Тел

Тел (множина: телови; хебр. תֵּל [ţl], арап. تلّ [tall] – тал^[1], нем. tell) је типско археолошко налазиште на узвишењима са заравнаним врхом и благим падинама, и означава место на којем је сконцентрисан људски живот, мануфактура и трговина, а које је временом било заборављено и затрпано.

Реч је стручни појам у археологији настао током истраживања истока, те је за налазишта овог типа позајмљена реч из арапског језика (تَل [tall] – изговара се тал) у значењу ‚брег’ или ’хумка’.

Опис

Технички, тел је вештачки брег стваран од неколико генерација људи који су живели и градили на истом месту. Током векова од нагомиланих остатака и рушевина висина расте, формирајући одређени нагиб.

Вишеслојна археолошка налазишта, која већином започињу још са праисторијским културама а завршавају у античком периоду настајала су на стратешким положајима, поред мочвара и река, на посебним узвишењима у пределу. Вода је нарочито представљала важан ресурс за све културе, па је њена доступност допринела за настајање насеобина на падинама телова, који су временом прерасли у повеће хумке.

Телова има на целом свету, али су веома типична за блискоисточна археолошка налазишта, на местима настанка и преклапања прастарих култура. У јеврејској традицији се на пример назив Тел толико укоренио да се у Израелу користи и у именима данашњих градова и места, попут Тел Авив (име града је први користио ционист Теодор Херцл у својој визији будуће израелске државе у делу „Стара земља, Нова земља” објављеном 1902. године). Обично се назив неких блискоисточних градова везује за један од телова у близини и тако настају топоними са суфиксом тел.

Блиски исток и Африка

Тел Кваркур (Qarqur) у Сирији

Археолошка ископавања 1949. године на Хинги, телу код Суботице

Најпознатији телови су у Египту, Ираку, Сирији и Израелу, на местима најстаријих људских култура као што су Месопотамска, Староегипатска. У прилог дуге настањености подручја које се на истоку протеже до долине Индуса говори упечатљив број од око 50.000 телова који су нађени. Неки од тих телова су:

Тел Абу Хабах (сумерски, Сипар), у Ираку
Тел Абу Хурејра, месопотамски; овде су пронађени најранији трагови земљорадње
Тел Абу Сахреин (Ериду) у Ираку
Тел Арква, настањен од неолита, поменут у Амарна-списима, данас: Либан
Тел Аштарта, древни град такође поменут у списима из Амарне, данас: Сирија
Тел ес-Султан (Јерихон), брег висок 21 m у коме су археолози пронашли не мање него 23 насеља изграђена на рушевини једно других; у Палестини
Тел ел-Амарна (староегипатски Ахет-Атон): један од најпознатијих староегипатских налазишта, али тел је само у имену, због оближњег села које се зове Ет-Тил
Тел ед-Даба (староегипатски Хут-варет, Аварис на грчком), у Египту
Тел Халаф, налазиште неолитске Халафске културе у Сирији.

Телови у Европи и у Србији

Распрострањење овог феномена се не ограничава само на исток, те се на запад протеже од Медитерана све до централне Европе. Материјал телова који би настали у равници не би бивао разношен, него користећи се њиховом стратешком висином на њих је изнова грађено, да би временом, кроз вековну употребу места настала права земљано-камена цитадела. Аналогија ових су наменски подигнута земљана утврђења – земљане утврде.

Турска реч за тел је хојук (тур. höyük) или старотурски тепе (тур. tepö, tepü^[2]) – као у имену археолошког локалитета Чатал Хојук. На Балкану (у Македонији, Бугарској, Тесалији у Грчкој) остаци старих некропола, тумула које се локално зову могиле такође су тел-типа. Исто тако и неке громиле Караново културе у Бугарској.

У Србији, археолошка налазишта Гомолава, Градина на Босуту, Чуруг - Стари Виногради^[3], локалитет Стара Сарча код Шурјана^[4], вишеслојно налазиште Мокрањске стене код Неготина^[5], брег Хинга код Носе у Хајдукову^[6] су мање-више типични телови.

Види још

Референце

^ Amateur Archaeologists Gets Dirt on the Past (језик: енглески)
^ Starling.ru Turkic Etimology. Tepö.
^ Станко Трифуновић: „Давно нестале културе (праисторија)“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Археолошко налазиште Чуруг - Стари Виногради, Музеј Војводине, 2006.
^ Археолошка налазишта - Завод за заштиту споменика културе Зрењанин
^ Александар Капуран: Истраживање мултикултурног локалитета Мокрањске стене код Неготина у 2011. години. Археологија у Србији, Београд 2012
^ „Градски музеј Суботица - археолошка збирка”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2017. г. Приступљено 09. 11. 2015.

Литература

Archaeology of Palestine, Art of Excavating a Palestinian Mound, William Foxwell Albright, (1960). стр. 16

Kirkpatrick, E. M. . Chambers 20th Century Dictionary (New ed.). . Edinburgh: W & R Chambers Ltd. 1983. pp. 1330. ISBN 978-0-550-10234-8. .

Спољашње везе

[1] Amateur Archaeologists Gets Dirt on the Past (језик: енглески)

[2] Starling.ru Turkic Etimology. Tepö.

[3] Станко Трифуновић: „Давно нестале културе (праисторија)“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Археолошко налазиште Чуруг - Стари Виногради, Музеј Војводине, 2006.

[4] Археолошка налазишта - Завод за заштиту споменика културе Зрењанин

[5] Александар Капуран: Истраживање мултикултурног локалитета Мокрањске стене код Неготина у 2011. години. Археологија у Србији, Београд 2012

[6] „Градски музеј Суботица - археолошка збирка”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2017. г. Приступљено 09. 11. 2015.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]