Мурал — разлика између измена

Најчешће се на овај начин осликавају фасаде зграда или велике зидне површине унутар просторија (ауле, степеништа и сл).<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{cite web| title = mural| url = http://enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=42469| website = Hrvatska enciklopedija| publisher = Leksikografski zavod Miroslav Krleža| accessdate = 8. 1. 2018}}</ref> У ширем смислу појам „мурал” се односи на сликарску категорију која је постала популарна захваљујући уметничком покрету – [[Мурализам|мурализму]].<ref name="Veliki rečnik">{{cite web| title = Šta je to mural?| url = https://velikirecnik.com/2016/11/03/mural/| website = Veliki rečnik| accessdate = 8. 1. 2018}}</ref> Некада су зидне слике имале велику важност, не само као украс верских и стамбених објеката, него и као исказ богатства и покровитељства. Карактеристика која мурал издваја од других сликарских форми је то да су архитектонски елементи датог простора хармонично уграђени у слику.<ref name="Enciklopedija likovnih umjetnosti" />

Наследство старогрчке и римске традиције сликања развило се у ранохришћанску уметност и византијско сликарство. [[Рана хришћанска уметност]] почиње да се развија већ од појаве првих [[Хришћанство|хришћана]], у 1. веку нове ере, мада Нене постоје дела која би била препозната као хришћанска све до 200. године нове ере, и појаве зидног сликарства кроз сликане декорације у римским катакомбама и подземним хришћанским гробљима. Поделом царства на [[Источно римско царство|Источно]] и [[Западно римско царство|Западно]] и даљи развој хришћанске уметности кренуо у два правца. На западу се развија варварска уметност, која ће касније прерасти у романику и готику, док се на истоку развија [[византијска уметност]].<ref name="Уметност : за I разред заједничке основе">{{harvnb|Уметност : за I разред заједничке основе и III разред усмереног образовања уметничке делатности за балетску и музичку струку|1982|p=81-87}}</ref>

Обзиром да прате развој људског друштва од самих почетака, мурали кроз различите епохе осликавају разне теме, од обредних и религијских до сцена из свакодневног живота. Током 19. и 20. века, када се мурали раде у служби монументалне декорације, овакве компзицијекомпозиције инспирисане су историјским темама из доба [[Романтизам|романтизма]]. Мексички муралисти, под утицајем тек окончане [[Мексичка револуција|Мексичке револуције]], уводе у зидно сликарство политички ангажована дела са социјално-политичким, историјским и револуционарним темама,<ref name="Hrvatska enciklopedija" /> вешто комбинујући [[Традиција|традиционалне]] мексичке народне мотиве и модерне европске стилове.<ref name="Enciklopedija likovnih umjetnosti" />

Друга половина 20. века у области зидног сликарства донела је појави бројних мурала, дела анонимних аутора, на зидовима многих јавних објеката. Овде је важно истаћи разлику између све популарнијих [[Графит (натпис на зиду)|графита]] и мурала. Док графити представљају знакове, потписе, изреке и слично који се обично налазе написани на зиду како би исказали мишљење које појединац има о некој теми, мурал је потпуна слика на зиду која има своју естетску вредност. Бројни мурали постали су део историје, те су исти од изузетне уметничке вредности.<ref name="Veliki rečnik" />

Крајем 60-их година 20. века у тунелима подземне железнице [[Њујорк]]а, почео је да се развија покрет који је до данашњих дана опстао као аутентичан вид изражавања креативности, ликовности али и осећања и ставова градске омладине широм света. Осамдесете су са собом донеле прве графити суперзвезде, а овај вид поп-културе раширио се прво по Европи а затим и остатку света. У деведесетим се десила нека врста индустријализације графита, настанком првих великих фабрика које су се бавиле производњом боја прављених превасходно за потребе уличних цртача, што је за графите представљало неку врсту новог почетка и корак у једну потпуно нову сферу. Постојеће околности које су обухватале и експанзију интернета у овом периоду, допринеле су да се развије потпуно нови приступ изражавању, растерећен до тада већ устаљених визуелних форми и техника. Оно што је можда још важније, чин цртања, сам по себи, више није представаљаопредстављао једини израз става, већ су све учесталије почели да се појављују уметници чија су дела имала јасну социополитичку садржину. Појавиле су се на потпуно нов начин илустроване приче и стилизоване поруке о животу у постмодерном друштву. Све ово је почетком другог миленијума на површину избацило један потпуно нов, свеж приступ у илустрацији и графичком обликовању уопште, који је своје упориште убрзо пронашао како у примењеној, тако и у савременој уметности. Колекције великих светских музеја, као и фасаде неких од њих, постајале су богатије за експонате овог вида ликовног стваралаштва, а улични израз је увелико завладао и популарном културом као носилац идентитета многих комерцијалних пројеката намењених пре свега млађој популацији. Ова епоха означила је један вид комерцијализације али и потпуне афирмације уличне уметности која се четрдесетак година тетурало између вандализма и уметничког израза надолазећих генерација.<ref name="Beogradski murali">{{cite web| last = Unković| first = Stefan| title = Beogradski murali| url = http://www.designed.rs/living/grafiti/beogradski_murali| website = designed| accessdate = 9. 1. 2018| archive-date = 09. 01. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180109235628/http://www.designed.rs/living/grafiti/beogradski_murali| url-status = dead}}</ref>

Историја настанка и развоја савременог мурала у Србији почиње 70-их година 20. века, појавом првих мурала на београдским фасадама.<ref name="Beogradski murali" /> Експанзијом ове врсте уметности у Београду, почетком 2. миленијума, по узору на главни град ова врста уметничког изражавања шири се целом Србијом. Као финансијери оваквих акција појављују се локалне самоуправе, али све чешће и различите приватне компаније, углавном оних које се баве производњом и дистрибуцијом боја али и других, па је тако [[Теленор]] покренуо акцију осликавања мурала широм Србије, под називом ''Покрени град''.<ref name="Telenor">{{cite web| title = Predstavljeni murali u Zaječaru – projekat „Pokreni grad”| url = https://www.telenor.rs/sr/o-telenoru/o-nama/drustvena-odgovornost/telenor-fondacija/vesti/predstavljeni-murali-u-zajecaru-projekat-pokreni-grad/| website = Zvanična prezentacija| publisher = Telenor| accessdate = 11. 1. 2018| archive-date = 12. 01. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180112042605/https://www.telenor.rs/sr/o-telenoru/o-nama/drustvena-odgovornost/telenor-fondacija/vesti/predstavljeni-murali-u-zajecaru-projekat-pokreni-grad/| url-status = }}</ref> Неретко се дешава да иницијатива потекне и од самих грађана, који у том случају најчешће сами и финансирају израду мурала.<ref name="Прокупље">{{cite web| title = Bunt je neuništiv: 23 opasno dobrih murala u Srbiji!| url = http://www.espreso.rs/vesti/drustvo/13680/bunt-je-neunistiv-23-opasno-dobrih-murala-u-srbiji-foto| website = Espreso| accessdate = 11. 1. 2018| date = 19. 11. 2015}}</ref><ref name="GRADNJA" />

Мурале по градовима Србије често осликавају познати домаћи, али и страни уметници, познати по овом виду уметничког изражавања.<ref>{{cite web| title = Murali pariske umetnice Kashink po Srbiji| url = http://www.seecult.org/vest/murali-pariske-umetnice-kashink-po-srbiji| website = see cult| accessdate = 11. 1. 2018| date = 27. 8. 2017}}</ref> многе мурале осликали су, у оквиру различитих пројеката и професори и студенти [[Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду|Факултета примењених уметности]]<ref>{{cite journal| last = Marković| first = P.| title = Murali lek za gradska rugla| journal = Blic online| date = 17. 8. 2006| url = https://www.blic.rs/vesti/srbija/murali-lek-za-gradska-rugla/j2x4sye| accessdate = 11. 1. 2018}}</ref> и [[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|Факултета ликовних уметности]] у Београду.<ref name="Кнежевић 188-199">{{harvnb|Кнежевић|2017|p=188-199}}</ref>

Тако, на пример, фасаде у [[Прокупље|Прокупљу]] од 2010. године краси више од 20 мурала. Поред локалне пицерије, фризерског салона и ауто-перионице, мурали красе чак и зидове Опште болнице „Др Алекса Савић” у Прокупљу.<ref name="Прокупље" /> У [[Јагодина|Јагодини]] је реализован пројекат ''Муралима против недоличних графита'',<ref>{{cite web| last = Miletić| first = Dušan| title = MODERNA KULTURA GRAFITA: Zidovi sa dušom| url = https://www.portalmladi.com/moderna-kultura-grafita-zidovi-sa-dusom/| website = Portal Mladi| accessdate = 17. 1. 2018}}</ref> а пажњу привлачи и пројекат покренут 2017. године у [[Пожаревац|Пожаревцу]], а којим је осим осликавања зидова по граду покренута и иницијатива за осликавање зидова [[Казнено-поправни завода за жене у Пожаревцу|Казнено-поправног завода за жене у Пожаревцу]]. За осликавање мурала на зиду женског затвора добијена је и сагласност [[Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево|Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву]], јер је зграда под заштитом државе, уз услов да тематика мурала буде примерена оваквом објекту.<ref>{{cite journal| last = Новковић| first = Д.| title = Мурали на зидинама женског затвора| journal = Вечерње Новости| date = 30. 6. 2017| url = http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:673100-%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0| accessdate = 11. 1. 2018}}</ref>

Датотека:Sremska Mitrovica - murals1 - Сремска Митровица - Мурали1.JPG|<small>Мурали на стамбеним зградама у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]</small>

Датотека:Sirmijum - zidni mural SM.jpg|<small>Мурал на зиду породичне куће у Сремској Митровици. Представа континуитета [[Сирмијум]]а-Сремске Митровице</small>

Датотека:Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, Dublje 031.jpg|<small>Мурал у порти [[Црква - спомен костурница Вазнесења Христовог|цркве - спомен костурница Вазнесења Христовог]] у [[Дубље (Богатић)|Дубљу]] код [[Богатић]]а</small>

[[Датотека:Branko Miljkovic mural.jpg|220px|мини|десно|Мурал са стховимастиховима [[Бранко Миљковић|Бранка Миљковића]] (горе) и један од мурала са ликовима познатих навијача ''Партизана'', на којем је лик [[Зоран Радмиловић|Зорана Радмиловића]] (доле)]]

Београд је своје име на мапи овог глобалног феномена озбиљније почео да уцртава негде средином 90-их година 20. века. Деценију касније, ствари су коначно почеле да се мењају набоље, како за цртаче тако и за сам град. Пресудна је била 2008. година када је, у оквиру [[Београдски летњи фестивал|Београдског летњег фестивала]],<ref>{{cite web| title = Мурали БЕЛЕФ-а красе Београд| url = http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/77078/murali-belef-a-krase-beograd.html| website = РТС| publisher = Радио телевизија Србије| accessdate = 10. 1. 2018}}</ref> у року од месец дана на три локације у ужем центру града осликано неколико стотина метара уличних мурала.<ref name="Beogradski murali" />

Према тврдњама [[Miodrag B. Protić|Миодрага Протића]], српског [[сликар]]а, [[ликовни критичар|ликовног критичара]], [[теоретичар уметности|теоретичара]] и [[историчар уметности|историчара уметности]], први савремени мурал у Београду насликао је 1970. године наивни [[Експресионизам|експресиониста]] [[Лазар Вујаклија]] на фасади мале књиговезачке занатске радње која се налазила у Булевару револуције (данас [[Булевар краља Александра]]).{{Напомена|Мурал у Булевару краља Александра је, на жалост, уништен али је Вујаклија 1979. године урадио још једну зидну слику на фасади [[Западне капије Београда]] на [[Нови Београд|Новом Београду]] и она је очувана.}} Године 1977, у оквиру манифестације ''Недеља Латинске Америке'', уметничка бригада „Салвадор Аљенде” из [[Чиле]]а осликала је са студентима [[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|Факултета ликовних уметности]] мурал на зиду [[Студентски културни центар Београд|Студентског културног центра]] под називом ''Солидарност југословенских народа са народима Латинске Америке''. Уметница [[Даринка Поп Митић]] радила је 30-ак година касније реконструкцију овог мурала.<ref name="see cult">{{cite web| title = Istorijat beogradskih murala| url = http://www.seecult.org/vest/istorijat-beogradskih-murala| website = see cult| accessdate = 10. 1. 2018| date = 26. 3. 2013}}</ref>

Друга значајнија иницијатива осликавања мурала на београдским фасадама покренута је поводом [[Девети Самит несврстаних|Самита несврстаних]], одржаног у Београду 1989. године. Савет Скупштине Београда је исте године усвојио Оперативни план о уређењу града, у којем је први пут у неком званичном градском документу поменуто осликавање фасада као начин уређења града. Тада је осликано пет мурала које су финансирали градови и општине [[СФРЈ]] као поклон Београду. Међу њима су мурал [[Владимир Величковић|Владимира Величковића]] на фасади [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]], као и мурал [[Миодраг Б. Протић|Миодрага Б. Протића]] на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]]. Организација је била поверена [[Републички завод за заштиту споменика|Републичком заводу за заштиту споменика]], а реализацијом је руководио уметник [[Слободан Јевтић-Пулика]].<ref name="GRADNJA">{{cite web| last = Stojanović| first = Marko| title = Mural: Mali podsetnik na uličnu umetnost| url = http://www.gradnja.rs/mural-mali-podsetnik-na-ulicnu-umetnost/| website = GRADNJA| accessdate = 9. 1. 2018}}</ref> Крајем 80-их појавили су се и први мурали финансирани од стране приватних компанија.<ref name="see cult" />

Друга већа акција у 21. веку везана је за пројекат 'Карактером против насиља'' у којем је учестовалоучествовало више приватних компанија и јавних институција. Акцију је 2008. године покренуо [[Ватерполо савез Србије]], а придружили су се [[Министарство омладине и спорта Републике Србије|Министарство омладине и спорта]], [[Универзитет уметности у Београду]] и [[Вечерње новости]]. Преко Универзитета уметности и по препоруци ректора, укључен је Факултет ликовних уметности, а као ментор радионице мурала ангажована је ликовна уметница [[Весна Кнежевић (сликарка)|Весна Кнежевић]]. Првобитним пројектом било је предвиђено осликавање три мурала, али се због великог интересовања установа које су желеле да своје зидове понуде на располагање за мурале и због великог броја студената спремних да прихвате изазове ове врсте ликовних интервенција, акција проширила. У акцији ''Карактером против насиља'', која је трајала до 2011. године, осликано је више државних установа, тачније факултета, гимназија, основних школа и предшколских установа.<ref name="Кнежевић 165-167">{{harvnb|Кнежевић|2017|p=165-167}}</ref>

Како би се зидне слике, односно мурали одржали на зиду и били што трајнији, нарочито ако је реч о спољним зидовима који су изложени утицају сунца, кише и других атмосферских појава, за њихову израду користите се адекватни материјали.<ref name="Veliki rečnik" />

Следећа фаза у развоју зидног сликарства је фреско-сликарство. Не може се утврдити тачно порекло и развој фреско-слике, али се на основу хоризонтално спајаних слојева малтера, угребаних линија цртежа на свежем малтеру, слоја чистог калцијум-карбоната и осталих чињеница време настанка првих фресака егејске културе процењује на 1700. до 1450. године пре нове ере.<ref name="Кнежевић 41-44" /> фреска (италијански ''fresco'' - свеже, влажно),<ref name="БРИТАНИКА" /> је назив за слику која се израђује минералним бојама на свеже малтерисаном зиду. Малтер се припрема у грубљим и финијим слојевима, а површина за осликавање израђује се од 1/3 [[креч]]а и 2/3 [[песак|песка]], са додатком уситњеног [[мермер]]а или цигле. Минералне боје отопљене у води дају са кречом и песком чврст спој и трајну слику. У ширем смислу фреска означава и друге сродне технике зидног сликарства: [[Енкаустика|енкаустику]] (поступак са додатком [[восак|воска]]), ''secco'' (сликање на осушеном малтеру минералним бојама или темпером), ''fresco-secco'' (сликање започето на свежем, а настављено на осушеном малтеру, темпером).<ref>{{cite web| title = freska| url = http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=20591| website = Hrvatska enciklopedija| publisher = Leksikografski zavod Miroslav Krleža| accessdate = 11. 1. 2018}}</ref> У хеленистичко време за позадину слика користиле су се глачане подлоге као имитација мермера. Тај облик зидног сликарства је, по угледу на грчко, био заступљен у украшавању зидова кућа и у старом Риму. [[Витрувије]], римски [[архитект]], је пишући о градњи архитектонских здања подробно забележио и поступак изравнавања зидова. Наносило се седам слојева малтера, сваки по сушењу претходног. Употреба везива се не помиње, већ се слика на влажном малтеру уз глачање. У подлогу се наноси жути окер или помпеанска црвена, а преко тога се слика главни мотив. За израду самих слика користиле су се боје: жута или црвена из Понта у Египту, зелена из [[СмирнаИзмир|Смирне]]. Витрувије пише и о употреби вештачког и природног цинобера, индиго плаве, печеног окера, пурпураупурпура и других вештачких боја.<ref name="Кнежевић 50-52" /> Карактеристика византијског зидног сликарства је рад на свежем малтеру. Дебљина малтера је зависила од тога колико је зид био нераван, а постоји мишљење да су најлепше фреске настале на само једном слоју малтера.<ref name="Кнежевић 55-63" />

{{Главни чланак|Фреска}}

Још једна, кроз историју често коришћена техника израде мурала је мозаик. Први познати мозаици потичу из Месопотамије, одакле су се преко Сирије и Мале Азије ширили на Запад, где се та техника развила прво у Грчкој, у [[хеленистичко доба]], а затим и у римској уметности.<ref name="БРИТАНИКА" /> Пуни процват мозаик доживљава у ранокршћанској и византској уметности. Мозаик је сликарска техника украшивања [[зид]]ова, [[под]]ова, [[свод]]ова и [[купола]] композицијама састављеним од квадратних или вишеугаоних разнобојних коцкица од [[камен]]а, глазиране [[Керамика (материјал)|керамике]], [[Стакло|стакла]], [[Цигла|цигле]], [[седеф]]а, [[метал]]а или [[пластика|пластике]]. Коцкице се слажу у житки малтер, гит или цемент. Када се подлога стврдне, мозаик се полира и бруси, што доприноси чврстоћи и трајности дела. У [[Антика|антици]] су биле познате две технике израде мозаика: ''opus tessellatum'' (техника слагања коцкица неједнаке величине) и ''opus vermiculatum'' (ситне коцкице углавном једнаке величине, често од [[Драги камен|драгог камена]], међусобно чврсто сљубљене да се не назиру ивице и међупростори).<ref name="Hrvatska enciklopedija-mozaik">{{cite web| title = mozaik| url = http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=42172| website = Hrvatska enciklopedija| publisher = Leksikografski zavod Miroslav Krleža| accessdate = 11. 1. 2018}}</ref>

Графити и мурали се често мешају и поистовећују. И једни и други представљају провокативне покрете где су дела приказана у јавним просторима уместо у галеријама. Обе ове форме ликовног изражавања дефинитивно представља облик модерне уметности, али они се ипак разликују у техници израде, самој функцији и намери. С обзиром на то да мурали представљају вид [[Концептуална уметност|концептуалне уметности]], њихови аутори не само што желе да суграђани виде производ њихове маште, већ и да имају неку интеракцију са њиховим уметничким делом, да разумеју његову поенту, као и да осете емоцију – дакле, циљ им је да привуку пажњу. Са друге стране, илегалност је највећа предност графита, а уједно и њихова највећа мана. Иако је фокус на деловању изван социјалних норми и мистерији, графити врло често могу да се гледају и као облик [[адвертајзинг]]а. То значи да они хоће да пренесу конкретну поруку, која може бити позитивног или негативног карактера. Графити су такође специфични, јер већина њих често не може да се прочита без потешкоћа, што значи да су усмерени ка одређеној циљној групи, док су мурали отворенији према широј публици. Ипак, и једни и други користе хумор, иронију и апсурд како би комуницирали са случајним пролазницима, а све то са намером да их наведу да се макар на тренутак замисле.<ref>{{cite web| last = Kragović| first = Katarina| title = Razlika između grafita i murala| url = http://razvojideja.org.rs/razlika-izmedu-grafita-i-murala/| website = Centar za razvoj ideja| accessdate = 17. 1. 2018}}</ref>

У марту 2017 Нови Сад и Србију потресла је вест да је мурал француског уметника [[Гијом Алби - Ремед|Гијома Албија - Ремеда]] (''Guillaume Alby - Remed'') ''[[The Only Truth (мурал)|The Only Truth]]'' (''Једина истина''), насликан 2009. године на зиду новосадске [[Градска библиотека у Новом Саду|Градске библиотеке]], прекречен од стране непознатих починилаца.<ref name="Moj Novi Sad">{{cite web| title = Novi Remedov mural niče u Novom Sadu| url = http://www.mojnovisad.com/vesti/foto-novi-remedov-mural-nice-u-novom-sadu-id18040.html| website = Moj Novi Sad| accessdate = 10. 1. 2018| date = 15. 9. 2017}}</ref>

У јануару 2018. У Београду је неко префарбао црном фарбом и неке од мурала са ликовима навијача ФК Партизан на Дорћолу.<ref>{{cite journal| last = Petrović| first = Jelena D.| title = Kome su smetali murali Duška Radovića, Bore Todorovića...| journal = N1| date = 21. 1. 2018| url = http://rs.n1info.com/a358419/Vesti/Vesti/Kome-su-smetali-murali-Duska-Radovica-Bore-Todorovica.html| accessdate = 22. 1. 2018| archive-date = 23. 01. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180123072345/http://rs.n1info.com/a358419/Vesti/Vesti/Kome-su-smetali-murali-Duska-Radovica-Bore-Todorovica.html| url-status = }}</ref>

Француска уметница Мадмазел Морис (''Mademoiselle Maurice''), која у својим делима углавном користи традиционалну јапанску технику [[оригами]], креирала је 2015. године 3Д мурал који је постављен на тамну фасаду једне стамбене зграде у Паризу. Мурал назван Лунарни циклус (''Lunar Cycles'') био је висок 15, а дугачак 140 метара. Мурал је био направљен од разнобојних оригами птичица. Читав процес креирања мурала трајао је три недеље. Први корак био је кречење читаве фасаде објекта у црно, како би се истакла оригами структура. Да би се инсталација реализовала коришћено је 500 литара боје за фарбање и 15.000 папира од којих су направљене оригами птичице. Ова инсталација, до тада највећи мурал у Паризу, на фасади је стајала до августа 2015, када је уклоњена.<ref>{{cite web| last = Aleksić| first = Anđela| title = Najveći mural u Parizu napravljen origami tehnikom| url = http://www.gradnja.rs/najveci-mural-u-parizu-napravljen-origami-tehnikom/| website = GRADNJA| accessdate = 9. 1. 2018}}</ref>

* {{Cite book| ref = harv| title = ЕНЦИКЛОПЕДИЈА БРИТАНИКА, М-П|date year = 2005| publisher = Народна књига| location = Београд|idisbn=ISBN 978-86-331-2117-40}}{{COBISS|ID=124878604}}

* {{Cite book| ref = harv| title = Enciklopedija likovnih umjetnosti. 4, Portr - Ž : dodatak|date year = 1966| publisher = Leksikografski zavod FNRJ| location = Zagreb}}{{COBISS|ID=31942412}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Кнежевић| first = Весна| title = Поетика и политика мурала у урбаном простору реализованих у сарадњи са студентима ФЛУ у Београду|date year = 2017| publisher = В. Кнежевић (докторска дисертација)| location = Београд| url = http://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/244| accessdate = 10. 1. 2018}}{{COBISS|ID=513222552}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Харт| first = Џорџ| title = Стари Египат|date year = 2006| publisher = Књига-комерц : Политика НМ| location = Београд| isbn = 978-86-7712-153-2}}{{COBISS|ID=131369484}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Дамњановић| first = Милан| title = Уметност : за I разред заједничке основе и III разред усмереног образовања уметничке делатности за балетску и музичку струку|date year = 1982| publisher = Завод за уџбенике и наставна средства| location = Београд}}{{COBISS|ID=125934343}}

* {{cite journal| last = Ђорђевић| first = Радомир| title = ГРАФИТ-МУРАЛИ КАО ВИД НАЦИОНАЛНОГ САМООДРЖАЊА| journal = Зборник радова Филозофског факултета|date year = 2014| issue = ХLIV (1)/2014| url = http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2014/0354-32931401157D.pdf| accessdate = 9. 1. 2018| publisher = Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за социологију}}

{{порталПортал|Уметност}}

* {{cite web| title = Street-art Trompe-l'œil Murals| url = http://murals.trompe-l-oeil.info/| accessdate = 8. 1. 2018| language = француски| archive-url = https://web.archive.org/web/20111212005022/http://murals.trompe-l-oeil.info/| archive-date = 12. 12. 2011| url-status = dead}}

* {{cite journal| last = Todorov| first = Jovana| title = MURALI NA 300 KVADRATA Ulični umetnici oslikavaju fasade na Bežanijskoj kosi| journal = Blic online| date = 10. 9. 2017| url = https://www.blic.rs/vesti/beograd/murali-na-300-kvadrata-ulicni-umetnici-oslikavaju-fasade-na-bezanijskoj-kosi/01q873c| accessdate = 8. 1. 2018}}

* {{cite journal| last = Ivković| first = D.| title = Ovo su TOP PET MURALA po izboru poznatog beogradskog umetnika Pijaniste| journal = Blic online| date = 9. 7. 2017| url = https://www.blic.rs/vesti/beograd/ovo-su-top-pet-murala-po-izboru-poznatog-beogradskog-umetnika-pijaniste/x3b368z| accessdate = 9. 1. 2018}}

* {{cite journal| title = Tag: Murali - arhiva tekstova na temu murala| journal = Blic online| accessdate = 15. 1. 2018}}