Zoja (carica)
Zoja (grč: Ζωή, rođ. oko 978 - umrla juna 1050) bila je vizantijska carica od 1028. do svoje smrti 1050. godine.
Zoja | |
---|---|
| |
Datum smrti | 1050. |
Poreklo | |
Porodica |
Zoja je bila ćerka Konstantina VIII (1025-1028) koji je svoju samostalnu vladu započeo pod stare dane nakon smrti njegovog brata Vasilija II. Dok je Vasilije ostao zakleti neženja, Konstantin je imao tri ćerke Eudokiju, koja se zamonašila, a zatim Zoju i Teodoru. Car se tek na samrti posvetio brizi za budućnost Makedonske dinastije i Zoju je udao za carigradskog eparha Romana Argira. Roman III Argir je ženidbom tako zadobio vladarski legitimitet i produžio vladavinu stare Makedonske dinastije. Ipak, Zoja, koja je već imala pedesetak godina, nije više mogla da rađa, pa se Roman okrenuo ljubavnicama i ograničio Zoji novčanu apanažu. Pošto je carski par bio nesložan, prepredeni dvorski evnuh Jovan Orfanotrop je caricu upoznao sa svojim bratom Mihailom koji joj je ubrzo postao ljubavnik, a Roman Argir je 11. aprila 1034. nađen mrtav u svom kupatilu.
Nedugo nakon smrti prvog muža, Zoja se udala za Mihaila koji je sada vladao kao Mihailo IV Paflagonac. Jovan Orfanotrop je Zoju stavio pod nadzor i lišio je svake vlasti, dok je novi car Mihailo IV savesno vršio vladarske dužnosti i pored čestih napada epilepsije. Mihailo IV je najposle umro 10. decembra 1041. nakon čega je car postao njegov i Jovanov sinovac Mihailo V koga je prethodno carica Zoja usvojila. Tek pošto je mladi Mihailo proterao svog moćnog strica Jovana Orfanotropa, a zatim i caricu Zoju, u Konstantinopolju je došlo do narodne pobune u kojoj je Mihailo V Kalafat svrgnut, a Zoja je postavljena na presto zajedno sa svojom sestrom Teodorom.
Dve carice su se jako loše slagale i Zoja je rešila da se ponovo, po treći put, uda i tako reši pitanje vladarskog autoriteta. Njen izbor je pao na Konstantina Monomaha sa kojim se venčala 11. juna 1042. uz upadljivo odsustvo patrijarha koji je odbio da lično venča dvoje supružnika kojima je to, svakom ponaosob, bio treći brak. Zoja više nije igrala važniju ulogu u vizantijskoj visokoj politici i umrla je u junu 1050. godine.