstva pojavljuju se i u priči o Epigonima.

Smrt

uredi

Tiresija je umro u dubokoj starosti, odmah posle razaranja Tebe u pohodu Epigona, potomaka sedmorice. Napustio je grad s ostalim izbeglicama i stigao do izvora Telfuse, gde ga je sustigla smrt kad se napio ledene vode, i to tako što ga je pogodila Apolonova strela.[18] Njegov grob pokazivan je na brdu Tilfosionu, kraj izvora Telfuse.[19] Njegova sen otišla je na Asfodelova polja, koja su, u mitologiji, činila prvi nivo Hada. No Tiresiji je Persefona, gospodarica podzemnog sveta, ostavila večiti razum,[20] pa ga je nakon smrti u podzemnom svetu posetio Odisej, koga je tom prilikom savetovao o nastavku njegovih lutanja, posebno u vezi s Helijevim govedima; Odisejevi ljudi, na njihovu nesreću, nisu sledili Tiresijin savet.

Qe-Ra-Si-Ja

uredi

U Knososu, u kontekstu kasnominojskog perioda IIIA (14. vek pne.) pronađeno je sedam zapisa na linearu B na kojima je zabeležena reč qe-ra-si-ja, odnosno, jednom, qe-ra-si-jo. Ukoliko je ta titula opstala nakon pada kritske kulture kasnominojskog perioda IIIA, onda se ona mogla razviti u oblik *Terasias u dorskom dijalektu, a možda i u oblik *Te[i]resias u jonskom dijalektu.[21]

Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 7.
  2. ↑ 2,0 2,1 Higin, Fabulae, 75.
  3. ↑ Luc Brisson, Le mythe de Tirésias: essai d'analyse structurale, Leiden: Brill, 1976.
  4. ↑ Evstatije i Jovan Ceces smeštaju ovaj događaj na planinu Kiteron u Beotiji, blizu teritorije Tebe.
  5. ↑ Flegon iz Tralesa, Čuda, 4.
  6. ↑ Evstatije Solunski, komentar uz Homerovu Odiseju, st. X, 494.
  7. ↑ Kod Brissona 1976 ova je priča u potpunosti istražena u strukturalističkom ključu, uz mnogo analoških primera o onome što se u antici smatralo ambivalentnom seksualnošću kod životinja.
  8. ↑ Ovu verziju, koja je u suštini duplikat mita o Akteonu, preferirali su engleski pesnici lord Alfred Tennyson i Algernon Charles Swinburne.
  9. ↑ Ovu epizodu usput spominje Higin, Fabulae, 75, a Ovidije je naširoko opisuje u trećem pevanju svojih Metamorfoza.
  10. ↑ Slepi prorok s unutrašnjim "vidom" kao kompenzacijom za slepilo čest je motiv u mitu.
  11. ↑ William Godwin (1876). „Lives of the Necromancers”. str. 46–47. 
  12. ↑ Warner, Marina. Monuments and Maidens: the allegory of the female form. Berkeley: University of California Press, 2000. str. 329
  13. ↑ Euripid, Bakhe, passim.
  14. ↑ Sofokle, Kralj Edip, passim.
  15. ↑ Postoje različite verzije mita o tome ko je nasledio Edipa na prestolu, čak i u Sofoklovom delu, a ovde je data verzija iz Eshilove tragedije Sedmorica protiv Tebe.
  16. ↑ Eshil, Sedmorica protiv Tebe, passim.
  17. ↑ Sofokle, Antigona, passim.
  18. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 7, 3.
  19. ↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 33, 1 sqq.
  20. ↑ Homer, Odiseja, X, 487 sqq; XI, 90 sqq.
  21. ↑ Lesson 26: Mycenaean and Late Cycladic Religion and Religious Architecture Arhivirano 2011-11-28 na Wayback Machine-u.

Literatura

uredi
  • Luc Brisson, 1976. Le mythe de Tirésias: essai d'analyse structurale (Leiden: Brill)
  • N. Loraux, The Experiences of Tiresias. The Feminine and the Greek Man, Princeton (NJ), 1995
  • G. Ugolini, Untersuchungen zur Figur des Sehers Teiresias, Tübingen, 1995
  • E. Di Rocco, Io Tiresia: metamorfosi di un profeta, Roma, 2007
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Tiresija&oldid=41085859