Март
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Март је трећи месец у години и има 31 дан. Почетак пролећа се обележава 20. дана, који се назива равнодневицом, јер су тада обданица и ноћ једнаки, равни. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је седми месец.
Персонификација месеца је Баба Марта. Због променљивог времена, у коме се у једном дану могу изређати годишња доба[1], месец може бити назван "варљиви март".
Порекло речи или етимологија
уредиМарт је добио име по римском божанству рата - Марсу (Martius), први месец најранијег римског календара. Име је добио по Марсу, римском богу рата и претку римског народа преко његових синова Ромула и Рема. Његов месец Martius је био почетак сезоне ратовања,[2] а фестивали који су се одржавали у његову част током месеца су били по узору на оне у октобру, када се сезона ових активности приближила крају.[3] Martius је остао први месец римске календарске године можда све до 153. п. н. е.,[4] и неколико верских обреда у првој половини месеца су првобитно биле прославе нове године.[5] Чак и у касној антици, римски мозаици који су приказивали месеце понекад су и даље постављали прво март.[6]
Март се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и БЛАГОВЕШТЕЊСКИ МЕСЕЦ, МАРТА, СУХИ, БРЕЗЕН и ЛЕТНИК, а у старосрпском и ДЕРИКОЖА; био је познат и као "Ветрени".[7] Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство.[8] Хрвати га називају ОЖУЈАК, Бугари и ЧИТЕМ, Словенци и СУШЕЦ слично старословенском и српском СУХИ, Чеси и Срби БРЕЗЕН, слично Украјинцима БЕРЕЗЕН. Белоруси га зову САКАВІК, а староруси ПРОТАЉЊИК.
Дан 1. март је у Русији започињао бројну годину до краја 15. века. Велика Британија и њене колоније наставили су да користе 25. март до 1752. године, када су коначно усвојили грегоријански календар (фискална година у УК наставља да почиње 6. априла, у почетку идентично 25. марту у бившем јулијанском календару). Многе друге културе, на пример у Ирану или Етиопији, још увек славе почетак Нове године у марту.[9]
Старе римске славе које се славе у марту укључују Agonium Martiale, који се слави 1. марта, 14. марта и 17. марта, Матроналија, која се слави 1. марта, Јуноналија, која се слави 7. марта, Еквирија, која се слави 14. марта, Мамуралија, која се слави 14. марта или 15. марта, Хиларија 15. марта и затим до 22–28. марта, Аргеј, празнује се 16–17. марта, Либералија и Баханалија, слави се 17. марта, Квинкватрија, прославља се 19–23. марта, и Тубилустриум, празнује се 23. марта. Ови датуми не одговарају савременом грегоријанском календару.
Друга имена
уредиНа финском, месец се зове maaliskuu, за који се верује да потиче од maallinen kuu. Ово последње значи земљани месец и може се односити на прву појаву „земље“ испод зимског снега.[10] На украјинском се месец зове березень/berezenʹ, што значи бреза, а на чешком březen. Историјски називи за март укључују sаксонски Lentmonat, назван по мартовској равнодневици и постепеном продужавању дана, и евентуални имењак Великог поста. Саси су март такође звали Rhed-monat или Hreth-monath (долази од њихове богиње Редам/Рет), а Англи су га звали Hyld-monath.
На словеначком је традиционални назив sušec, што значи месец када се земља довољно осуши да је могуће обрађивати је. То име је први пут уписано 1466. године у шкофјелошки рукопис. Коришћени су и други називи, на пример brezen и breznik, „месец бреза“.[11] Турска реч Mart је дата по имену бога Марса.
Мартовски симболи
уреди
- Мартовско родно камење је аквамарин и крвни камен. Ово камење симболизује храброст.
- Мартовски родни цвет је нарцис.[21]
- Знаци зодијака за месец март су Рибе до приближно 20. марта и Ован од приближно 21. марта надаље.[22]
Верски календари
уредиХришћански празници
уреди- Велики празници или црвено слово
- Србљак
- Житије Светих за Март
Исламски празници
уредиЈеврејски празници
уредиИсторијски догађаји
уреди- 1941. године војним ударом у Београду оборена Влада Краљевине Југославије која је потписала приступање земље фашистичким силама.
- 1948. године отпочео сукоб Југославије и Совјетског Савеза.
- 1953. године умро Јосиф Висараонович Џугашвили Стаљин, лидер Совјетског Савеза.
- 1981. године на Косову избили велики протести Албанаца који су угушени силом.
- 1989. године усвојени амандмани на Устав Србије који су покрајинама одузели елементе државности.
- 1991. године у Београду бруталном силом разбијене прве опозиционе демонстрације против режима Слободана Милошевића.
- 1999. године отпочело НАТО бомбардовање СР Југославије.
- 2003. године убијен премијер Србије Зоран Ђинђић.
- 2004. године на Косову се догодио велики погром над Србима.
- 2006. године у Хагу умро бивши југословенски и српски председник Слободан Милошевић.
Референце
уреди- ^ "Време", 30. март 1938, стр. 5. digitalna.nb.rs
- ^ Mary Beard, John North, and Simon Price, Religions of Rome. Cambridge University Press. 1998., pp. 47–48 and 53.
- ^ Michael Lipka, (2009). Roman Gods: A Conceptual Approach. Brill., p. 37. The views of Georg Wissowa on the festivals of Mars framing the military campaigning season are summarized by C. Bennett Pascal, "October Horse," Harvard Studies in Classical Philology 85 (1981), p. 264, with bibliography.
- ^ H.H. Scullard, Festivals and Ceremonies of the Roman Republic. Cornell University Press. 1981., p. 84; Gary Forsythe, Time in Roman Religion: One Thousand Years of Religious History (Routledge, 2012), p. 14 (on the uncertainty of when the change occurred).
- ^ Scullard, Festivals and Ceremonies of the Roman Republic, p. 85ff.
- ^ Aïcha Ben Abed, Tunisian Mosaics: Treasures from Roman Africa (Getty Publications, 2006), p. 113.
- ^ "Орао", 1890. digitalna.nb.rs
- ^ Кончаревић, Ксенија (2022). Православље, бр. 1321. од 1. априла, Свеславенска лексема у савременом српском језику. Београд: СПЦ. стр. 39.
- ^ „Nowruz is a celebration of springtime—and a brand new year”. History (на језику: енглески). 2022-03-15. Приступљено 2022-06-29.
- ^ „The Meaning of the Finnish Months”. 4. 3. 2020.
- ^ „Koledar prireditev v letu 2007 in druge informacije občine Dobrova–Polhov Gradec” [The Calendar of Events and Other Information of the Municipality of Dobrova–Polhov Gradec] (PDF) (на језику: словеначки). Municipality of Dobrova-Polhov Gradec. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-11-02. г.
- ^ Anonymous (1887). „Homer the botanist”. Macmillan's Magazine. 56: 428—436. Приступљено 3. 11. 2014.
- ^ Graves, Robert (1949). The Common Asphodel (1970 изд.). New York: Haskell. стр. 327—330. Приступљено 20. 11. 2014.
- ^ Arber, Agnes (1912). Herbals, Their Origin and Evolution: A Chapter in the History of Botany 1470-1670. Cambridge University Press 1912. Приступљено 2. 11. 2014.
- ^ Manutchehr-Danai, Mohsen (2013-03-09). Dictionary of Gems and Gemology (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. стр. 24. ISBN 978-3-662-04288-5.
- ^ Perkins, Dexter; Henke, Kevin R.; Simon, Adam C.; Yarbrough, Lance D. (2019-07-24). Earth Materials: Components of a Diverse Planet (на језику: енглески). CRC Press. стр. 82. ISBN 978-0-429-59119-8.
- ^ Jones, Cindy (2005). Geology (на језику: енглески). Lotus Press. стр. 16—17. ISBN 978-81-89093-35-8.
- ^ Grande, Lance; Augustyn, Allison (2009-11-15). Gems and Gemstones: Timeless Natural Beauty of the Mineral World (на језику: енглески). University of Chicago Press. стр. 125. ISBN 978-0-226-30511-0.
- ^ Albertus Magnus, De Mineralibus, II.5. in: id., Opera omnia, ed. Borgnet (Paris, 1890), vol. 5, Mineralia: pp. 1–116; on p. 36. Cf. Peter J. Barta (2016). The Seal-ring of Proportion and the magic rings., p. 50f.
- ^ Damigeron, De lapidibus (Abel), ch. II, p. 165, lines 1-19; Damigeron (Pitra), ch. XIX, vol. iii, p. 325-326. Cf. Peter J. Barta, The Seal-ring of Proportion and the magic rings (2016), pp. 48-49.
- ^ „March Birth Flower : Flower Meaning”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2018. г. Приступљено 01. 05. 2023.
- ^ „Astrology Calendar”, yourzodiacsign. Signs in UT/GMT for 1950–2030.
Литература
уреди- Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд.
- Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Архивирано из оригинала 17. 10. 2002. г. Приступљено 07. 07. 2017. with Online Calculator
- Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409.
- Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2.
- Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9.
- Doggett, LE (1992). „Calendars”. Ур.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Архивирано из оригинала 1. 4. 2004. г.
- Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original изд.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264.
- „calendar”, American Heritage Dictionary (5th изд.), 2017
- Björnsson, Árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596.
- Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9.
- Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484.
- Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2.
- Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9.
- Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499.
- Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481.
- C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8.
- C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2.
- al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London.
- Belenkiy, Ari (2002). „A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22.
- Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill.
- Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press.
- Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons.
- Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1.
- Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd изд.). New York: Sepher-Hermon Press.
- Poznanski, Samuel (1910). „Calendar (Jewish), Encyclopædia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124.
- Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 изд.). Cambridge University Press. стр. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0.
- Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр. 191—195,274—277.
- Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.
- Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.
- Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8.
