Пређи на садржај

Воле Сојинка

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 17. новембар 2024. у 18:15; аутор: InternetArchiveBot (разговор | доприноси) (Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Воле Сојинка
Воле Сојинка
Лични подаци
Пуно имеАкинванде Олуволе Сојинка[1]
Датум рођења(1934-07-13)13. јул 1934. (90 год.)
Место рођењаАбеокута, Нигерија
НаградеНобелова награда за књижевност
Званични веб-сајт
Универзитет у Лидсу

Акинванде Олуволе „Воле“ Сојинка (енгл. Akinwande Oluwole "Wole" Soyinka; Абеокута, 13. јул 1934), нигеријски је писац, песник и драматург. Први је Африканац добитник Нобелове награде за књижевност.[2][3] Ову награду је добио 1986. године.

Сојинка је рођен у јорубској породици у Абеокути.[4] Године 1954. похађао је Државни колеџ у Ибадану,[5] а потом Универзитетски колеџ Ибадан и Универзитет у Лидсу у Енглеској.[6] Након студија у Нигерији и Великој Британији, радио је за Краљевски дворски театар у Лондону. Наставио је да пише драме које су продуковане у обе земље, у позориштима и на радију. Имао је активну улогу у политичкој историји Нигерије и њеној кампањи за независност од британске колонијалне владавине. Године 1965. заузео је студио Вестерн Нигерија Броадкастинг Сервис и емитовао захтев за отказивање регионалних избора у Западној Нигерији.[7][8] Године 1967, током Грађанског рата у Нигерији, ухапсила га је савезна влада генерала Јакубуа Говона и ставила у самицу на две године, јер се добровољно пријавио да буде невладин актер.[9]

Сојинка је био снажан критичар узастопних нигеријских (и афричких) влада, посебно многих војних диктатора у земљи, као и других политичких тиранија, укључујући Мугабеов режим у Зимбабвеу.[10] Велики део његовог писања бави се „угњетавачком чизма и небитносшћу боје стопала која је носи“.[8] Током режима генерала Санија Абаче (1993–98),[11] Сојинка је побегао из Нигерије на мотоциклу преко „NADECO руте“. Абача је касније прогласио смртну казну против њега „у одсуству“.[8] Са цивилном влашћу враћеном у Нигерију 1999. године, Сојинка се вратио својој нацији. Сојинка је децембра 2020. описао 2020. годину као најизазовнију годину у историји нације. Он је рекао: „Уз турбуленције које су карактерисале 2020. и како се активности смањују, расположење је било одвратно и веома негативно. Не желим да звучим песимистично, али ово је једна од најпесимистичнијих година које сам познавао у овој земљи и то није било само због COVID-19. Природне катастрофе су се дешавале негде другде, али како сте успели да држите корак с њима?"[12]

У Нигерији, Сојинка је био професор компаративне књижевности (1975. до 1999.) на Универзитету Обафеми Аволово, који се тада звао Универзитет Ифе.[13] Када је цивилна власт враћена у Нигерију 1999. године, постао је професор емеритус.[9] Док је био у Сједињеним Државама, прво је предавао на Универзитету Корнел као Голдвин Смитов професор за афричке студије и позоришну уметност од 1988. до 1991,[14][15] а затим на Универзитету Емори, где је 1996. године именован за Роберта В. Вудрафовог професора уметности. Сојинка је био професор креативног писања на Универзитету Неваде, Лас Вегас, и радио је као стипендиста на Институту за афроамеричка питања NYU и на Универзитету Лојола Маримоунт у Лос Анђелесу, Калифорнија.[9][16] Такође је предавао на универзитетима у Оксфорду, Харварду и Јејлу.[17][18] Сојинка је такође био истакнути стипендиста на Универзитету Дјук 2008. године.[19]

У децембру 2017, Соиинка је награђена Европском позоришном наградом у категорији „Специјална награда“[20][21] која се додељује ствараоцу који је „допринео реализацији културних догађаја који промовишу разумевање и размену знања међу људима”.[22]"[23]

Радови

[уреди | уреди извор]

Драме

  • Keffi's Birthday Treat (1954)
  • The Invention (1957)
  • The Swamp Dwellers (1958)
  • A Quality of Violence (1959)[24]
  • The Lion and the Jewel (1959)
  • The Trials of Brother Jero (1960)
  • A Dance of the Forests (1960)
  • My Father's Burden (1960)
  • The Strong Breed (1964)
  • Before the Blackout (1964)
  • Kongi's Harvest (1964)
  • The Road (1965)
  • Madmen and Specialists (1970)
  • The Bacchae of Euripides (1973)
  • Camwood on the Leaves (1973)
  • Jero's Metamorphosis (1973)
  • Death and the King's Horseman (1975)
  • Opera Wonyosi (1977)
  • Requiem for a Futurologist (1983)
  • A Play of Giants (1984)
  • Childe Internationale (1987)[25][26]
  • From Zia with Love (1992)
  • The Detainee (radio play)
  • A Scourge of Hyacinths (radio play)
  • The Beatification of Area Boy (1996)
  • Document of Identity (radio play, 1999)
  • King Baabu (2001)
  • Etiki Revu Wetin
  • Alapata Apata (2011)
  • "Thus Spake Orunmila" (short piece; in Sixty-Six Books (2011)[27]

Романи

Кратке приче

  • A Tale of Two (1958)
  • Egbe's Sworn Enemy (1960)
  • Madame Etienne's Establishment (1960)

Меморари

  • The Man Died: Prison Notes (1972)
  • Aké: The Years of Childhood (1981)
  • Ibadan: The Penkelemes Years: a memoir 1945–1965 (1989)
  • Ìsarà: A Voyage around Essay (1989)
  • You Must Set Forth at Dawn (2006)

Збирке поезије

  • Telephone Conversation (1963) (appeared in Modern Poetry in Africa)
  • Idanre and other poems (1967)
  • A Big Airplane Crashed into The Earth (original title Poems from Prison) (1969)
  • A Shuttle in the Crypt (1971)
  • Ogun Abibiman (1976)
  • Mandela's Earth and other poems (1988)
  • Early Poems (1997)
  • Samarkand and Other Markets I Have Known (2002)

Есеји

  • "Towards a True Theater" (1962)
  • Culture in Transition (1963)
  • Neo-Tarzanism: The Poetics of Pseudo-Transition
  • A Voice That Would Not Be Silenced
  • Art, Dialogue, and Outrage: Essays on Literature and Culture (1988)
  • From Drama and the African World View (1976)
  • Myth, Literature, and the African World (1976)[29]
  • The Blackman and the Veil (1990)[30]
  • The Credo of Being and Nothingness (1991)
  • The Burden of Memory – The Muse of Forgiveness (1999)
  • A Climate of Fear (the BBC Reith Lectures 2004, audio and transcripts)
  • New Imperialism (2009)[31]
  • Of Africa (2012)[32][33]
  • Beyond Aesthetics: Use, Abuse, and Dissonance in African Art Traditions (2019)

Филмови

Преводи

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tyler Wasson; Gert H. Brieger (1. 1. 1987). Nobel Prize Winners: An H.W. Wilson Biographical Dictionary, Volume 1. The University of Michigan, US. стр. 993. ISBN 9780824207564. Приступљено 4. 12. 2014. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Literature 1986 Wole Soyinka”. The Nobel Prize. Приступљено 10. 12. 2013. 
  3. ^ Abiy Ahmed (9. 12. 2019). „Africa's Nobel Prize winners: A list”. www.aljazeera.com. Приступљено 27. 5. 2020. 
  4. ^ „Wole Soyinka: 'This book is my gift to Nigeria'”. the Guardian (на језику: енглески). 25. 09. 2021. Приступљено 27. 02. 2022. 
  5. ^ „The Nobel Prize in Literature 1986”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 18. 4. 2019. 
  6. ^ Wole Soyinka (2000) [1981]. Aké: The Years of Childhood. Nigeria: Methuen. стр. 1. ISBN 9780413751904. Приступљено 8. 2. 2019. 
  7. ^ „NIGERIA”. www.hubert-herald.nl. Приступљено 08. 03. 2022. 
  8. ^ а б в Maya Jaggi (2. 11. 2002). „Ousting monsters”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 4. 10. 2016. 
  9. ^ а б в Theresia de Vroom,. „"The Many Dimensions of Wole Soyinka"”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2013. г. Приступљено 17. 4. 2012. , Vistas, Loyola Marymount University..
  10. ^ Soyinka, Wole (2017). „The Critic and Society: Barthes, Leftocracy, and Other Mythologies”. African American Review. 50 (4): 635—648. ISSN 1945-6182. S2CID 165943714. doi:10.1353/afa.2017.0113. 
  11. ^ „Sani Abacha | Nigerian military leader | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 08. 03. 2022. 
  12. ^ „No one's in charge of Nigeria — Soyinka”. Vanguard News (на језику: енглески). 2020-12-11. Приступљено 2021-02-08. 
  13. ^ „Obafemi Awolowo University, Ile-Ife » Brief History of the University”. www.oauife.edu.ng. Архивирано из оригинала 15. 12. 2014. г. Приступљено 4. 10. 2016. 
  14. ^ James Gibbs. „Soyinka, Wole 1934–”. Encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 27. 9. 2021.  (Updated by Tanure Ojaide.)
  15. ^ https://ecommons.cornell.edu/bitstream/handle/1813/25283/019_37.pdf?sequence=1&isAllowed=y Шаблон:Bare URL PDF
  16. ^ "Nobel Laureate Soyinka at NYU for Events in October", News Release, NYU, 16 September 2016.
  17. ^ „Profile of Nobel Laureate Wole Soyinka” (PDF). The University of Alberta. Приступљено 10. 12. 2013. 
  18. ^ Jacquie Posey (18. 11. 2004). „Nigerian Writer, Nobel Laureate Wole Soyinka to Speak at Penn”. The University of Pennsylvania. Архивирано из оригинала 13. 1. 2014. г. Приступљено 10. 12. 2013. 
  19. ^ „Soyinka on Stage | Nobel laureate works with student production of his play”. Duke Magazine (на језику: енглески) (January–February 2011). 31. 1. 2011. Приступљено 18. 4. 2021. 
  20. ^ „Wole Soyinka Wins The Europe Theatre Prize”. PM NEWS Nigeria (на језику: енглески). 12. 12. 2017. Приступљено 24. 12. 2017. 
  21. ^ „Soyinka Wins 2017 Europe Theatre Prize”. Concise News (на језику: енглески). 15. 12. 2017. Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено 24. 12. 2017. 
  22. ^ „The Nobel Prize in Literature 1986”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 05. 03. 2022. 
  23. ^ „Wole Soyinka to receive Europe Theatre Prize 2017”. James Murua's Literature Blog (на језику: енглески). 14. 12. 2017. Архивирано из оригинала 07. 08. 2022. г. Приступљено 24. 12. 2017. 
  24. ^ „Wole Soyinka”. Writer's History. Архивирано из оригинала 4. 12. 2014. г. Приступљено 28. 11. 2014. 
  25. ^ Adie Vanessa Offiong (23. 8. 2015). „Soyinka's 'Childe Internationale' for stage in Abuja”. DailyTrust. Архивирано из оригинала 27. 03. 2017. г. Приступљено 31. 05. 2022. 
  26. ^ James Gibbs; Bernth Lindfors (1993). Research on Wole Soyinka (Comparative studies in African/Caribbean literature series). Africa World Press. стр. 67. ISBN 978-0-865-4321-92. 
  27. ^ "Sixty-Six Books, One Hundred Artists, One New Theatre", Bush Theatre, October 2011.
  28. ^ Alison Flood, "Wole Soyinka to publish first novel in almost 50 years", The Guardian (London), 28 October 2020.
  29. ^ Thomas Cassirer; Wole Soyinka (1978). „Myth, Literature and the African World by Wole Soyinka. Review”. The International Journal of African Historical Studies. Boston University African Studies Center. 11 (4): 755—757. JSTOR 217214. doi:10.2307/217214. 
  30. ^ Wole Soyinka (1993). The Blackman and the Veil: A Century on; And, Beyond the Berlin Wall: Lectures Delivered by Wole Soyinka on 31 August and 1 September 1990. SEDCO. ISBN 978-9964-72-121-3. Приступљено 28. 11. 2014. 
  31. ^ New Imperialism By Wole Soyinka. Mkuki na Nyota Publishers. 2009. ISBN 978-9987-08-055-7. Архивирано из оригинала 5. 12. 2014. г. Приступљено 28. 11. 2014. 
  32. ^ Wole Soyinka (новембар 2012). Of Africa. Yale University Press. ISBN 978-0300-14-046-0. 
  33. ^ Adam Hochschild (22. 11. 2012). „Assessing Africa – 'Of Africa,' by Wole Soyinka”. The New York Times. Приступљено 28. 11. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Воле Сојинка, све што сте желели да сазнате о њему.
  • Wole Soyinka papers, 1966–1996. Houghton Library, Harvard University.
  • "Wole Soyinka" Profile, Presidential Lectures, Stanford University
  • Maya Jaggi, "Profile: Ousting monsters", The Guardian, 2 November 2002
  • Uchenna Izundu, "Inspiring Nigeria's political dawns", BBC, September 2007.
  • Amy Goodman, "Legendary Nigerian Writer Wole Soyinka: Darfur Crisis 'A Blot on the Conscience of the World'", Democracy Now!, 18 April 2006.
  • Amy Goodman, "Legendary Nigerian Writer Wole Soyinka on Oil in the Niger Delta, the Effect of Iraq on Africa and His New Memoir", Democracy Now!, 18/19 April 2006.
  • Dave Gilson, "Wole Soyinka: Running to Stand Still", Mother Jones, July/August 2006.
  • Paul Brians, "Study guide for The Lion and the Jewel, The Trials of Brother Jero, and Madmen and Specialists", Washington State University.
  • "The Climate of Fear", Soyinka's Reith Lectures, BBC, 2004.
  • Uzor Maxim Uzoatu, " The Essential Soyinka", African Writing Online, No. 7.
  • "Wole Soyinka - Ake: The Years of Childhood", World Book Club, BBC World Service, 29 May 2007.
  • Martin Banham, "Wole Soyinka: an appreciation", Leeds African Studies Bulletin, 45 (November 1986), pp. 1–2.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Воле_Сојинка&oldid=28857405”