Црноглава траварка
| Црноглава траварка | |
|---|---|
| |
| Saxicola torquatus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | S. torquatus
|
| Биномно име | |
| Saxicola torquatus (Linnaeus, 1766)
| |
Црноглава траварка (лат. Saxicola torquata) је врста птице из породице мухарице (лат. Muscicapidae).
Изглед
[уреди | уреди извор]Мужјаци ове врсте имају црну главу, бели предњи део врата, црна леђа, беле бокове и црн реп. Крила су црна и дуж горње унутрашње стране је бела шара. Горњи део груди је обично тамно наранџасто-црвене боје, са оштрим или постепеним преласком на белу или бледо наранџасту на доњем делу груди и стомаку у зависности од подврста. Код неких јединки, црно замењује наранџасто, делимично или у потпуности.[2]
Женке имају браон главу, а по глави се назире светлија линија обрва, груди кестењасте боје, а мање белих шара на крилима. Перје оба пола је нешто тамније ван сезоне парења.[2]
Подврсте
[уреди | уреди извор]Подврсте црноглаве траварке:[2]
- Saxicola torquatus torquatus
- Saxicola (torquatus) sibilla
- Saxicola (torquatus) albofasciatus
- Saxicola torquatus salax
- Saxicola torquatus axillaris
- Saxicola torquatus pallidigula
- Saxicola torquatus jebelmarrae
- Saxicola torquatus adamauae
- Saxicola torquatus promiscuus
- Saxicola torquatus voeltzkowi
- Saxicola torquatus nebularum
- Saxicola torquatus moptanus
- Saxicola torquatus felix
- Saxicola torquatus oreobates
- Saxicola torquatus stonei
- Saxicola torquatus clanceyi
- Saxicola torquatus altivagus
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Распрострањена је у Западној, Централној и Јужној Европи, Средњој и Централној Азији, деловима Блиског истока, Мале Азије, северне и подсахарске Африке. Селица је, осим у западним и јужним деловима Европе. Насељава сувља травната станишта, често са оскудном вегетацијом, степе, мозаична пољопривредна подручја, рудерална станишта (насипе, пруге, појасеве траве око путева, запуштена индустријска постројења, каменоломе и копове песка или шљунка) и др. Гнезди се на тлу. Храни се претежно инсектима и пауцима. Тренд европске популације је умерени пораст. У Србији се гнезди 6.000–9.000 парова, а популација је у порасту.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2020). „Saxicola torquata”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2023.1. International Union for Conservation of Nature.
- ^ а б в Urquhart & Bowley (2002)
- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2015. г. Приступљено 07. 02. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
