Гвозданско
Гвозданско
| |
|---|---|
  Гвозданско Гвозданско на карти Хрватске | |
| Жупанија | Сисачко-мославачка жупанија |
| Опћина/Град | Двор |
| Географске координате | |
| - з. ш. | 45.138 Н |
| - з. д. | 16.211 Е |
| Становништво - - - - - - -(2001 / 2011 / 2021) | |
| - Укупно | 69 |
| Пошта | 44440 Двор |
| Позивни број | + 385 (0)44 |
| Аутоознака | СК |
 Гвозданско
| |
Гвозданско је насеље у Хрватској, налази се на пола пута између Глине и Двора. Налази се подно Зринске горе.
Повијест
[уреди | уреди извор]У насељу Гвозданском постоји старохрватска утврда коју су подигли хрватски племениташи Зрински. У њему је Никола III. Зрински имао топионицу, љеваоницу и ковницу новца. Ова утврда се у 16. стољећу поставила као брана пред турске освајаче и њихове влашке слуге с истока. Османлијска војска је од 1571. до 1577. године подузела четири неуспјешна похода на ту чврсту утврду, да би тек 1578. године, након петог похода, и то након тромјесечне опсаде под водством Ферхат-паше, ушли у утврду, али битку коју су водили нису добили.
Према доступним подацима и записима,(кроникама) из тог времена утврду Гвозданско бранило је 300 бранитеља састављених од малобројне посаде Зринских војника (свега педесетак) и око 250 сељака и рудара са женама и дјецом, под заповједништвом капетана Докторовића, Николе Ожеговића и Андрије Степшића. На другој страни нашла се војска од 10.000 турских нападача потпомогнута влашким четама.
У записима стоји: "Кад је пристигла главнина османске војске Ферхат-паша послао је изасланика до градских зидина с понудом бранитељима Гвозданског да у 3 сата напусте утврду и слободно отиђу са свом покретном имовином на слободни простор Хрватске. Како већ мјесецима није било комуникације града са слободним остатком Хрватске, а ни помоћ ни храна нису стизали до града, залихе у граду су нестале, па се паша са својим заповједницима надао да ће се у таквим околностима град предати. Но и у ноћи на трећи дан опсаде из града није било предаје, храбри витезови нису поклекнули. Те ноћи 12. на 13. сијечња љета 1578. Ферхат-паша заповједио је особној стражи да наложе још неколико ватри и донесу још бунди јер није могао заспати од хладноће, температура зрака толико је пала да су и коњи, који су били на отвореном, почели угибати од хладноће. Цијеле ноћи чули су се језиви пуцњеви дрвећа, које је пуцало од хладноће, а у граду у којему је све утихнуло угасле су и задње ватре, што је страшно узнемирило турске извиднице, које су о томе смјеста извјестиле пашу. Паша је због бојазни да би могао услиједити напад из утврде подигао узбуну и припремио своју војску за обрану, но цијеле ноћи, час се гријући, час мотрећи наизмјенце, турски и влашки војници били су у страху."
У освит зоре 13. сијечња 1578. Ферхат-паша заповједио је свој својој војсци да крене на јуриш према утврди заметеној снијегом. Кад су Турци пришли граду ни пушка није планула, а на бедемима су стајали непомични стражари с оружјем у рукама. Кад су Турци провалили градска врата, у граду су нашли само непомична тијела хрватских јунака, мушкараца, жена и дјеце, без хране, воде или дрва за огрјев. Тај призор гануо је многе турске заповједнике, а особито Ферхат-пашу, те је паша одредио да се у част свих бранитеља Гвозданског, које није побиједио, пронађе католички свећеник те да се мртви бранитељи покопају на кршћански начин уз војне почасти[1]. Осим тога, преосталу шачицу малобројних становника цијелог тог краја ослободио је од тешких пореза и намета какве су имали други заузети крајеви, једино су требали издвајати 400 дуката данка годишње за обрану.
У Другом свјетском рату Гвозданско је било мјестом масовног злочина почињеног над Хрватима 1941. године.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2001. године, Гвозданско има 69 становника, по националној структури Хрвати чине већинско становништво.
Извори
[уреди | уреди извор]- Гвозданско – хрватско велејунаштво без свјетског узора / Дамир Боровчак, 2012. г. / http://katalog.nsk.hr/
- Виктимологија.хр[мртав линк] Дамир Боровчак: Угледајмо се у храбре бранитеље Гвозданског!", 18. сијечња 2011.
- ↑ Иве Мажуран, Хрвати и Османско Царство, Голден маркетинг, Загреб, 1998., ИСБН 953-6168-38-3, стр. 145.
- ↑ Фокус[мртав линк] (повезница неактивна)
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- http://www.hkv.hr/reportae/lj-krinjar/10237-reportaaknjiga-damira-borovaka-qgvozdansko-hrvatsko-velejunatvo-bez-svjetskog-uzoraq-.html
- Владимир Брнардић: Гвозданско Архивирано 2014-01-16 на Wаyбацк Мацхине-у, Хрватски војник број 68, сијечањ 2006.
- Кратки видео-запис о опсади и паду тврђаве Гвозданско Архивирано 2010-05-23 на Wаyбацк Мацхине-у