Пређи на садржај

Србово

Координате: 44° 13′ 32″ С; 22° 36′ 15″ И / 44.2255° С; 22.604166° И / 44.2255; 22.604166
С Википедије, слободне енциклопедије
Србово
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.502
Географске карактеристике
Координате44° 13′ 32″ С; 22° 36′ 15″ И / 44.2255° С; 22.604166° И / 44.2255; 22.604166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина48 m
Србово на карти Србије
Србово
Србово
Србово на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Србово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 289 становника (према попису из 2011. било је 444 становника, према попису из 2002. било је 502 становника а према попису из 1991. било је 951 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

На први помен о селу наилазимо на карти „Темишварски Банат“, где је забележено под именом Szerbova а 1736. године као Сербовлаш у коме је поп Преда опслуживао 60 кућа. Село Serbovlassi је записано и 1784. године а помиње се и 1811. године. Србовлашљ је 1846. године имао 113, 1866. 138 кућа, а 1924. године 140 кућа.[1]

У старо време село се звало Подгорин. Било је насељено чистим Србима. Када су Турци заузели овај крај становништво је бежало од зулума, али и у новој постојбини, наводно у Аустрији им је било тешко па су се вратили у Подгорин. Међутим, нису нашли ни трага од ранијег насеља, а чак је и река промела ток. Настанили су се по бурдељима и земуницама и селу име променили у Србовлах. По предању док је постојао Подгорин, у његовој су близини била насеља Лесковац и Радак, који су се, такође, растурили и становници Радана прешли у Радујевац и Самариновац.[1] Румунско-српска струја је само „освежила”освежила влашки говор и задржала влашке народне традиције. Указом из 1899. године село је добило назив Србово. Данас је то насеље са влашким говором, типично збијеног типа. Обилује јаким изворима и плодном равничарском земљом.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према последњем попису из 2022. године у Србову је живело 289 становника што је за 155 мање у односу на 2011. када је на попису било 444 становника. У насељу живи 268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,58 година (56,90 код мушкараца и 58,25 код жена).[3]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 128 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,26 а према истом попису у насељу има 342 стамбених јединица од којих је 246 насељених.[4]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 951
1953. 972
1961. 999
1971. 1.030
1981. 1.053
1991. 951 696
2002. 502 918
2011. 444
2022. 289
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
474 94,42%
Власи
  
22 4,38%
Румуни
  
3 0,59%
непознато
  
3 0,59%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 199. 
  2. ^ „Србово”. Општина Неготин. 
  3. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  4. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]