Respiratorna insuficijencija
| Respiratorna insuficijencija | |
|---|---|
 | |
| Respiratorni sistem | |
| Specijalnost | Pulmonologija, medicina intenzivne nege |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
Respiratorna insuficijencijaje rezultat neadekvatne razmene gasova u respiratornom sistemu, što znači da arterijski kiseonik, ugljen-dioksid ili oba ne mogu da se održavaju na normalnim nivoima. Pad kiseonika koji se prenosi putem krvi poznat je kao hipoksemija; porast nivoa arterijskog ugljen-dioksida naziva se hiperkapnija. Respiratorna insuficijencija se klasifikuje kao tip 1 ili tip 2, na osnovu postojanja visokog nivoa ugljen-dioksida i može biti akutna ili hronična. Definicija respiratorne insuficijencije u kliničkim ispitivanjima obično uključuje povećanu brzinu disanja, nenormalne gasove u krvi (hipoksemiju, hiperkapniju ili obe) i dokaze o povećanom radu disanja. Respiratorni zastoj uzrokuje izmenjen mentalni status zbog ishemije u mozgu.[1]
Normalne referentne vrednosti parcijalnog pritiska su: kiseonik PaO2 veći od 80 mmHg (11 kPa) i ugljen dioksid PaCO2 manji od 45 mmHg (6.0 kPa). [2]
Nekoliko vrsta stanja potencijalno može rezultirati respiratornom insuficijencijom:
- Stanja koja smanjuju protok vazduha u pluća i van njega, uključujući fizičku opstrukciju stranim telima ili masama, i smanjenu sposobnost disanja usled lekova ili promena u grudima.
- Stanja koja narušavaju snabdevanje pluća krvlju. Ona uključuju tromboembolijska stanja i stanja koja smanjuju izlaz desnog dela srca, kao što su zatajenje desnog dela srca i neki infarkti miokarda.
- Uslovi koji ograničavaju sposobnost plućnog tkiva da razmenjuje kiseonik i ugljen dioksid između krvi i vazduha u plućima. Svaka bolest koja može oštetiti plućno tkivo može se uklopiti u ovu kategoriju. Najčešći uzroci su (bez određenog redosleda) infekcije, intersticijska bolest pluća i plućni edem.
Respiratorni zastoj tipa 1 je definisan kao nizak nivo kiseonika u krvi (hipoksemija) bilo sa normalnim (normokapnija) ili sa niskim (hipokapnija) nivoom ugljen-dioksida (PaCO2), ali ne i sa povećanim nivoom (hiperkapnija). To je obično uzrokovano neusklađenošću ventilacije/perfuzije (V/K); zapremina vazduha koja ulazi u pluća i izlazi iz njih nije usklađena sa protokom krvi u plućima. Osnovni nedostatak respiratornog zatajenja tipa 1 je neuspeh oksigenacije koju karakteriše:
PaO2 smanjen (< 60 mmHg (8.0 kPa)) PaCO2 normalan ili smanjen (<50 mmHg (6.7 kPa)) PA-aO2 povećan
Ovu vrstu respiratornog zatajenja uzrokuju uslovi koji utiču na oksigenaciju, kao što su:
- Nizak ambijentni kiseonik (npr. na velikoj nadmorskoj visini)
- Neusklađenost ventilacije i perfuzije (delovi pluća primaju kiseonik, ali nema dovoljno krvi da ga apsorbuje, npr. plućna embolija)
- Alveolarna hipoventilacija (smanjena minutna zapremina usled smanjene respiratorne mišićne aktivnosti, npr. kod akutne neuromuskularne bolesti); ova forma takođe može da izazove respiratorni zastoj tipa 2 ako je teška
- Problem sa difuzijom (kiseonik ne može da uđe u kapilare zbog parenhimske bolesti, npr. kod upale pluća ili ARDS)
- Šant (oksigenisana krv se meša sa neoksigenisanom krvlju iz venskog sistema, npr. skretanje desno u levo)
Hipoksemija (PaO2 <8kPa ili normalan) sa hiperkapnijom (PaCO2 >6,0kPa).
Osnovni defekat u tipu 2 respiratornog zatajenja je karakterisan sa:
PaO2 umanjen (< 60 mmHg (8.0 kPa)) ili normalan PaCO2 umanjen (> 50 mmHg (6.7 kPa)) PA-aO2 normal pH <7,35
Respiratorni zastoj tipa 2 je uzrokovan neadekvatnom alveolarnom ventilacijom; utiču na kiseonik i ugljen dioksid. Definisan je kao porast nivoa ugljen-dioksida (PaCO2) koje je telo stvorilo, ali ne može da ga eliminiše. Glavni uzroci uključuju:
- Povećana otpornost disajnih puteva (hronična opstruktivna bolest pluća, astma, gušenje)
- Smanjeni napor disanja (efekti lekova, lezija mozga, ekstremna gojaznost)
- Smanjenje područja pluća dostupnih za razmenu gasova (kao što je pri hroničnom bronhitisu)
- Neuromuskularni problemi (Gilen-Bareov sindrom,[3] bolest motornih neurona)
- Deformisani (kifokolikoza), kruti (ankilozirajući spondilitis), ili grudni kapak.[3]
Respiratorna insuficijencija tipa 3 je rezultat atelektaze pluća. Pošto se atelektaza često javlja u perioperativnom periodu, ovaj oblik se naziva i perioperativna respiratorna insuficijencija. Nakon opšte anestezije, smanjenje funkcionalnog rezidualnog kapaciteta dovodi do kolapsa zavisnih plućnih jedinica.
Respiratorna insuficijencija tipa 4 je posledica hipoperfuzije respiratornih mišića kao kod pacijenata u šoku. Pacijenti u šoku često doživljavaju respiratorni distres zbog plućnog edema (npr. kod kardiogenog šoka). Laktacidoza i anemija takođe mogu dovesti do respiratorne insuficijencije tipa 4.[4] Međutim, tip 1 i 2 su najšire prihvaćeni.[5][6][7]
Ukoliko je moguće, potrebno je lečiti uzrok. Ovo može da uključuje lekove, poput bronhodilatatora (za bolest disajnih puteva),[8][9] antibiotika (za infekcije), glukokortikoida (za brojne uzroke), diuretika (za plućni edem), između ostalog.[10][11][12] Respiratorno zatajenje koje proizilazi iz opioidnog predoziranja može se lečiti antidotom naloksona. Suprotno tome, većina predoziranja benzodiazepinom se ne olakšava korespondirajćim antidotom, flumazenilom.[13] Respiratorna terapija/respiratorna fizioterapija mogu da budu korisni kod nekih uzroka respiratornog zatajenja.[14][15]
Zatajenje disanja tipa 1 može zahtevati kiseoničnu terapiju da bi se postiglo adekvatno zasićenja kiseonikom.[16] Nedostatak responsa na kiseonik može biti pokazatelj za druge modalitete kao što su zagrevana ovlažena visokoprotočna terapija, kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima ili (ako je ozbiljan) endotrahealna intubacija i mehanička ventilacija.
Respiratorno zatajenje tipa 2 često zahteva neinvazivnu ventilaciju (NIV), osim ako medicinska terapija ne može da poboljša situaciju.[17] Mehanička ventilacija se ponekad odmah primenjuje, ili inače ako NIV ne uspe.[17] Respiratorni stimulansi poput doksaprama danas se retko koriste.[18]
Postoje preliminarni dokazi da kod osoba sa respiratornom insuficijencijom utvrđenom pre dolaska u bolnicu, kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima može biti koristan kada se započne pre transporta u bolnicu.[19]
- ↑ Tulaimat, A; Patel, A; Wisniewski, M; Gueret, R (avgust 2016). „The validity and reliability of the clinical assessment of increased work of breathing in acutely ill patients.”. Journal of Critical Care 34: 111–5. DOI:10.1016/j.jcrc.2016.04.013. PMID 27288621.
- ↑ „Respiratory Failure”.
- ↑ 3,0 3,1 Burt, Christiana C.; Arrowsmith, Joseph E. (1. 11. 2009). „Respiratory failure”. Surgery (Oxford) 27 (11): 475–479. DOI:10.1016/j.mpsur.2009.09.007.
- ↑ Harrison’s principles of internal medicine
- ↑ „Pathophysiology of Respiratory Failure and Failure and Use of Mechanical Ventilation Use of Mechanical Ventilation”. Arhivirano iz originala na datum 27. 10. 2020. Pristupljeno 04. 07. 2020.
- ↑ „Respiratory Failure”.
- ↑ „Acute respiratory failure”.
- ↑ „Inhalation therapies in acute respiratory distress syndrome”. Annals of Translational Medicine 5 (14): 293. July 2017. DOI:10.21037/atm.2017.07.21. PMC 5537120. PMID 28828368.
- ↑ „β2-agonists and acute respiratory distress syndrome”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine 189 (6): 624–5. March 2014. DOI:10.1164/rccm.201401-0170ED. PMC 3983843. PMID 24628310.
- ↑ „Respiratory Failure Medication: Diuretics, Other, Nitrates, Opioid Analgesics, Inotropic Agents, Beta2 Agonists, Xanthine Derivatives, Anticholinergics, Respiratory, Corticosteroids”. emedicine.medscape.com. 7 April 2020. Pristupljeno 2021-08-16.
- ↑ „Pharmacotherapy for Adult Patients with Acute Respiratory Distress Syndrome”. Chinese Medical Journal 131 (10): 1138–1141. May 2018. DOI:10.4103/0366-6999.231520. PMC 5956763. PMID 29722332.
- ↑ „Pharmacological agents for adults with acute respiratory distress syndrome.”. Cochrane Database of Systematic Reviews 7 (7): CD004477. 2019. DOI:10.1002/14651858.CD004477.pub3. PMC 6646953. PMID 31334568. CD004477.
- ↑ Sivilotti, Marco L.A. (mart 2016). „Flumazenil, naloxone and the 'coma cocktail'”. British Journal of Clinical Pharmacology 81 (3): 428–436. DOI:10.1111/bcp.12731. PMC 4767210. PMID 26469689.
- ↑ „Physical therapy for a patient in acute respiratory failure”. Physical Therapy 80 (7): 662–70. July 2000. DOI:10.1093/ptj/80.7.662. PMID 10869128.
- ↑ „The Effects of Pulmonary Physical Therapy on the Patients with Respiratory Failure”. Iranian Journal of Public Health 47 (7): 1001–1006. July 2018. PMC 6119578. PMID 30181999.
- ↑ O'Driscoll, B R; Howard, L S; Earis, J; Mak, V (maj 2017). „British Thoracic Society Guideline for oxygen use in adults in healthcare and emergency settings”. BMJ Open Respiratory Research 4 (1): e000170. DOI:10.1136/bmjresp-2016-000170. PMC 5531304. PMID 28883921.
- ↑ 17,0 17,1 Rochwerg, Bram; Brochard, Laurent; Elliott, Mark W.; Hess, Dean; Hill, Nicholas S.; Nava, Stefano; Navalesi, Paolo; Antonelli, Massimo i dr.. (avgust 2017). „Official ERS/ATS clinical practice guidelines: noninvasive ventilation for acute respiratory failure”. European Respiratory Journal 50 (2): 1602426. DOI:10.1183/13993003.02426-2016. PMID 28860265.
- ↑ Greenstone, M.; Lasserson, T. J. (2003). „Doxapram for ventilatory failure due to exacerbations of chronic obstructive pulmonary disease”. The Cochrane Database of Systematic Reviews (1): CD000223. DOI:10.1002/14651858.CD000223. PMID 12535393.
- ↑ Bakke, SA; Botker, MT; Riddervold, IS; Kirkegaard, H; Christensen, EF (22. 11. 2014). „Continuous positive airway pressure and noninvasive ventilation in prehospital treatment of patients with acute respiratory failure: a systematic review of controlled studies.”. Scandinavian Journal of Trauma, Resuscitation and Emergency Medicine 22 (1): 69. DOI:10.1186/s13049-014-0069-8. PMC 4251922. PMID 25416493.
- Ratnovsky, Anat (2008). „Mechanics of respiratory muscles”. Respiratory Physiology and Neurobiology 163 (1–3): 82–89. DOI:10.1016/j.resp.2008.04.019. PMID 18583200.
- Kim E. Barrett; Susan M. Barman; Scott Boitano; Heddwen Brooks (24 July 2009). „35. Pulmonary Function”. Ganong's Review of Medical Physiology, 23rd Edition. McGraw-Hill Companies,Incorporated. ISBN 978-0-07-160567-0.
- Kendall, F., McCreary, E., Provance, P., Rodgers, M., Romai, W. (2005). Muscles testing and function with posture and pain (5th ed.). PA, USA: Lippincott Williams & Wilkins.
- Nosek, Thomas M.. „Section 4/4ch5/s4ch5_9”. Essentials of Human Physiology.