1469
< |
14. вијек |
15. вијек
| 16. вијек
| >
< |
1430-е |
1440-е |
1450-е |
1460-е
| 1470-е
| 1480-е
| 1490-е
| >
<< |
< |
1465. |
1466. |
1467. |
1468. |
1469.
| 1470.
| 1471.
| 1472.
| 1473.
| >
| >>
| Грегоријански | 1469. (MCDLXIX) |
| Аб урбе цондита | 2222. |
| Исламски | 873–874. |
| Ирански | 847–848. |
| Хебрејски | 5229–5230. |
| Бизантски | 6977–6978. |
| Коптски | 1185–1186. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1524–1525. |
| • Схака Самват | 1391–1392. |
| • Кали Yуга | 4570–4571. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4105–4106. |
| • 60 година | Yин Земља Во(л) (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11469. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1469 (MCDLXIX) била је редовна година која почиње у недјељу (1. 1. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- сијечањ? - Иван Чесмички је други бан Хрватске и Далмације уз Ивана Туза (неучинковити).
- + Млечани шаљу изасланике не би ли помирили Франкопане и Курјаковиће - Турци не престају с нападима од прошле године.
- 11. 2. - Узун Хасан победио Абу Са'ид Мирзу у Персији.
- 12. 2. - Чешки рат: краљ Матија заузео замак Шпилберк код Брна и наставља у Чешку.
- 27. 2. - Матија Корвин склопио примирје са Јиржијем Подјебрадским.
- ожујак - Турци обнављају велику навалу на Хрватску.
- 20. 3. - Битка код Ниблеy Греена је последња у Енглеској која се води између приватних армија феудалних великаша.
- травањ/свибањ - Турска војска од 20.000 људи паше Езебега проваљује из Босне у Хрватску[1];
- 3. 5. - Чешки католици изабрали Матију Корвина за чешког краља (признају га Моравска, Шлезија и Лужица).
- 21. 5. - Турци пред Метликом, затим 14 дана харају Крањском до зидина Љубљане, поробили 60.000 људи (многи посечени јер не могу прећи преко надошле Купе).
- 14. 7. - Млечани шаљу 100 пјешака у помоћ Стјепану Франкопану - краљ Матија на ово шаље Блажа Подманичког Мађара да покори Франкопане и потисне Млетке.
- српањ - Јиржи Подјебрадски наставља рат против Матије након што је одредио пољског принца Владислава за наследника.
- 26. 7. - Рат двеју ружа: Битка код Едгецоте Моора је победа куће Ланцастер.
- 29. 9. - Турци по четврти пут[2] ове године упадају у Хрватску, поплава Саве их спречила да похарају Загреб.
- 19. 10. - Венчали се принц Арагона Фернандо и принцеза Кастиље Исабелла - ово ће довести до уједињења Шпаније 1492.
- ца. 15. 11. - Блаж Мађар узео Сењ Франкопанима за краља Матију, основаће се Сењска капетанија за одбрану од Турака, али и Млечана (рат са Франкопанима се наставља).
- 2. 12. - Умро владар Фиренце Пиеро ди Цосимо де' Медици, наслеђују га синови Лорензо (1469-92) и Гиулиано (1469-78).
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- прва половина године - Влатко Херцеговић се покорио султану, овај му оставља четири града (Херцег Нови и Рисан, и вероватно Висући и Вргорац[3]).
- јесен - Владислав Херцеговић прешао у Славонију где је добио Мали и Велики Калник.
- Иван Црнојевић се оженио Маром Херцеговић; држи Црмницу, Паштровиће и Грбаљ у млетачко име.
- Заузимањем Маре Бранковић, мошти светог Јована Рилског пренесене у Рилски манастир.
- Катарина Бранковић отишла из Фурланије код Маре Бранковић (Јежево код Сера)[4].
- "Зборник" Владислава Граматика.
- Умро Моцтезума I, владар Теноцхтитлáна, наслеђује га Аxаyацатл (/ашајакатл/ - "Водена маска" или " лице", вл. 1469-81).
Рођења
[уреди | уреди извор]- 15. 4. - Гуру Нанак Дев, оснивач сикизма († 1539)
- 3. 5. - Ниццолò Мацхиавелли, фирентински историчар, дипломата, филозоф († 1527)
- 31. 5. - Мануел I, краљ Португала, († 1521)
- 20. 6. - Гиан Галеаззо Сфорза, милански војвода († 1494)
- 26. 8. - Фердинанд II, краљ Напуља, († 1496)
- Јаков Бунић, дубровачки хрватски књижевник († 1534)
- Доменицо Фанцелли, италијански скулптор († 1519)
- Гиованни делла Роббиа, италијански керамичар († 1529)
- можда - Васцо да Гама, истраживач († 1524)
- 1466-69 - Еразмо Ротердамски, низоземски хуманист, филолог и филозоф († 1536)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 8. 10. - Филиппо Липпи, италијански сликар (* ца. 1406)
- 2. 12. - Пиеро ди Цосимо де' Медици, владар Фиренце (* 1416)
- Абу Са'ид Мирза, владар Персије и Афганистана (* 1424)
- Ниццолò де' Цонти, млетачки трговац и истраживач (* 1395)
- Јакоб Фуггер Старији, оснивач трговачке династије Фуггер (* 1398)
- Моцтезума I, астечки владар
- ца. Филарете, фирентински архитекта и скулптор (* ца. 1400)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ V. Клаић, стр. 78
- ↑ V. Клаић, стр. 79
- ↑ Хисторија Босне, стр. 332
- ↑ Др. Жељко Фајфрић, Света лоза Бранковића, растко.рс
- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
- Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
- Група аутора, Историја Црне Горе