Ne brinite se za život
„Ptice nebeske” preusmjerava ovdje. Za ostala značenja, v. Ptice nebeske (razvrstavanje).Ne brinite se za život su uvodne reči čuvene Isusove besede, zabeležene u evanđeljima po Mateju i Luki. Stručnjaci je uglavnom smatraju autentičnim kazivanjem istorijskog Isusa koje potiče iz prvobitnog izvora.[1]
Ovom besedom Isus savetuje da ne treba brinuti za hranu, piće i odeću, već treba tražiti carstvo Božje. U besedi se koristi čuveno poređenje sa pticama nebeskim, koje ne seju niti žanju, a Bog ih hrani, i sa cvećem koje bezbrižno raste, a Bog ga prelepo odeva, zbog čega je beseda poznata i kao poljsko cveće ili ptice nebeske.
Evanđelje po Mateju prenosi sledeće Isusove reči:
Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u šta ćete se obući. Nije li život pretežniji od hrane, i telo od odela? Pogledajte ptice nebeske kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih? A ko od vas brinući se može dodati rastu svom jedan lakat?
I za odelo što se brinete? Pogledajte ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kažem da ni Solomon u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih. A kad travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni?
Ne brinite se dakle govoreći: Šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odenuti? Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati. Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svog.[2]
Gotovo ista priča kao kod Mateja se nalazi i u Evanđelju po Luki (12:22-31).
Neki motivi iz ove besede se nalaze i na drugim mestima. Jevanđelje po Jovanu beleži da ne treba brinuti za telesnu hranu već za duhovno:
Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za večni život.[3]
Nekanonsko Evanđelje po Tomi beleži Isusovu izreku koja kaže da se ne treba brinuti za odeću:
Ne brinite se od jutra do mraka, i od mraka do jutra u što ćete se odenuti.[4]
Pripadanje Isusovoj zajednici podrazumevalo je, u velikoj meri, i beskućništvo, odnosno odricanje od kućnog života i stalnog boravka u jednom mestu. Da bi se pristupilo Isusu i njegovom učenju, poželjno je bilo napustiti svoje ognjište, kuću, vlasništvo.[5] Ovim rečima Isus hrabri svoje učenike da ne brinu mnogo unapred, već da misle na današnji dan.
Vaso Pelagić je kritikovao ove Isusove reči sa stanovišta zdravog razuma i korisnog rada:
Po toj božanskoj nauci svetoga pisma mi treba da uništimo i škole i nauku, i radionice i alate, – dakle, i svu kulturu, pa da goli golcati u zimi ili u snijegu očekujemo sve od premilostivog oca nebeskog ili da u takvom stenju brstimo lišće i sa marvom pasemo travu kao što nekada čineše kaluđeri i kaluđerice po dolinama eufratskim mesopotamskim. Može biti da je to dobra nauka za stvorove običnog razuma, ali ljudi zdravog razuma javno se sprdaju takvoj nauci. I djeca iole zdravijeg razuma vele da je obični razum zaboravio da se ptice hrane u ljetnje doba od našeg truda, naših usjeva, a zimi, kad snijeg sve pokrije, ptice nebeske kljuju našu i marvenu balegu.[6]
- ↑ Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
- ↑ Evanđelje po Mateju, glava 6:25-34 (prevod Vuka Karadžića)
- ↑ Jevanđelje po Jovanu, glava 6:27
- ↑ Evanđelje po Tomi, izreka 36
- ↑ Milan Vukomanović, Žene apostoli u ranom hrišćanstvu
- ↑ Hrist je pripadao taboru socijalista