Пређи на садржај

Јао Минг

С Википедије, слободне енциклопедије
У кинеској традицији презиме (Јао) претходи имену.[1]
Јао Минг
Јао Минг у дресу Хјустон рокетса
Лични подаци
Датум рођења (1980-09-12)12. септембар 1980. (44 год.)
Место рођења Шангај, Кина
Држављанство Кина
Висина 2,29 m
Информације о каријери
НБА драфт 2002. / 1. пик, 1. рунда
Одабрао: Хјустон рокетси
Проф. каријера 1997—2011
Позиција центар
Сениорска каријера
Године Клуб
1997—2002
2002—2011		 Шангај шаркси
Хјустон рокетси
Репрезентативна каријера
 Кина
Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com
Освојене медаље
Првенство Азије
Златна медаља — прво место 2001. Шангај Кина
Златна медаља — прво место 2003. Харбин Кина
Златна медаља — прво место 2005. Доха Кина
Азијске игре
Сребрна медаља — друго место 2002. Бусан Кина

Јао Минг (кин: 姚明; пин: Yao Ming; Шангај, 12. септембар 1980) бивши је кинески кошаркаш. Играо је за Хјустон рокетсе у NBA лиги. Са својих 2,29 м висине био је највиши активни кошаркаш у NBA лиги у време своје последње сезоне.[2]

Јао је рођен у Шангају где је као тинејџер почео да игра кошарку за Шангај шарксе. У њиховом сениорском тиму одиграо је пет сезона, а у последњој сезони освојио првенство у кинеској ЦБА лиги. Након што је од Шаркса добио дозволу да напусти клуб драфтован је од стане Хјустон рокетса као први пик на драфту 2002. године. Јао је осам пута изабран да наступа као стартер за тим Западне конференција на Ол-стар утакмицама, а пет пута је биран у најбољи тим NBA лиге. Са Рокетсима је четири пута стизао до доигравања, а 2009. године Рокетси су прошли прво коло доигравања, што је био велики успех с обзиром да им то није пошло за руком још од 1997. године. Јао је пропустио укупно 250 утакмица у последњих шест година своје каријере због повреда стопала и чланка.[3]

Он је један од најпознатијих кинеских спортиста који има уговор са више познатих компанија. Његова прва сезона у NBA лиги била је инспирација за документарни филм који носи име „Јаова година“, а заједно са NBA аналитичарем Риком Бучером написао је аутобиографију „Јао: Живот у два света“.

Каријера у Кини

[уреди | уреди извор]

Младост и каријера у ЦБА лиги

[уреди | уреди извор]

Минг је рођен 12. септембра 1980. у Шангају као син јединац у правој кошаркашкој породици. И његов отац Џијуен и мајка Фанг Фенгди професионално су се бавили кошарком, па је Минг од родитеља наследио љубав према том спорту. Кошарку је почео да тренира са 9 година након што се уписао у дечју спортску школу.[4][5] Следеће године измерена му је висина од 165 cm[6], па је био испитан од стране спортских лекара који су му предвидели висину од 220 cm.[6]

Јао се први пут опробао у јуниорском тиму Шангај шаркса и тренирао је 10 сати дневно док није постао члан тима.[7] Након четири сезоне у јуниорском тиму прикључен је првом тиму Шаркса, где је у својој првој сезони бележио у просеку 10 поена и 8 скокова по утакмици. Следеће године је испао из тима након што је други пут у каријери поломио стопало, што му је како он каже смањило вертикални одраз са 15 на 10 cm.[8] Треће и четврте сезоне шаркси су стигли до финала, али су оба пута поражени од Баи рокетса. Када је Ванг Џиџи следеће године напустио Баи рокетсе и постао први играч из Кине који је наступао у NBA лиги, Шаркси су освојили своју прву титулу у ЦБА лиги. Током доигравања у својој последњој сезони Јао је бележио 38,9 поена и 20,2 скока по утакмици уз шут из игре од 76,6%,[9] док је у финалној утакмици шутирао без промашаја погодивши 21 пут из игре.[10]

NBA драфт

[уреди | уреди извор]

Јао је био под притиском генералног менаџера Шаркса Лија Јао Минга да се пријави на драфт 1999. године.[11] Ли је такође утицао на Јаоа да потпише уговор са Evergreen Sports Inc. да га заступају у својству агента. Према договору агенција је требало да добије 33% његових прихода,[11] али уговор је касније проглашен неважећим.[12]

Када је Јао одлучио да учествује на драфту 2002. године формиран је тим стручњака и саветника познат под именом „Тим Јао“. Тим су чинили Јаов преговарач Ерик Жанг; NBA агент Бил Дафи; његов кинески агент, Лу Хао; професор економије на Чикашком универзитету Џон Хуизинга;[13] и потпредседник маркетинга менаџерске агенције BDA Sports Management, Бил Сандерс.[14] Јаоу је предвиђано да ће бити први пик на драфту.[15][16][17] Међутим, неки тимови су били забринути да Јао уопште неће заиграти у NBA лиги, јер нису били сигурни да ће га Кошаркашки савез Кине пустити да игра у САД.[18]

Убрзо након што је Ванг Џиџи одбио да се врати у Кину да игра за репрезентацију, забрањено му је да игра у Кини[19], а КСК затражио је да се Јао врати у Кину да наступа за репрезентацију своје земље.[20] Такође изјавили су да га неће пустити у САД ако га Хјустон рокетси не одаберу као првог пика.[21] Након што је „Тим Јао“ уверио савез да ће Рокетси изабрати Јаоа као првог пика, савез је дао дозволу да игра у САД.[22] Када су га Рокетси изабрали као првог пика постао је први страни играч који је то постигао, а да претходно није играо кошарку на колеџу.[23]

NBA каријера

[уреди | уреди извор]

Почетак NBA каријере (2002—2005)

[уреди | уреди извор]

Јао није учествовао у припремном кампу Хјустон рокетса, пошто је играо за репрезентацију своје земље на Светском првенству у Индијанполису.[24] Пре почетка сезоне неколико спортских коментатора, укључујући Била Симонса и Дика Витала изјавило је да Јао неће успети у NBA лиги,[25][26] док је Чарлс Баркли изјавио да ће пољубити Кенија Смита у задњицу, ако Јао постигне више од 19 поена на некој утакмици у својој првој сезони.[27] Јао је своју прву утакмици против Индијане завршио без постигнутог поена и са само две ухваћене лопте,[28][29] а прве поене постигао је у мечу са Денвер Нагетсима.[30] На првих седам мечева просечно је бележио 4 поена за 14 минута проведених на паркету, али је 17. новембра постигао 20 поена уз стопроцентан учинак из игре 9 од 9 и са линије за слободна бацања 2 од 2, на мечу против Лејкерса.[31] Баркли је испунио опкладу, али је уместо задњице Кенија Смита пољубио задњицу магарца кога је сам Смит купио.[27]

На првој утакмици у Мајамију навијачима Хитса подељено је 8 хиљада колачића среће.[32][33] Међутим Јао није био љут због оваквог начина промоције, пошто није био упознат са америчким стереотипом о Кинезима.[34] Он је још 2000. године изјавио да никад није видео колачић среће у Кини и да је то вероватно амерички изум.[35]

Пре Јаове прве утакмице против Шакила О’Нила 17. јануара 2003. године О’Нил је изјавио „Реците Јау, Ching chong-yang-wah-ah-soh", што је прокоментарисано као расистички испад О’Нила.[34] Међутим, О’Нил је изјавио да његов коментар није расистички, већ да је хтео само мало да се нашали.[36] Јао је такође изјавио да верује да је О’Нил само хтео да се нашали, али је такође изјавио да би већина људи из Азије била увређена оваквим шалама.[36][37] На почетку утакмице Јао је постигао 6 поена и изблокирао О’Нила два пута, а утакмицу је завршио закуцавањем 10 секунди пре краја продужетка.[38] Завршио је утакмицу са 10 поена, 10 скокова и 6 блокада, док је О’Нил имао 31 поен и 13 скока.[39]

Званичници NBA лиге делили су листиће за гласање за Ол-стар викенд 2003. године на три језика: енглеском, кинеском и шпанском.[40] Јао је изабран у стартну петорку тима Западне конференције испред О’Нила који је те године трећи пут за редом изабран за најкориснијег играча финалне серије.[41] Јао је имао скоро 250 хиљада гласова више од О’Нила и постао је први дебитант који изабран у стартну петорку на Ол-стар утакмици још од Гранта Хила коме је то пошло за руком 1995. године.[42]

Јао Минг се спрема да изведе слободно бацање

Јао је завршио своју прву сезону просечно бележећи 13,5 поена и 8,2 скока по утакмици,[43] а у избору за најбољег рукија сезоне био је други иза првопласираног Стодемајера,[44] али је изабран у први тим новајлија NBA лиге.[45] У избору магазина Sporting News изабран је за најбољег новајлију.[46] Такође освојио је Лауреусову награду за дебитанта године.[47]

Пре Јаове друге сезоне, тренер рокетса Руди Томјанович поднео је оставку због здравствених проблема,[48] а на његово место долази дугогодишњи тренер Никса Џеф Ван Ганди. Ван Ганди је одлучио да напад фокусира на Јаоа,[49] што се одразило на број постигнутих поена и број скокова. У фебруару 2004. године на мечу против Хокса забележио је рекордних 7 асистенција и 41 поен.[50] Другу годину за редом изабран је за стартера у тиму Западне конференције на Ол-стар утакмици 2004. године.[51] Завршио је сезону просечно бележећи 17,5 поена и 9 скока по утакмици.[43] Рокетси су стигли до доигравања први пут откако је Јао стигао у NBA, заузевши седмо место у Западној конференцији у регуларном делу сезоне. Међутим, у првом колу доигравања избацили су их Лејкерси након пет утакмица.[52] Јао је у доигравању просечно бележио 15 поена и 7,4 скока по утакмици.[43]

На лето 2004. године из Орланда је у рокетсе прешао Трејси Мекгрејди у размени у којој су учествовала седам играча, а у којој су рокетси у Орландо послали Стива Френсиса и Катина Моблија.[53] Иако је Јао изјавио да му је жао што су Мобли и Френсис трејдовани, јер су му много помогли у прве две сезоне, такође је изјавио да је узбуђен, јер ће играти са Мекгрејдијем који може да уради невероватне ствари.[54] Након ове размене рокетси су сматрани једним од фаворита за освајање титуле.[53][55] И Мекгрејди и Минг изабрани су у стартну петорку тима Западне конференције на Ол-стар утакмици 2005. године, а Јао је оборио рекорд по броју добијених гласова, који је држао Мајкл Џордан са укупно 2.558.278 добијених гласова.[56] Рокетси су победили 51 утакмицу и заузели пето место у Западној конференцији, а у првој рунди доигравања чекали су их Далас Маверикси.[57] Хјустон је добио прве две утакмице у Даласу, а Јао је у другој утакмици са шутом из игре 13 од 14 постао играч са најбољим учинком из игре на једној утакмици доигравања у историји рокетса.[58] Међутим, Рокетси су изгубили четири од следећих пет утакмица, а у седмом мечу поражени су са 40 поена разлике што је најтежи пораз који је један тим доживео у седмој утакмици доигравања у историји NBA лиге.[59] Јао је у доигравању просечно бележио 21,4 поена и 7,7 скока по утакмици уз проценат шута од 65%.[43]

Сезоне праћене повредама (2005—2011)

[уреди | уреди извор]

Након што је у прве три године своје NBA каријере пропустио само 2 меча од 246 колико су Рокетси одиграли,[4] у својој четвртој сезони био је дуже време на листи повређених играча након што му је установљена инфекција палца на левој нози, због чега је морао на операцију 18. децембра 2005. године.[60] Иако је пропустио 21 меч док се није опоравио,[4] Јао је поново имао највише гласова па је изабран у стартну петорку Западне конференције на Ол-стар утакмици 2006. године.[61]

У својој петој сезони, Јао је бележио 25 поена по утакмици

На 25 утакмица након Ол-стар паузе, Јао је просечно бележио 25,7 поена и 11,6 скока по утакмици уз 53,7% шута из игре и 87,8% са линије за слободна бацања.[62] На крају након 57 одиграних утакмица у просеку је постизао 22,3 поена и имао 10,2 ухваћене лопте по утакмици.[43] Био је то први пут у његовој каријери да је завршио сезону са такозваним просеком 20/10. Међутим, Трејси Мекгрејди је одиграо само 47 утакмица због повреде леђа.[63] Јао и Мекгрејди су заједно одиграли само 31 меч,[64] а Рокетси нису успели да се пласирају у доигравање пошто су остварили победе на само 34 меча.[65] Само четири меча пре краја сезоне 10. априла 2006. године на мечу са Јутом Јао је доживео још једну повреду. Он је поломио кост у левом стопалу, због чега је морао на шестомесечну паузу.[66]

На почетку своје пете сезоне 23. децембра 2006. године Јао је доживео још једну повреду. Он је поломио колено десне ноге када је покушао да изблокира шут противничког играча.[67] До тог тренутка он је у просеку бележио 26,8 поена, 9,7 скока и 2,3 блокаде по утакмици и био је сматран за једног од главних кандидата за најкориснијег играча лиге.[68][69] Због повреде пропустио је Ол-стар утакмицу.[70] На терен се вратио 4. марта 2007. године, након што је пропустио 32 меча.[71]

Упркос Јаовом одсуству у регуларној сезони Рокетси су успели да стигну до доигравања, а у првој рунди имали су предност домаћег терена против Јуте џез.[72] Рокетси су добили прва два меча, али су онда изгубили четири од следећих пет мечева[73] и били елиминисани у седмом мечу на домаћем терену. Јао је на том мечу постигао 29 поена од којих 15 у последњој четвртини.[74] Иако је у доигравању у просеку бележио 25,1 поена и 10,3 скока по утакмици Јао је на крају изјавио: „Нисам одрадио свој посао“.[75] На крају сезоне изабран је у други тим NBA лиге, то је био први пут да је изабран у други тим, након што је претходно два пута биран у трећи тим NBA лиге.[76]

Дана 18. маја 2007. године, само недељу дана након што су Рокетси елиминисани у доигравању тренер Џеф Ван Ганди добио је отказ.[77] Три дана касније Хјустон на његово место доводи бившег тренера Сакраменто Кингса Рика Аделмана,[78] који је за разлику од Ван Гандија више пажње придавао нападу него одбрани.[79][80]

Дана 9. новембра 2007. године Јао се у мечу са Милвокијем први пут у својој каријери сусрео са својим сународником Ји Јианлианом. Утакмица коју су Рокетси добили резултатом 104:88 била је преношена на 19 телевизијских мрежа у Кини, а само у Кини овај меч је пратило преко 200 милиона људи, што га чини једним од најгледанијих мечева у историји NBA лиге.[81] На Ол-стар утакмици 2008. године Јао је поново изабран у стартну петорку тима Западне конференције.[82] Пре Ол-стар викенда Рокетси су забележили 8 узастопних победа, а након паузе продужили су низ на 12 узастопно добијених мечева. Дана 26. априла 2008. године речено је да ће Јао пропустити остатак сезоне због фрактуре његовог левог стопала. Пропустио је доигравање 2008. године, али је учествовао на Олимпијским играма које су одржане у Пекингу.[83] Након његове повреде Рокетси су продужили свој низ победа на 22 узастопне победе, што је био други најдужи низ у историји NBA лиге.[84] Јао је 3. марта отишао на операцију током које су му уграђени шрафови у стопало како би ојачали кост, а време опоравка процењено је на четири месеца.[85] Јао је током ове сезоне на 55 утакмица бележио просечно 22 поена, 10,2 скока и 2 блокаде по утакмици.[43]

Следеће сезоне Јао је одиграо 77 утакмица у регуларном делу сезоне, а био је ово први пут још од сезоне 2004/05 да је сезону завршио неповређен. Просечно је бележио 19,7 поена и 9,9 скока иако је имао низак проценат шута из игре само 54,8%, али је са линије за слободна бацања поставио рекорд каријере уз проценат успешности од 86,6%.[43] Упркос Мекгрејдијевој повреди пред крај сезоне,[86] Рокетси су сезону завршили са 53 победе и заузели пето место у Западној конференцији.[87] У првој рунди доигравања састали су се са Портландом, а у првој утакмици у Портланду коју су Рокетси добили резултатом 108:81 Јао је постигао 24 поена уз шут из игре 9 од 9.[88] Рокетси су добили све утакмице које су одигране у Хјустону,[89] па су Рокетси прошли у другу рунду доигравања што им није пошло за руком још од 1997. године. Био је то први пут у Јаовој каријери да је прошао прву рунду доигравања.[90]

Рокетси су се у другој рунди састали са Лејкерсима, а Јао је у првој утакмици коју су Рокетси добили у Лос Анђелесу резултатом 100:92 забележио 28 поена, од којих је 8 постигао у последње четири минута утакмице.[91] Међутим, Рокетси су изгубили следеће две утакмице,[92][93] а Јао је у трећој утакмици повредио чланак.[94] Након детаљнијих прегледа установљено је да је Јао поново доживео фрактуру кости левог стопала, па је морао да паузира до краја доигравања.[95] Након повреде која није захтевала хируршки захват, Јао је у интервјуу рекао да се ради о повреди која је лакша од оне коју је доживео претходне године.[96] Међутим, након прегледа који су уследили, дошло се до закључка да ће ова повреда можда угрозити Јаову каријеру.[97] Упркос Јаовом изостанку Рокетси су добили четвру утакмицу и изједначили резултат на 2-2.[98] Рокетси су на крају елиминисани након седам утакмица.

У јулу 2009. године Јао је разговарао о повреди са лекарима, а Рокетси су поднели захтев NBA лиги у којој су тражили да пређу дозвољени лимит у буџету, што би им омогућило да потпишу уговор са слободним играчем у висини плате повређеног играча.[99] Рокетсима је дозвољено да пређу лимит па су потписали уговор са Тревором Аризом вредан 5,7 милиона долара. Након недеља консултација одлучено је да ће Јао морати да иде на још једну операцију како би се залечила поломљена кост у његовом левом стопалу.[100] Јао је пропустио целу сезону 2009/10.[101]

За сезону 2010/11 Рокетси су изјавили да ће ограничити Јаову минутажу на 24 минута и да немају намеру да га убацују у игру на узастопним утакмицама. Њихов циљ је био да Јао остане здрав дуже време.[101] Дана 16. децембра 2010. године објављено је да му је установљена фрактура чланка леве ноге која је била повезана са повредом коју је раније доживео и да ће због тога пропустити остатак сезоне.[102] У јануару 2011. године иако је био повређен осми пут у девет сезона изабран је у стартну петорку тима Западне конференције на Ол-стар утакмици 2011. године. Иако повређени играчи који су изабрани да учествују на Ол-стар утакмици морају да присуствују догађају како би били представљени пре почетка утакмице, Јао није био у Лос Анђелесу, због процеса рехабилитације.[103] Јаов уговор са Рокетсима истекао је на крају сезоне, па је он постао слободан играч.[104]

Повлачење

[уреди | уреди извор]

Дана 20. јула 2011. године на конференцији за новинаре у Шангају Јао је објавио да завршава професионалну каријеру.[105][106] Као главне разлоге повлачења издвојио је учестале повреде чланка и стопала, а нарочито трећу узастопну фрактуру стопала леве ноге коју је доживео 2010. године.[107] Његово повлачење изазвало је 1,2 милиона коментара на кинеској друштвеној мрежи Sina Weibo.[108] Као реакцију на Јаово повлачење, комесар NBA лиге Дејвид Штерн изјавио је: „Јао је био мост између кинеских и америчких навијача“ и додао „Јао је имао невероватну мешавину талента, посвећености, увек је учествовао у хуманитарним акцијама и имао невероватан смисао за хумор“.[107] Шакил О’Нил је рекао: „Јао је био веома агилан. Могао је да игра унутра, а и споља и да није било свих тих повреда сигурно би био сврстан у пет најбољих центара у историји NBA лиге.“[109]

Јао је од стране кинеских новинара предложен за члана Кошаркашке куће славних као награду за допринос кошарци. Овај предлог требало је да буде размотрен на почетку 2012. године, али је Јао сматрао да је прерано да постане члан Куће славних па је затражио од њих одлагање одлуке о номиновању. Представници Куће славних изјавили су да ће Јао одлучити када ће се размотрити овај предлог.[110]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]
Јао Минг у дресу репрезентације

Олимпијске игре 2000. и 2004. године

[уреди | уреди извор]

Јао је први пут наступао за репрезентацију Кине на Кошаркашком турниру на олимпијским играма 2000. године које су одржане у Сиднеју и заједно са 210 cm високим Ванг Џиџијем и Менге Батиром сматран је „покретним Кинеским зидом".[111] На церемонији отварања Олимпијских игара у Атини Јао је носио заставу своје земље, што је како је он сам рекао било остварење дуго сањаног сна.[112] Онда је дао обећање да се неће бријати пола године ако репрезентација Кине не стигне до четвртфинала кошаркашког турнира.[113] Након што је постигао 39 поена у победи над Новим Зеландом репрезентација Кине доживела је три убедљива пораза против Шпаније, Аргентине и Италије резултатима 58:83, 57:82 и 52:89. У последњој утакмици групе Кина је успела да савлада светског првака репрезентацију Србије и Црне Горе резултатом 67:66 и тако се пласира у четвртфинале. Јао је постигао 27 поена и имао 13 скока, а 28 секунди пре краја погодио је два бацања која су обезбедила победу његовом тиму.[114] На турниру просечно је бележио 20,7 поена уз 9,3 скока и шут из игре од 55,9%.[115]

Азијско првенство

[уреди | уреди извор]

Јао је предводио репрезентацију Кине до три узастопне златне медаље на Азијском првенству у кошарци 2001, 2003. и 2005. године. На сва три турнира проглашен је за најкориснијег играча.

Светско првенство 2006. године

[уреди | уреди извор]

Јаова повреда коју је доживео на крају сезоне 2005/06 захтевала је опоравак од шест месеци и претила је да угрози његово учешће на Светском првенству.[116] Међутим, успео је да се опорави пред сам старт турнира, и у последњем колу групне фазе Јао је постигао 36 поена и имао 10 скока у победи над Словенијом којом су се Кинези пласирали међу 16 најбољих екипа.[117] У првој рунди елиминационе фазе Кина је поражена од Грчке која је касније стигла до финала турнира.[117] Јао је турнир завршио као најбољи стрелац турнира са 25,3 поена по утакмици и четврти по броју ухваћених лопти са 9 по утакмици.[118]

Олимпијске игре 2008. године

[уреди | уреди извор]
Јао Минг носи заставу своје земље на отварању Олимпијаде

Након што је оперисан како би залечио фрактуру стопала, Јао је изјавио да можда неће моћи да учествује на Олимпијским играма у Пекингу. „Ако се то догоди биће то највећи пораз у мојој каријери“, изјавио је Јао.[119] Дана 17. јула 2008. године Јао се вратио у национални тим.[120] Дана 6. августа Јао је донео Олимпијски пламен до трга Тијанамен..[121] Такође је носио заставу Кине на церемонији отварања олимпијских игара.[122] Јао је постигао прве поене на отварању игара, погодио је шут за три поена у мечу са Америком која је касније освојила златну медаљу.[123]

Јао у дуелу са Леброном Џејмсом

„Био сам веома срећан када сам погодио тај шут“, изјавио је Јао након пораза од Американаца резултатом 101-70. „То је био први поен који смо постигли на Олимпијским играма код куће и увек ћу га памтити. Овим смо показали да можемо храбро да се супротставимо овако јакој екипи."[123]

После пораза након продужетака од Шпаније,[124] Јао је постигао 30 поена у победи над Анголом[125] и 25 поена у победи од 3 поена разлике над Немачком[126] којом су обезбедили пласман у четвртфинале. Међутим у четвртфиналу Кину је елиминисала Литванија која их је победила са 26 поена разлике.[127] Јао је био други стрелац Олимпијског турнира са просеком од 19 поена по утакмици,[128] а уз то је бележио и 8,2 скока и 1,5 блокаду по утакмици.[129][130]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Статистика ЦБА лиге

[уреди | уреди извор]
Сезона Екипа ОУ СК А 2П СБ П
1997/98 Шангај 21 8,3 1,3 61,5% 48,5% 10
1998/99 Шангај 12 12,9 1,7 58,5% 69,9% 20,9
1999/00 Шангај 33 14,5 1,7 58,5% 68,3% 21,2
2000/01 Шангај 22 19,4 2,2 67,9% 79,9% 27,1
2001/02 Шангај 24 19 1,9 72,1% 75,9% 32,4
Каријера 122 15,4 1,8 65,1% 72,3% 23,4

ОУ = одигране утакмице, СК = скокови, А = асистенције, 2П = шут за 2 поена, СБ = слободна бацања, П = поени

NBA статистика

[уреди | уреди извор]

Регуларна сезона

[уреди | уреди извор]
Сезона Екипа ОУ СТ МИН 2П 3П СБ СК А УЛ Б П
2002/03 Хјустон 82 72 29 49,8% 50% 81,1% 8,2 1,7 0,4 1,8 13,5
2003/04 Хјустон 82 82 32,8 52,2% 0% 80,9% 9 1,5 0,3 1,9 17,5
2004/05 Хјустон 80 80 30,6 55,2% 0% 78,3% 8,4 0,8 0,4 2 18,3
2005/06 Хјустон 57 57 34,2 51,9% 0% 85,3% 10,2 1,5 0,5 1,6 22,3
2006/07 Хјустон 48 48 33,8 51,6% 0% 86,2% 9,4 2 0,3 2 25
2007/08 Хјустон 55 55 37,2 50,7% 0% 85% 10.8 2,3 0,4 2 22
2008/09 Хјустон 77 77 33,6 54,8% 100% 86,6% 9,9 1,8 0,4 2 19,7
2010/11 Хјустон 5 5 18,2 48,6% 0% 93,8% 5,4 0,8 0 1,6 10,2
Каријера 486 476 32,5 52,4% 20% 83,3% 9,2 1,6 0,4 1,9 19
Олстар 5 5 18,2 52,9% 0% 66,7% 4,2 1,6 0,2 0,2 8

Плеј-оф

[уреди | уреди извор]
Сезона Екипа ОУ СТ МИН 2П 3П СБ СК А УЛ Б П
2003/04 Хјустон 5 5 37 45,6% 0% 76,5% 7,4 1,8 0,4 1,4 15
2004/05 Хјустон 7 7 31,4 65,5 0% 72,7% 7,7 0,7 0,3 2,7 21,4
2006/07 Хјустон 7 7 37,1 44% 0% 88% 10,3 0,9 0,1 0,7 25,1
2008/09 Хјустон 9 9 35,9 54,5% 0 90,2% 10,9 1 0,4 1,1 17,1
Каријера 28 28 35,3 51,9% 0% 83,3% 9,3 1 0,3 1,5 19,8

ОУ = одигране утакмице, СТ = стартер, МИН = минути, 2П = шут за 2 поена, 3П = шут за 3 поена, СБ = слободна бацања, СК = скокови, А = асистенције, УЛ = украдене лопте, Б = блокаде, П = поени

Болдовани бројеви означавају најбољи учинак у каријери

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Живот ван кошаркашког терена

[уреди | уреди извор]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]
Јао одговара на питања новинара.

Јао је ожењен кинеском професионалном кошаркашицом Је Ли коју је упознао када је имао 17 година.[131] На почетку Ји није хтела да се забавља са Јаом, али су ступили у везу када јој је он поклонио значке свих тимова које је скупио на Олимпијским играма у Сиднеју.[131] Она је једина девојка коју је Јао икада имао.[132] Њихова веза је постала јавна када су се појавили заједно на церемонији затварања Олимпијских игара у Атини 2004. године.[131] Дана 6. августа 2007. године, Јао је оженио Ји. Церемонији венчања присуствовали су блиски пријатељи и породица, а новинарима није дозвољено да присуствују венчању.[133]

Године 2004, Јао је у сарадњи са спортским новинаром ESPN-a Риком Бачером написао аутобиографију под насловом „Јао: Живот у два света“.[134] Исте године снимљен је и документарни филм „Јаова година“ који је инспирисан Јаовој првој години у NBA лиги.[135] Наратор филма је његов пријатељ и преводилац Колин Пајн који је био уз Јаоа током прве сезоне и остао уз њега још три сезоне.[136] Године 2005. бивши писац Newsweek -а Брук Лармер објавио је књигу под називом „Операција Јао Минг“ у којој говори да су Јаови родитељи убеђени да се венчају како би родили и одгајили доминантног спортисту и да је Јао током детињства био подвргнут специјалним третманима који су му помогли да постане врхунски кошаркаш.[11] Године 2009. Јао је позајмио глас једном лику у кинеском анимираном филму The Magic Aster који је изашао 19. јуна 2009. године.[137]

Дана 21. маја 2010. године Јао је постао отац. Добио је ћерку Јао Ћинлеј чије је име на енглеском језику Ејми и која је рођена у Хјустону.[106][138][139]

Јао је уписао факултет за економију и менаџмент на универзитету у Шангају 2011. године.[140] Он похађа специјални курс, који му омогућава да има наставу насамо са професором, како својом појавом не би стварао пометњу на универзитету.[141]

Јавни живот

[уреди | уреди извор]

Јао је један од најпопуларнијих и најцењенијих кинеских спортиста, заједно са Љу Сјангом.[142] Према Форбсовој листи Јао је био најпопуларнија и најплаћенија позната личност у Кини шест година за редом. Наиме он је само у 2008. години зарадио 51 милион долара.[143] Већина његовог прихода долази од спонзорских уговора,[144] са великим компанијама чије производе рекламира. До краја своје прве NBA сезоне имао је уговор са Најкијем. Међутим, када је Најки одбио да продужи уговор са њим потписао је уговор са Рибоком.[145] Јао је такође имао и уговор са Пепсијем, а 2003. године тужио је и добио спор против Кока-Коле због коришћења његовог лика на својој амбалажи у циљу промоције националног тима.[146] Међутим 2008. године, пред почетак Олимпијаде потписао је уговор са Кока-Колом.[144] Његови остали уговори укључују партнерство са Визом,[147] Еплом,[148] Гармином[149] и Мекдоналдсом.[150]

Јао је током своје NBA каријере узео учешће у много добротворних догађаја, између осталог и у програму NBA’s Basketball Without Borders.[151] По завршетку NBA сезоне 2003. године, Јао је био водитељ телетона у којем је сакупио 300 хиљада америчких долара за превенцију ширења САРС-а.[152] У септембру 2007. године одржао је аукцију на којој је сакупио 965 хиљада долара[153] и одиграо хуманитарну утакмицу како би сакупио новац за сиромашну децу у Кини. Овом догађају прикључиле су се и NBA звезде Стив Неш, Кармело Ентони, Берон Дејвис и филмска звезда Џеки Чен.[154] Након земљотреса у Сечуану 2008. године Јао је донирао 2 милиона долара за изградњу школа које су уништене или оштећене у земљотресу.[155]

Дана 16. јула 2009. године Јао је купио клуб у коме је поникао, Шангај шарксе који је био пред гашењем због финансијских проблема.[156]

У августу 2012. године Јао је отпочео снимање документарног филма о Северним белим носорозима.[157]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 201. т. 220. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. 
  2. ^ „NBA.com Yao Ming Info Page”. NBA. Приступљено 12. 10. 2012. 
  3. ^ Passa, Dennis. „Chinese great Yao Ming retires from basketball”. Yahoo Sports. Associated Press. Архивирано из оригинала 11. 03. 2013. г. Приступљено 8. 10. 2012. 
  4. ^ а б в „NBA: Yao Ming Info Page”. NBA. Архивирано из оригинала 19. 4. 2007. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  5. ^ Bucher 2004, стр. 29. sfn грешка: више циљева (6×): CITEREFBucher2004 (help)
  6. ^ а б Bucher 2004, стр. 25– harvnb грешка: више циљева (6×): CITEREFBucher2004 (help)
  7. ^ Bucher 2004, стр. 31–. sfn грешка: више циљева (6×): CITEREFBucher2004 (help)
  8. ^ Bucher 2004, стр. 50–. sfn грешка: више циљева (6×): CITEREFBucher2004 (help)
  9. ^ „Player Profile Yao Ming”. NBA. Архивирано из оригинала 02. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  10. ^ Beech, Hannah (28. 4. 2003). „China's Incredible Hulk of the hard court becomes an NBA sensation”. Time Magazine. Архивирано из оригинала 22. 4. 2003. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  11. ^ а б в Larmer, Brook (2005). Operation Yao Ming: The Chinese Sports Empire, American Big Business, and the Making of an NBA Superstar. Gotham Books. ISBN 978-1-59240-078-2. Архивирано из оригинала 23. 12. 2012. г. Приступљено 24. 12. 2012. 
  12. ^ Bucher, Ric (22. 9. 2004). Yao: A Life in Two Worlds. Ming, Yao. Miamax. стр. 68. ISBN 978-1-4013-5214-1. 
  13. ^ „John Huizinga Chicago Booth Faculty”. ChicagoGSB.com. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  14. ^ „Introducing Team Yao”. BusinessWeek. 25. 10. 2004. Приступљено 12. 10. 2012. 
  15. ^ Ainge, Danny (2002). „Danny Ainge's Mock Draft”. NBA. Архивирано из оригинала 09. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  16. ^ Katz, Andy (25. 6. 2002). „Deals will likely shake up draft”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  17. ^ Thomsen, Ian (19. 6. 2002). „Let the picking begin”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 06. 12. 2008. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  18. ^ Katz, Andy (25. 6. 2002). „2002 NBA Draft: ESPN's Takes”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  19. ^ „'Unpatriotic' star dumped from China team”. CNN. 27. 8. 2002. Приступљено 12. 10. 2012. 
  20. ^ Bucher, Ric (22. 9. 2004). Yao: A Life in Two Worlds. Ming, Yao. Miamax. стр. 120. ISBN 978-1-4013-5214-1. 
  21. ^ Bucher, Ric (22. 9. 2004). Yao: A Life in Two Worlds. Ming, Yao. Miamax. стр. 102. ISBN 978-1-4013-5214-1. 
  22. ^ Bucher, Ric (22. 9. 2004). Yao: A Life in Two Worlds. Ming, Yao. Miamax. стр. 124. ISBN 978-1-4013-5214-1. 
  23. ^ „Yao Ming Makes NBA History in 2002 Draft”. china.org.cn. 27. 6. 2002. Приступљено 12. 10. 2012. 
  24. ^ Lago, Joe (30. 10. 2002). „Rockets make Yao Ming first overall pick”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  25. ^ Simmons, Bill (27. 6. 2002). „Dear Diary ... who are these”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  26. ^ Vitale, Dick (22. 5. 2002). „Yao Ming could be another LaRue Martin”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  27. ^ а б Lago, Joe (20. 11. 2002). „Smith scores against Charles with the kiss”. ESPN. Архивирано из оригинала 7. 1. 2007. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  28. ^ „Pacers Bring Rockets Down to Earth”. NBA. 30. 10. 2002. Архивирано из оригинала 09. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  29. ^ „Yao Ming 2002–03 Game Log”. basketball-reference.com. Приступљено 12. 10. 2012. [мртва веза]
  30. ^ „Mobley, Francis take control in fourth quarter”. ESPN. Associated Press. 1. 11. 2002. Приступљено 12. 10. 2012. 
  31. ^ „Francis and Yao Wow Lakers in Clutch”. NBA. 17. 11. 2002. Архивирано из оригинала 09. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  32. ^ Leonard, David (22. 6. 2003). „Yo, Yao! What does the "Ming Dynasty" tell us about race and transnational diplomacy in the NBA? (Culture).”. ColorLines Magazine. Приступљено 12. 10. 2012. „It's dubious that Yao's dunking and product promotions will provide Americans a meaningful introduction to China, especially because Yao's popularity and public persona is rooted in old-school stereotypes about Chinese culture and identity. For example, in honor of Yao's debut appearance in Miami, the American Airlines Arena passed out fortune cookies to all 8,000 fans in attendance.” 
  33. ^ Ballantini, Brett (1. 3. 2003). „Shaquille O'Neil: the ugly American – From Courtside”. Basketball Digest. стр. 6—7. Архивирано из оригинала 20. 6. 2008. г. Приступљено 12. 10. 2012. „For Yao's first game in Miami on December 16, the Heat "honored" Yao by passing out 8,000 fortune Cookies—the quintessential Asian stereotype—to spectators” 
  34. ^ а б Tang, Irwin (3. 1. 2003). „APA Community Should Tell Shaquille O'Neal to 'Come down to Chinatown.”. AsianWeek. Архивирано из оригинала 9. 11. 2010. г. Приступљено 12. 10. 2012. „Yao found the promotion amusing but pointed out that fortune cookies have nothing to do with him. He said that he was not angry because he was not familiar with American stereotypes of Chinese.” 
  35. ^ Fussman, Cal (25. 12. 2000). „Next Athlete: Yao Ming”. ESPN The Magazine. Приступљено 12. 10. 2012. „The food in Chinese restaurants there is different than here. It was strange seeing a fortune cookie for the first time. We don't have them here. Must be an American invention.” 
  36. ^ а б Vecsey, George (12. 1. 2003). „Sports of The Times; Fans in Shanghai Are Voting in the Mainstream”. New York Times. Архивирано из оригинала 10. 11. 2007. г. Приступљено 12. 10. 2012. „Yao quickly said: "The world is getting smaller, and I think it's important to have a greater understanding of other cultures. I believe Shaquille O'Neal was joking, but I think that a lot of Asian people don't understand that kind of joke."” 
  37. ^ „Shaq says Yao comments were said in jest”. CNNSI.com. Associated Press. 10. 1. 2003. Архивирано из оригинала 30. 03. 2014. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  38. ^ „Francis Towers Over Shaq-Yao Clash”. NBA. Архивирано из оригинала 09. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  39. ^ „Los Angeles Lakers at Houston Rockets Box Score, January 17, 2003”. basketball-reference.com. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  40. ^ Vecsey, George (12. 1. 2003). „Fans in Shanghai Are Voting in the Mainstream”. The New York Times. Архивирано из оригинала 10. 05. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2012. 
  41. ^ „Sizing up Yao Ming's NBA career, impact”. ESPN Internet Ventures. 19. 7. 2011. Архивирано из оригинала 07. 11. 2012. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  42. ^ „Growing pains”. SI.com. AOL Time Warner. 9. 2. 2011. Архивирано из оригинала 04. 11. 2012. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  43. ^ а б в г д ђ е „Yao Ming Career Stats Page”. NBA. Архивирано из оригинала 5. 4. 2008. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  44. ^ „Stoudemire Wins 2002–03 'got milk?' NBA Rookie of the Year Award”. NBA. 24. 4. 2003. Приступљено 12. 10. 2012. 
  45. ^ „NBA: Yao Ming Bio Page”. NBA. Архивирано из оригинала 19. 4. 2007. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  46. ^ Bucher, Ric (22. 9. 2004). Yao: A Life in Two Worlds. Ming, Yao. Miamax. стр. 198. ISBN 978-1-4013-5214-1. 
  47. ^ „Laureus Winners Archive”. laureus.com. Архивирано из оригинала 20. 07. 2011. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  48. ^ „Team says resignation just one of several options”. ESPN. 2. 2. 2005. Приступљено 12. 10. 2012. 
  49. ^ „Yao takes center stage in Houston's new stadium”. The Taipei Times. 1. 11. 2003. Приступљено 12. 10. 2012. 
  50. ^ „Rockets Prevail in Triple-Overtime Thriller”. NBA. 22. 2. 2004. Архивирано из оригинала 05. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  51. ^ „2004 NBA All-Star Game”. NBA. 15. 2. 2004. Архивирано из оригинала 09. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  52. ^ „2004 NBA Playoffs series”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  53. ^ а б „Francis' meeting with Magic triggers trade”. ESPN. 30. 6. 2004. Приступљено 12. 10. 2012. 
  54. ^ Bucher, Ric (22. 9. 2004). Yao: A Life in Two Worlds. Ming, Yao. Miamax. стр. 288. ISBN 978-1-4013-5214-1. 
  55. ^ Dupree, David (30. 6. 2004). „Rockets muscle up; Magic will build around Francis”. USA Today. Приступљено 12. 10. 2012. 
  56. ^ „Yao Ming gets record votes for All-Star game”. China Daily. 4. 2. 2005. Приступљено 12. 10. 2012. 
  57. ^ „NBA Standings – 2004–2005”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  58. ^ Feigen, Jonathan (27. 4. 2005). „Dream duo”. Houston Chronicle. Архивирано из оригинала 14. 01. 2009. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  59. ^ „Mavericks Cruise Past Rockets in Game 7”. NBA. Архивирано из оригинала 10. 03. 2008. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  60. ^ „Yao Ming has surgery on toe, out several weeks”. People's Daily. 20. 12. 2005. Приступљено 12. 10. 2012. 
  61. ^ „Yao Ming headlines NBA all-stars”. cbcsports.ca. 3. 2. 2006. Приступљено 12. 10. 2012. 
  62. ^ „Yao Ming 2005–06 Game Log”. basketballreference.com. Приступљено 12. 10. 2012. [мртва веза]
  63. ^ „McGrady taken to hospital with severe back spasms”. ESPN. 9. 1. 2006. Приступљено 12. 10. 2012. 
  64. ^ Feigen, Jonathan (23. 9. 2006). „As the countdown to training camp begins, it's no secret the team needs Tracy McGrady and Yao Ming on the floor as much as possible to make the playoffs”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  65. ^ „NBA Standings – 2005–2006”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  66. ^ „Yao Ming has operation on broken foot”. China Daily. 15. 4. 2006. Приступљено 12. 10. 2012. 
  67. ^ „Yao to miss six weeks of NBA season”. Xinhau. 24. 12. 2006. Приступљено 12. 10. 2012. 
  68. ^ Legler, Tim (17. 1. 2007). „In value, Nash looking peerless”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  69. ^ „Yao emerging as MVP candidate”. China Daily. 20. 12. 2006. Приступљено 12. 10. 2012. 
  70. ^ Zhao, Rui (24. 1. 2007). „Yao on road to recovery, but will miss NBA All-Star Game”. China Daily. Приступљено 12. 10. 2012. 
  71. ^ „Yao returns from broken leg against Cavs”. ESPN. 5. 3. 2007. Приступљено 12. 10. 2012. 
  72. ^ „NBA Standings – 2006–2007”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  73. ^ „Western Conference Round 1: Jazz vs. Rockets”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  74. ^ „Yao: Blame me for 1st-round flameout”. ESPN. 3. 5. 2007. Приступљено 12. 10. 2012. 
  75. ^ Murphy, Michael (6. 5. 2007). „Yao: Blame me for 1st-round flameout”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  76. ^ Pierce, Damien (10. 5. 2007). „McGrady, Yao selected to All-NBA second team”. NBA. Приступљено 12. 10. 2012. 
  77. ^ Feigen, Jonathan (19. 5. 2007). „Changing of the Guard”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  78. ^ Feigen, Jonathan (22. 5. 2007). „Deal sealed: Rockets reach agreement, will introduce new coach on Wednesday”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  79. ^ Solomon, Jerome (23. 5. 2007). „Rockets will actually score under Adelman”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  80. ^ Dupree, David (23. 5. 2007). „Rockets may benefit from new coach, running mates”. USA Today. Приступљено 12. 10. 2012. 
  81. ^ „Yao Ming's Rockets beat Yi Jianlian's Bucks 104–88”. ESPN. 9. 11. 2007. Приступљено 12. 10. 2012. 
  82. ^ „Boston's Kevin Garnett Top Vote-Getter Among All-Stars”. NBA. 25. 1. 2008. Архивирано из оригинала 03. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  83. ^ „Yao out for season with stress fracture”. Houston Chronicle. 26. 2. 2008. Приступљено 12. 10. 2012. 
  84. ^ Feigen, Jonathan (19. 3. 2008). „Rockets' streak ends at 22 with loss to Celtics”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  85. ^ „Yao undergoes successful foot surgery”. NBA. 3. 3. 2008. Архивирано из оригинала 09. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  86. ^ „Rockets learn of surgery through media”. ESPN. 18. 2. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. 
  87. ^ „NBA Standings – 2008–2009”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  88. ^ Peterson, Anne M. (19. 4. 2009). „Yao has 24 points, Rockets beat Blazers 108–81”. Yahoo Sports. Архивирано из оригинала 24. 10. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  89. ^ „2009 NBA Playoffs – First round – Rockets vs. Trailblazers – ESPN”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  90. ^ „Rockets reach second round for first time since '97”. ESPN. 30. 4. 2009. Приступљено 10. 5. 2009. 
  91. ^ „Yao gets banged up, bounces back to lift Rockets”. ESPN. 4. 5. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. 
  92. ^ „Kobe has 40, Artest ejected in Lakers' victory”. ESPN. 6. 5. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. 
  93. ^ „Kobe's 33 points lift Lakers to Game 3 win in Houston”. ESPN. 8. 5. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. 
  94. ^ Feigen, Jonathan (9. 5. 2009). „Yao has ankle sprain, Game 4 status uncertain”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  95. ^ „Yao Ming Out for Remainder of Playoffs”. NBA. 9. 5. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. 
  96. ^ Feigen, Jonathan (11. 5. 2009). „Yao out but not too down”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  97. ^ „Yao's Foot Injury Threatens His Career”. The New York Times. 29. 6. 2009. 
  98. ^ „Yao-less Rockets rout Lakers, even series at 2–2”. ESPN. 10. 5. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. 
  99. ^ „Move frees up money for moves”. ESPN. 9. 7. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. 
  100. ^ „Yao Ming to Undergo Surgery Next Week”. NBA. 17. 7. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. 
  101. ^ а б Solomon, Jerome (25. 10. 2010). „Adelman has role in new season of '24'”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. „But he can come closer to doing it in 24 minutes than he could in zero, which is what he averaged last season.” 
  102. ^ Rieken, Kristie (17. 12. 2010). „Yao out for season with stress fracture”. Yahoo! Sports via Associated Press. Архивирано из оригинала 23. 03. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  103. ^ Feigen, Jonathan (27. 1. 2010). „Yao voted West's starting center for All-Star Game”. Houston Chronicle. Архивирано из оригинала 30. 01. 2011. г. Приступљено 12. 10. 2012. „Yao Ming's stress fracture and ankle surgery ended his season and could end his career, but could not keep him from being voted in as a starting center for the All-Star Game next month in Los Angeles.” 
  104. ^ „Report: Yao Ming set to retire”. ESPN Internet Ventures. Associated Press. 11. 7. 2011. Архивирано из оригинала 07. 11. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  105. ^ FlorCruz, Jaime; Hong, Haolan (11. 7. 2011). „Yao Ming Retiring? Chinese Fans Hope Not Yet”. CNN. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  106. ^ а б „Yao tells packed press conference in Shanghai he is retiring from NBA”. Time Inc. Associated Press. 20. 7. 2011. Архивирано из оригинала 03. 02. 2014. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  107. ^ а б „Rockets' Yao makes it official, retires from basketball”. Houston Chronicle. 20. 7. 2011. Приступљено 12. 10. 2012. 
  108. ^ . Xinhua http://news.xinhuanet.com/english2010/indepth/2011-07/20/c_13998245.htm. Приступљено 12. 10. 2012.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  109. ^ Scheitrum, Kevin; Hareas, John; Martin, Brian (20. 7. 2011). „NBA world reflects on Yao's importance to game”. NBA Media Ventures, LLC. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  110. ^ Duncan, Chris (31. 8. 2011). „Yao asks that Hall nomination be put on hold”. Associated Press. Архивирано из оригинала 31. 8. 2011. г. 
  111. ^ „Wang ZhiZhi Bio Page”. NBA. Архивирано из оригинала 7. 3. 2009. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  112. ^ „Yao Ming realizes his Olympic dream”. China Daily. 13. 8. 2004. Приступљено 12. 10. 2012. 
  113. ^ „Yao bets his beard on China's top eight finish”. People's Daily. 12. 8. 2004. Приступљено 12. 10. 2012. 
  114. ^ „Yao lifts China into Olympic quarter-finals”. China Daily. 24. 8. 2004. Приступљено 12. 10. 2012. 
  115. ^ „NBA.com: Statistics: NBA Players on International Teams”. NBA. Архивирано из оригинала 09. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  116. ^ „China sweats over Yao Ming's foot”. redorbit.com. 13. 4. 2006. Архивирано из оригинала 30. 4. 2008. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  117. ^ а б „Game Report, China vs Slovenia 78–77, GROxford University Press D”. FIBA.com. 24. 8. 2006. Архивирано из оригинала 18. 08. 2016. г. Приступљено 23. 8. 2008. 
  118. ^ „Game report, Greece v China 95–64, EIGHT-FINALS”. FIBA.com. Архивирано из оригинала 18. 08. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  119. ^ Sheridan, Chris (26. 2. 2008). „Yao to play in Olympics? For now, the answer is Yes”. ESPN. Приступљено 12. 10. 2012. 
  120. ^ „Yao returns at Stankovic Cup, raises hopes for China”. ESPN. Associated Press. 17. 7. 2008. Приступљено 12. 10. 2012. 
  121. ^ Blinebury, Fran (6. 8. 2008). „Yao carries Olympic torch”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  122. ^ Mulvenney, Nick (7. 8. 2008). „Yao to carry China flag at opening ceremony”. Reuters. Приступљено 12. 10. 2012. 
  123. ^ а б Mahoney, Brian (11. 7. 2011). „On Basketball: Yao did much in little time”. Yahoo! Sports. Associated Press. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  124. ^ „Spain shock China with fourth-quarter comeback and win in OT”. FIBA.com. 12. 8. 2008. Архивирано из оригинала 03. 10. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  125. ^ „The time is Yao for China as hosts overcome Angola”. FIBA.com. 14. 8. 2008. Архивирано из оригинала 03. 10. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  126. ^ „Yao leads China in survival show against Nowitzki's Germany”. FIBA.com. 16. 8. 2008. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 3. 2. 2009. 
  127. ^ „Lithuania end China's Olympic dream with blowout win”. FIBA.com. 20. 8. 2008. Архивирано из оригинала 03. 10. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  128. ^ „Statistics: Players – Leaders – Points”. FIBA.com. Архивирано из оригинала 03. 10. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  129. ^ „Statistics: Players – Leaders: Rebounds”. FIBA.com. Архивирано из оригинала 03. 10. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  130. ^ „Statistics: Players – Leaders: Blocks”. FIBA.com. Архивирано из оригинала 03. 10. 2016. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  131. ^ а б в Zhou, Jing (30. 8. 2007). „Groomsman Fondly Recounts Yao Ming's Marriage”. china.org.cn. Приступљено 12. 10. 2012. 
  132. ^ „In Step With: Yao Ming”. Parade Magazine. 22. 5. 2005. 
  133. ^ Zen, TC Cheng (7. 8. 2007). „Yao's wedding unites East and North cultures”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  134. ^ Westbrook, Bruce. „Yao's Life in Two Worlds”. NBA. Архивирано из оригинала 09. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  135. ^ Westbrook, Bruce. „The Year of the Yao”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  136. ^ Zhu, Junwei (2. 6. 2005). „小巨人告别"拐杖" 潘克伦：我的电话为姚明而开 "Yao Ming says goodbye to Colin Pine"”. tom.com. Приступљено 12. 10. 2012. [мртва веза]
  137. ^ „Yao Ming voices role in Chinese animated film”. The Associated Press. 5. 6. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. [мртва веза]
  138. ^ „"Yao Ming's daughter named Amy".”. Приступљено 9. 12. 2010.  Shanghai Daily. July 30, 2010
  139. ^ „Yao's wife gives birth to seven-pound, nine-ounce baby | Chron.com – Houston Chronicle”. Houston Chronicle. 21. 5. 2010. Приступљено 12. 10. 2012. 
  140. ^ „Chinese basketball star Yao Ming returns to college”. BBC News. 7. 11. 2011. Приступљено 7. 11. 2011. 
  141. ^ „Yao Ming begins college life”. Global Times. 8. 11. 2011. 
  142. ^ Patrick, Dick (24. 5. 2006). „Yao Ming's Injury Could Send Reebok Reeling”. USA Today. Приступљено 12. 10. 2012. 
  143. ^ „Yao tops forbes list again, but Ziyi catches up”. China Daily. 18. 3. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. 
  144. ^ а б Pells, Eddie (11. 3. 2008). „Injury doesn't diminish Yao's ability to sell products”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  145. ^ Rovell, Darren (14. 9. 2007). „Yao Ming's Injury Could Send Reebok Reeling”. cnbc.com. Приступљено 12. 10. 2012. 
  146. ^ „Yao Ming, Coke's China subsidiary settle lawsuit”. ESPN. 17. 10. 2003. Приступљено 12. 10. 2012. 
  147. ^ Walker, Rob (10. 2. 2003). „A Brand Called Yao”. Slate.com. Приступљено 12. 10. 2012. 
  148. ^ „Yao Ming stars in Apple commercial”. basketball365.co.uk. 17. 2. 2003. Приступљено 23. 8. 2008. 
  149. ^ „Garmin Nets Partnership with NBA Superstar Yao Ming”. Garmin.com. 12. 4. 2005. Архивирано из оригинала 02. 03. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  150. ^ Hoffman, Ken (11. 3. 2008). „Yao stands tall for McDonald's”. Houston Chronicle. Приступљено 12. 10. 2012. 
  151. ^ „Basketball without Borders—Asia”. NBA. Архивирано из оригинала 09. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  152. ^ „Yao implores everyone to join in battling SARS”. ESPN. 8. 5. 2003. Приступљено 12. 10. 2012. 
  153. ^ „Basketball stars raise 7 million yuan at charity auction”. Xinhau. 14. 9. 2007. Приступљено 12. 10. 2012. 
  154. ^ „Yao scores 21 points in charity game”. Xinhau. 14. 9. 2007. Приступљено 12. 10. 2012. 
  155. ^ „Yao Ming Announces Launch of Foundation”. NBA. 10. 6. 2008. Приступљено 12. 10. 2012. 
  156. ^ „Yao buys Shanghai Sharks”. ESPN. 16. 7. 2009. Приступљено 12. 10. 2012. 
  157. ^ Rhino Crisis Round Up: Yao Ming in Kenya & More | PlanetSave

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јао_Минг&oldid=28850277”