Портал:Краљевина Југославија

Портал Краљевина Југославија

Дом Народне скупштине Краљевине Југославије

О Порталу

Краљевина Југославија је била држава на Балкану која је постојала од 1. децембра 1918. до Другог светског рата. Заузимала је територију данашњих држава Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу краљевине налазила се династија Карађорђевића.

По завршетку Првог светског рата, створили су се услови за настанак државе која би окупила Јужне Словене који су живели на подручју Србије, Црне Горе и словенских делова Аустроугарске. Краљевина Србија је на почетку рата за своје ратне циљеве поставила уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, доношењем Нишке декларације 7. децембра 1914. године. Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора у Лондону 1915. и Црногорског одбора за народно уједињење 1917. године. Конкретни преговори о уређењу будуће државе вођени су непосредно у два наврата — на Крфу, 1917. и у Женеви 1918. године. Након рата, под вођством Југословенског одбора у Загребу је формирана Држава Словенаца, Хрвата и Срба, док су истовремено црногорски делегати на спорној Подгоричкој скупштини донели одлуку о присаједињењу Црне Горе Србији. Притом, и делегати Велике народне скупштине Војводине су 25. новембра донели одлуку да се директно припоје Краљевини Србији. Уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца прогласио је регент Александар I Карађорђевић, у име свог оца, краља Петра I Карађорђевића, 1. децембра 1918. године. Даље

Изабрана фотографија

Марсељски атентат на краља Александра 9. октобра 1934.

Изабрана фотографија

Милан Ракић, песник

Изабрани чланак

Филип Филиповић (Чачак, 21. јун 1878 — Москва, април 1938) био је југословенски политичар и револуционар, један од оснивача Комунистичке партије Југославије и њен први секретар.

Још као гимназијалац, под утицајем Светозара Марковића и Димитрија Туцовића заинтересовао се за социјализам. Студије математике је започео у Београду, а завршио у Петрограду, у Русији, где је 1902. године постао члан Руске социјалдемократске партије и прикључио се бољшевичкој фракцији унутар ње. Радио је као професор математике, али је учествовао и у револуционарном раду учествујући у борби руских радника, марксиситичким кружоцима и Руској револуцији 1905. године.

Године 1912. вратио се у Србију, где је постао члан Главне партијске управе Српске социјалдемократске странке и секретар Радничке коморе. Током Првог светског рата био је ухапшен и од 1916. године је био у интернацији у Бечу, где се повезао са бољшевицима и политички деловао. Почетком 1919. вратио се у Југославију и радио на организовању Конгреса уједињења на коме је створена Социјалистичка радничка партија Југославије, а он секретар Извршног одбора Централног партијског већа.

На Вуковарском конгресу, одржаном 1920. године предводио је револуционарну струју у партији, која је однела превагу након чега је партија преименована у Комунистичку партију Југославије. Заједно са Симом Марковићем тада је био изабран за секретара Централног партијског већа. Активно је радио на пропагирању идеја социјализма и на популисању и одбрани револуција у Мађарској и Русији, због чега је више пута био хапшен и прогањан. Августа 1920. године био је изабран за председника Београдске општине, али је државна власт Краљевине СХС суспендовала његов избор за председника. Потом је био изабран за народног посланика Уставотворне скупштине.

Заједно са осталим члановима руководства КПЈ био је ухапшен и на Видовданском процесу, 1922. године осуђен на две године затвора, које је издржао у Пожаревцу. Године 1923. учествовао је у организовању Независне радничке партије Југославије, која је представљала легални облик рада тада илегалне КПЈ, али је након њене забране 1924. године морао да оде у емиграцију. Као представник КПЈ радио је у Балканској комунистичкој федерацији и Извршном комитету Коминтерне. Као представник Коминтерне учествовао је у раду Трећег и Четвртог конгреса КПЈ. Такође је био учесник неколико конгреса Коминтерне. Године 1929. у Бечу је био изабран у загранично руководство КПЈ. Живео је у Москви, где у време стаљинових чистки, фебруара 1938. године био ухапшен, а потом осуђен и погубљен.