Пређи на садржај

Komponenta komplementa 3

С Википедије, слободне енциклопедије
Komponenta komplementa 3
PDB prikaz baziran na 1c3d​.
Dostupne strukture
1c3d​, 1ghq​, 1w2s​, 2a73​, 2a74​, 2b39​, 2gox​, 2hr0​, 2i07​, 2ice​, 2icf
Identifikatori
Simboli C3; ASP; CPAMD1
Vanjski ID OMIM120700 MGI88227 HomoloGene68031 GeneCards: C3 Gene
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 718 12266
Ensembl ENSG00000125730 ENSMUSG00000024164
UniProt P01024 Q207D2
RefSeq (mRNA) NM_000064 NM_009778
RefSeq (protein) NP_000055 NP_033908
Lokacija (UCSC) Chr 19:
6.68 - 6.73 Mb
Chr 17:
56.89 - 56.91 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Komponenta komplementa 3 (C3) je protein imunskog sistema. On ima centralnu ulogu u sistemu komplementa i doprinosi urođenoj imunosti. Kod ljudi je on kodiran na hromozomu 19 C3 genom.[1][2]

C3 ima centralnu mesto u aktivaciji sistema komplementa.[3] Njegova aktivacija je neophodna u putevima aktivacije klasičnog i alternativnnog komplementa. Ljudi sa C3 deficijencijom su podložni bakterijskim infekcijama.[4][5]

Nekoliko C3 kristalnih struktura je rešeno.[6] Ovaj protein se sastoji od 13 domena.[7][8][9][10]

Za komponenta komplementa 3 je pokazano da interaguje sa faktorom H.[11][12]

  1. ^ de Bruijn MH, Fey GH (1985). „Human complement component C3: cDNA coding sequence and derived primary structure”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 82 (3): 708—12. PMC 397115Слободан приступ. PMID 2579379. doi:10.1073/pnas.82.3.708. 
  2. ^ „Entrez Gene: C3 complement component 3”. 
  3. ^ Sahu A, Lambris JD (2001). „Structure and biology of complement protein C3, a connecting link between innate and acquired immunity”. Immunol. Rev. 180: 35—48. PMID 11414361. doi:10.1034/j.1600-065X.2001.1800103.x. 
  4. ^ Lachmann P (1975). „Genetics of the complement system”. J. Med. Genet. 12 (4): 372—7. PMC 1013316Слободан приступ. PMID 768477. doi:10.1136/jmg.12.4.372. 
  5. ^ Matsuyama W, Nakagawa M, Takashima H, Muranaga F, Sano Y, Osame M (2001). „Molecular analysis of hereditary deficiency of the third component of complement (C3) in two sisters”. Intern. Med. 40 (12): 1254—8. PMID 11813855. doi:10.2169/internalmedicine.40.1254. 
  6. ^ „Advanced search results for UniProt accession P01024”. Protein Data Bank in Europe (PDBe). European Bioinformatics Institute. Приступљено 27. 12. 2010. 
  7. ^ Janssen BJ, Huizinga EG, Raaijmakers HC, Roos A, Daha MR, Nilsson-Ekdahl K, Nilsson B, Gros P (2005). „Structures of complement component C3 provide insights into the function and evolution of immunity”. Nature. 437 (7058): 505—11. PMID 16177781. doi:10.1038/nature04005. 
  8. ^ Janssen BJ, Christodoulidou A, McCarthy A, Lambris JD, Gros P (2006). „Structure of C3b reveals conformational changes that underlie complement activity”. Nature. 444 (7116): 213—6. PMID 17051160. doi:10.1038/nature05172. 
  9. ^ Wiesmann C, Katschke KJ, Yin J, Helmy KY, Steffek M, Fairbrother WJ, McCallum SA, Embuscado L, DeForge L, Hass PE, van Lookeren Campagne M (2006). „Structure of C3b in complex with CRIg gives insights into regulation of complement activation”. Nature. 444 (7116): 217—20. PMID 17051150. doi:10.1038/nature05263. 
  10. ^ Fredslund F, Jenner L, Husted LB, Nyborg J, Andersen GR, Sottrup-Jensen L (2006). „The structure of bovine complement component 3 reveals the basis for thioester function”. J. Mol. Biol. 361 (1): 115—27. PMID 16831446. doi:10.1016/j.jmb.2006.06.009. 
  11. ^ Soames, C J; Sim R B (1997). „Interactions between human complement components factor H, factor I and C3b”. Biochem. J. ENGLAND. 326 ( Pt 2): 553—61. ISSN 0264-6021. PMC 1218704Слободан приступ. PMID 9291131. 
  12. ^ Jokiranta, T S; Westin J; et al. (2001). „Complement C3b interactions studied with surface plasmon resonance technique”. Int. Immunopharmacol. Netherlands. 1 (3): 495—506. ISSN 1567-5769. PMID 11367533. doi:10.1016/S1567-5769(00)00042-4. 
  • Bradley, D T; Zipfel, P F; Hughes, A E (2011). „Complement in age-related macular degeneration: a focus on function”. Eye. doi:10.1038/eye.2011.37. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]