Пређи на садржај

Лора Мјур

С Википедије, слободне енциклопедије
Лора Мјур
Лора Мјур слави златну медаљу на Европском првенству у дворани у Београду 2017. године
Лични подаци
Пуно имеLaura Muir
Датум рођења(1993-05-09)9. мај 1993. (31 год.)
Место рођењаИнвернес , Шкотска, Уједињено Краљевство
ДржављанствоУједињено Краљевство
Висина163 см
Маса49 kg
Спортске информације
Спорт1.500 м, Миља, 3.000 м, 5.000 м
Достигнућа и титуле
Лични рекорди3:53,37 м на 1.500 м
4:18,03 м на миљу
8:30,53 м на 3.000 м
Награде и медаље
Представљајући Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Атлетика
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2020. Токио 1.500 м
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 2022. Јуџин 1.500 м
Светско првенство у дворани
Сребрна медаља — друго место 2018. Бирмингем 1.500 м
Бронзана медаља — треће место 2018. Бирмингем 3.000 м
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2018. Берлин 1.500 м
Златна медаља — прво место 2022. Минхен 1.500 м
Европско првенство у дворани
Златна медаља — прво место 2017. Београд 1.500 м
Златна медаља — прво место 2017. Београд 3.000 м
Златна медаља — прво место 2019. Глазгов 1.500 м
Златна медаља — прво место 2019. Глазгов 3.000 м
Златна медаља — прво место 2023. Истанбул 1.500 м
Европско првенство за млађе сениоре
Бронзана медаља — треће место 2013. Тампере 1.500 м

Лора Мјур (енгл. Laura Muir; Инвернес , 9. мај 1993) је шкотска атлетичарка, тркачица на средње и дуге стазе. Актуелна је европска рекордерка у трци на 3.000 метара у дворани са резултатом 8:26,41 (8 минута, 26 секунди, 41 стотинка).[1] Освојила је сребрну медаљу на Олимпијским играма у Токију 2020. на 1.500 метара, а претходно је била седма на Олимпијским играма у Рију 2016.[2] Мјур је два пута освојила златну медаљу у трци на 1.500 метара на Европским првенствима 2018. и 2022. као и на Играма Комонвелта 2022.[3]

У дворани, она је двострука освајачица медаље на Светском првенству 2018., освојила је сребро на 1.500 м и бронзу на 3.000 метара, и петострука европска шампионка у дворани, укључујући дуплу круну са победама у обе средњепругашке трке (1.500 м/3.000 м) на Европским првенствима 2017. и 2019. 2017. године оборила је европске рекорде у дворани и на 1.000 и на 3.000 метара, а поставила је и британски рекорд на 5.000 метара у дворани. Њен британски рекорд у трци на миљу 2023. сврстава је међу 10 најбржих на свету свих времена.

Одрастање

[уреди | уреди извор]

Рођена 9. маја 1993. у Инвернесу, у Шкотској, Лора Мјур је одрасла у Милнаторту, Перту и Кинросу.[4] Студирала је ветерину на Универзитету у Глазгову, где је дипломирала 2018.[5] [6]

Рана каријера

[уреди | уреди извор]

Мјур је дебитовала на међународној сцени на Европском првенству у кросу 2011,[7] када је била део јуниорске женске репрезентације Велике Британије која је освојила злато.[8]

На Светском првенству 2013. у Москви Мјур се пласирала у полуфинале на 800 метара истрчавши лични рекорд од 2:00,83.[9]

У јулу 2014., на Дијамантској лиги у Паризу, трчала је 4:00,07 на 1.500 метара и оборила 27-година стар шкотски рекорд Ивон Мареј.[10]

Завршила је пета на 1.500 м на Светском првенству 2015. одржаном у Пекингу у времену 4:11,48.[11]

Међународни успеси

[уреди | уреди извор]

Мјур је 22. јула оборила британски рекорд Кели Холмс на 1.500 метара са временом 3:57,49 победивши на митингу Дијамантске лиге у Олимпијском парку у Лондону.

Олимпијске игре у Рију 2016. биле су неуспешне за њу зато што је освојила тек седмо место на 1.500 м у времену 4:12,88. Победница, Фејт Кипјегон из Кеније са 4:08,92, последњих 800 метара истрчала је за 1:57,2.[12]

Мање од две недеље касније, 27. августа, Мјур је поправила свој рекорд Велике Британије за више од две секунде истрчавши водеће време на свету 3:55,22 у победи на митингу Дијамантске лиге у Паризу.[13]

2017

[уреди | уреди извор]
Лора Мјур (десно) и Фејт Кипјегон (лево) у трци на 1.500 м у финалу на Светском првенству у Лондону 2017.

4. јануара 2017., трчећи по други пут икада на 5.000 метара, Мјур је са временом 14:49,12 оборила 25-година стар британски рекорд у дворани којег је држала њена земљакиња Шкотланђанка Лиз Меколган.[14] Тачно месец дана касније, поставила је европски рекорд на 3.000 метара у дворани у Карлсруеу у времену од 8:26,41, надмашивши Рускињу Лилију Шобухову и Кенијку Хелен Обири.[15] [16] Мјур је 18. фебруара оборила европски рекорд на 1.000 метара у дворани на митингу у Бирмингему. Са временом од 2:31,93 оборила је европски рекорд Рускиње Јулије Чиженко.[17]

Мјур је наставила рекордну форму у марту, доминирајући на Европском првенству у дворани у Београду . Узела је злато на 1.500 м, оборивши британски рекорд Кели Холмс, као и 32 године стар рекорд шампионата Дојне Мелинте. [18] [19] Своју другу титулу освојила је у трци на 3.000 м, где је опет оборила рекорд европских првенстава.[20] Постала је тек друга жена која је освојила дуплу круну на једном Европском првенству у дворани (после Пољакиње Лидије Чојецке).[21] [22]

На Светском првенству одржаном у Лондону, завршила је четврта на 1.500 м и шеста на 5.000 м. Након овог првенства, најавила је да ће пропустити Игре Комонвелта 2018. у априлу како би се фокусирала на испите из студија ветеринарске медицине.[23]

Лора Мјур трчи у мешовитој штафети 4 к 1 км на Великом међународном кросу у Единбургу 2018.

2018

[уреди | уреди извор]

Мјур се у марту такмичила на Светском првенству у дворани у Бирмингему, где је прво освојила бронзану медаљу на 3.000 м, а затим и сребрну медаљу на 1.500 м, два дана касније. У обе трке је победила Гензебе Дибаба.[24] [25]

У августу 2018. Мјур је освојила титулу на 1.500 метара на Европском првенству у Берлину 2018, што је била њена прва велика медаља на отвореном.[26]

2019

[уреди | уреди извор]

У фебруару је Мјур оборила 31-година стар британски рекорд у трци на једну миљу у дворани, зауставивши штоперицу на тада трећем најбржем времену на свету икада (4:18,75). Била је само 1,6 секунду спорија од европског рекорда.[27]

На Европском првенству у дворани 2019. у Глазгову, Мјур (лево) је освојила дуплу круну победама на 1.500 м и 3.000 м.

У марту 2019. у Глазгову је постала прва атлетичарка у историји која је освојила дуплу круну на Европском првенству у дворани док је бранила своје титуле на 1.500 м и 3.000 м.[28] [29]

Мјур је завршила пета на 1.500 м на Светском првенству у Дохи у времену 3:55,76.[30]

2020–21

[уреди | уреди извор]

Током сезоне пандемије 2020. године, Мјур је оборила британски рекорд Кели Холмс на 1.000 метара за скоро две секунде, истрчавши време од 2:30,82, када је завршила као друга иза Кипјегон на митингу Дијамантске лиге у Монаку.[31]

9. фебруара 2021. године, у Лијевену у Француској, постала је прва Британка која је пробила границу од четири минута у дворани у трци на 1.500 м. Мјур је у рекордној трци завршила друга са временом 3:59,58 иза победнице Гудаф Цегај.[32] [33]

На одложеним Олимпијским играма у Токију 2020. у августу 2021. Мјур је освојила сребрну медаљу на 1.500 метара у времену од три минута и 54,50 секунди, поправивши сопствени британски рекорд. Она је победила актуелну светску шампионку у овој дисциплини, Сифан Хасан (3:55,86), завршивши друга иза Кипјегон која је трчала 3:53,11.[34]

2022

[уреди | уреди извор]

Током сезоне у дворани, Мјур није могла да трчи два месеца због стресног прелома десне бутне кости, који се догодио у фебруару. Упркос томе, у јулу, на Светском првенству у Јуџину, освојила је бронзу. Истрчала је своје треће најбрже време икада за 1.500 м (3:55,28), завршивши иза Цегај која је освојила сребро у времену 3:54,52 и Кипјегон која је освојила злато за 3:52,96.[35]

Мјур је закључила сезону 2022 успешно одбранивши титулу првакиње Европе на 1.500 м у Минхену 2022.[36]

2023

[уреди | уреди извор]

У Истанбулу, у марту 2023., Мјур је освојила своју пету европску титулу у дворани победивши на 1.500 м.[37]

Крајем месеца, Мјур се растала од тренера Ендија Јанга, који ју је тренирао од 2011. године. Растанак је уследио након што је Лора напустила тренинг камп у Јужној Африци.[38] [39]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]
Мјур (крајње лево) на путу до сребрне медаље на 1.500 м на Светском првенству у дворани 2018. у Бирмингему, на слици са Сифан Хасан и Гензебе Дибаба (десно).
Лора Мјур (десно) и Лора Вајтмен (лево) славе злато и бронзу у трци на 1.500 метара на Европском првенству 2018. у Берлину.

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Стаза Дисциплина Време

(минуте:секунде.стотинке)

Датум Место
На отвореном 800 метара 1:56,73 9. јул 2021. Монако
1.000 метара 2:30,82 14. август 2020. Монако
1.500 метара 3:53.37 10. август 2024. Париз, Француска
Једна миља 4:18,03 9. јул 2017. Лондон, Велика Британија
3.000 метара 8:30,53 26. август 2022. Лозана
5.000 метара 14:42,63 9. јуна 2023. Париз, Француска
У дворани 800 метара 1:58,44 1. фебруар 2020. Глазгов, Уједињено Краљевство
1.000 метара 2:31,93 18. фебруар 2017. Бирмингем, Велика Британија
1.500 метара 3:59,58 9. фебруар 2021. Лијевен, Француска
Једна миља 4:18,75 16. фебруар 2019. Бирмингем, Велика Британија
3.000 метара 8:26,41 4. фебруар 2017. Карлсруе, Немачка
5.000 метара 14:49,12 4. јануара 2017. Глазгов, Уједињено Краљевство

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
2011. Европско првенство у кросу Велење, Словенија 30. Трка јуниорки 14:06
2012. Светско првенство за јуниоре Барселона, Шпанија 16. 3.000 м 9:40,81
2013. Европско првенство у дворани Гетеборг, Шведска 6. 1.500 м 4:18,39
Европско првенство за млађе сениоре Тампере, Финска 3. 1.500 м 4:08,19
Светско првенство Москва, Русија 9. 800 м 2:00,83
2014. Светско првенство у дворани Сопот, Пољска 7. 800 м 2:02,55
Игре Комонвелта Глазгов, Шкотска 11. 1.500 м 4:14,21
Европско првенство Цирих, Швајцарска 15. 1.500 м 4:14,69
2015. Европско првенство у дворани Праг, Чешка 4. 3.000 м 8:52,44
Светско првенство Пекинг, Кина 5. 1.500 м 4:11,484:11,48
Европско првенство у кросу Јер, Француска 4. Трка млађих сениорки 19:53
1. Млађе сениорке екипно 41 поен
2016. Олимпијске игре Рио де Жанеиро, Бразил 7. 1.500 м 4:12,88
2017. Европско првенство у дворани Београд, Србија 1. 1.500 м 4:02,39
1. 3.000 м 8:35,67
Светско првенство Лондон, Уједињено Краљевство 4. 1.500 м 4:02,97
6. 5.000 м 14:52,07
2018. Светско првенство у дворани Бирмингем, Уједињено Краљевство 2. 1.500 м 4:06,23
3. 3.000 м 8:45,78
Европско првенство Берлин, Немачка 1. 1.500 м 4:02,32
2019. Европско првенство у дворани Глазгов, Уједињено Краљевство 1. 1.500 м 4:05,92
1. 3.000 м 8:30,61
Светско првенство Доха, Катар 5. 1.500 м 3:55,76
2021. Олимпијске игре Токио, Јапан 2. 1.500 м 3:54,50
2022. Светско првенство Јуџин, САД 3. 1.500 м 3:55,28
Игре Комонвелта Бирмингем, Уједињено Краљевство 3. 800 м 1:57,87
1. 1.500 м 4:02,75
Европско првенство Минхен, Немачка 1. 1.500 м 4:01,08
2023. Европско првенство у дворани Истанбул, Турска 1. 1.500 м 4:03,40
Светско првенство Будимпешта, Мађарска 6. 1.500 м 3:58,58
2024. Светско првенство у дворани Глазгов, Велика Британија 5. 3.000 м 8:29,76
Олимпијске игре Париз, Француска 5. 1.500 м 3:53.37

Остало

[уреди | уреди извор]

Године 2022. једна од нових улица у њеном родном граду Милнаторту добила је име по Лори Мјур.[40]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „3000 Metres - women - senior - indoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-13. 
  2. ^ Bloom, Ben (2021-08-06). „Laura Muir wins Olympic 1,500m silver with gutsy run to end string of near misses”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Приступљено 2021-08-06. 
  3. ^ Bloom, Ben (2021-12-24). „Olympic silver medallist Laura Muir: 'Hopefully I'll be one of those crazy people running marathons when they are 80'.”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Приступљено 2021-12-24. 
  4. ^ Ingle, Sean (2021-07-31). „Laura Muir's journey: from chasing lambs to racing for Tokyo 1500m gold”. The Observer. Приступљено 2021-07-31. 
  5. ^ McLean, Euan (23. 1. 2014). „Trainee vet Laura Muir aims to show she has pedigree to win 800m at Glasgow International event”. dailyrecord.co.uk. Приступљено 7. 3. 2014. 
  6. ^ „New vet Muir 'wouldn't change anything'”. BBC Sport. 2018-06-22. Приступљено 2021-01-01. 
  7. ^ „Twell answers Great Britain call”. The Herald. 30. 11. 2011. 
  8. ^ Bathgate, Stuart (1. 12. 2017). „Glittering weekend shows Scots sport in good health”. The Scotsman. стр. 54. 
  9. ^ „World Athletics 2013@ Laura Muir through to semi-finals of 800m”. BBC Sport. 15. 8. 2013. Приступљено 17. 8. 2013. 
  10. ^ „Record-breaking Laura Muir aiming for a Hampden hat-trick”. The Herald. 2014-07-07. Приступљено 2021-01-01. 
  11. ^ „Laura MUIR – Athlete profile”. World Athletics. Приступљено 2021-01-01. 
  12. ^ „Rio 2016 | Women's 1500m Final – Race Analysis” (PDF). 2016-08-16. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 9. 2016. г. Приступљено 17. 8. 2016. 
  13. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 5. 11. 2016. г. Приступљено 27. 8. 2016. 
  14. ^ „Laura Muir smashes a 25-year-old British indoor 5,000m record in Glasgow”. BBC Sport. 2017-01-04. Приступљено 2021-01-01. 
  15. ^ „Laura Muir breaks European indoor 3,000m record”. BBC Sport. 2017-02-04. Приступљено 2021-08-06. 
  16. ^ „Laura Muir smashes European 3000m record in Karlsruhe”. Athletics Weekly. 2017-02-04. Приступљено 2021-08-06. 
  17. ^ Ingle, Sean (2017-02-18). „Laura Muir's record run shows she is ready to follow Mo Farah”. The Observer. Приступљено 2021-01-01. 
  18. ^ „GB's Muir and Kilty win European gold”. BBC Sport (на језику: енглески). 2017-03-04. Приступљено 2017-03-05. 
  19. ^ Ingle, Sean (4. 3. 2017). „European Indoor Athletics: Laura Muir breaks 1500m record to win gold”. The Observer. Приступљено 5. 3. 2017. 
  20. ^ Ingle, Sean (5. 3. 2017). „Laura Muir wins 3,000m to clinch second gold at European Indoor Championships”. TheGuardian.com. Приступљено 5. 3. 2017. 
  21. ^ „Magic Muir is a double champion”. European Athletics (на језику: енглески). 2017-03-06. Приступљено 2017-03-06. 
  22. ^ „GB's Muir and Philip win European golds”. BBC Sport (на језику: енглески). 2017-03-05. Приступљено 2017-03-06. 
  23. ^ Idessane, Kheredine. „Laura Muir to miss 2018 Commonwealth Games because of veterinary medicine exams”. BBC Sport. Приступљено 17. 8. 2017. 
  24. ^ „World Indoor Championships | Birmingham 2018 – Final 3000m Women”. World Athletics. 2018-03-01. Приступљено 2022-03-01. 
  25. ^ „World Indoor Championships | Birmingham 2018 – Final 1500m Women”. World Athletics. 2018-03-03. Приступљено 2022-03-01. 
  26. ^ Bloom, Ben (2018-08-12). „Pre-race favourite Laura Muir leaves nothing to chance to claim European 1500m title”. The Daily Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-09-24. 
  27. ^ „Muir breaks 31-year-old mile record”. BBC Sport. 2019-02-16. Приступљено 2021-01-01. 
  28. ^ Chowdhury, Saj (3. 3. 2019). „European Indoor Championships: Laura Muir and Shelayna Oskan-Clarke win gold for Great Britain”. BBC Sport. Приступљено 3. 3. 2019. 
  29. ^ Moreton, Jacob (2022-06-30). „Six things you should know about Scottish athlete Laura Muir”. Runner's World. Приступљено 2022-06-30. 
  30. ^ „Laura MUIR – Athlete profile”. World Athletics. Приступљено 2021-01-01. 
  31. ^ Whittington, Jessica (2020-08-14). „Laura Muir breaks British 1000m best on Diamond League return”. AW. Приступљено 2022-03-09. 
  32. ^ „All time Top lists – 1500 m Women – World Indoors | until 2021-02-09”. World Athletics. Приступљено 2023-01-05. 
  33. ^ Bloom, Ben (2021-02-09). „Laura Muir sets new 1500m British indoor mark but Gudaf Tsegay triumphs in world record time”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-03-09. 
  34. ^ „Tokyo Olympics: Britain's Laura Muir wins silver”. BBC Sport. Приступљено 6. 8. 2021. 
  35. ^ Ingle, Sean (19. 7. 2022). „Britain's Laura Muir emerges from 1500m slugfest with world bronze”. www.theguardian.com. 
  36. ^ Monti, David (2022-08-20). „RRW: Laura Muir Storms To European 1500m Title”. LetsRun.com. Приступљено 2022-08-23. 
  37. ^ Carayol, Tumaini (4. 3. 2023). „Muir digs deep to win record fifth gold at European Indoor Championships”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 4. 3. 2023. 
  38. ^ Lawton, Matt; Broadbent, Rick (31. 3. 2023). „Laura Muir and Jemma Reekie split with Andy Young after hire car dispute”. The Times. ISSN 0140-0460. Приступљено 31. 3. 2023. 
  39. ^ „Muir and Reekie part with long-serving coach Young”. BBC Sport. 31. 3. 2023. Приступљено 31. 3. 2023. 
  40. ^ Duncan, Emma (2022-11-11). „Kinross-shire star Laura Muir reflects on 'surreal' success and school days as Milnathort street named in her honour”. The Courier (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-11. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лора_Мјур&oldid=28682078”