Cikloheksen
| |
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Cyclohexene
| |
| Drugi nazivi
Tetrahidrobenzen, 1,2,3,4-Tetrahidrobenzen, Benzentetrahidrid, Cikloheks-1-en, Heksanaftilen, UN 2256
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.003.462 |
| EC broj | 203-807-8 |
| RTECS | GW2500000 |
| |
| Svojstva | |
| C6H10 | |
| Molarna masa | 82,143 g/mol |
| Agregatno stanje | tečnost |
| Gustina | 0,8110 g/cm3 |
| Tačka topljenja | −1.035 °C (−1.831 °F; −762 K) |
| Tačka ključanja | 8.298 °C (14.968 °F; 8.571 K) |
| 250 mg/L | |
| Napon pare | 8.93 kPa (20 °C)
11.9 kPa (25 °C) |
| Indeks refrakcije (nD) | 1.4465 |
| Opasnosti | |
| R-oznake | R11, R19, R21/22 |
| S-oznake | S16, S23, S24, S25, S33 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | −12 °C (10 °F) |
| 244 °C (471 °F; 517 K) | |
| Eksplozivni limiti | 1–5% |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Cikloheksen je ugljovodonik sa formulom C6H10.[3][4] Ovaj cikloalken je bezbojna tečnost sa oštrim mirisom. On je intermedijar u raznim industrijskim procesima. Cikloheksen nije veoma stabilan tokom dugotrajnog skladištenja sa izlaganjem svetlosti i vazduhu, te formira perokside.
Proizvodnja i upotreba
[уреди | уреди извор]Cikloheksen se proizvodi parcijalnom hidrogenacijom benzena, procesom koji je razvila kompanija Asahi Hemikal. On se konvertuje u cikloheksanol, koji se dehidrogeniše do cikloheksanona, prekurzora kaprolaktama.[5] Cikloheksen je isto tako prekurzor adipinske kiseline, maleinske kiseline, dicikloheksiladipata, i cikloheksenoksida. On se koristi kao rastvarač.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- ^ Michael T. Musser "Cyclohexanol and Cyclohexanone" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. . doi:10.1002/14356007.a08_217. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
