ке̑р
ке̑р
Именица
[уреди]ке̑р, м
Категорије: зоол.прен. погр.
Облици:
Значења:
- Ловачки пас. Ђурђево[1]
- Особа која својим поступцима изазива презир. [1]
- Прека, љутита, бесна особа. Ново Милошево[1]
Примери:
- То̏ донѐсу за ке̑ра. Буђановци [1]
- Ве́жи ке̑ра, ка̀ки је бе́сан, мо̏же још не̏ког и да у̀једе. Бачинци [1]
- А ке̑р је позна́во, ни́је ла̏јо. [1]
- Ми̑ од керо́ва нѐ можемо да се курта̀лишемо. Нови Сад [1]
- Те̏ли смо да јој да́мо на̏ поклон ште̏не, ал о̀ни жи́виду на гра́ду и нѐ смеду да др̀жиду ке̏рове, а не̑му ни ди̏. [2] [3] [4] [5] Јаша Томић Сусек Лаћарак Свилош Черевић Платичево Суботица Пачир Сомбор Мол Чуруг Госпођинци Ченеј Ђурђево Каћ Ђала Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Фаркаждин [1]
- Ке̑р јѐда̄н, само је о̑н мо̏го да на̀прави та̀кӯ бру̏ку. Бачинци Сусек Лаћарак Свилош Черевић Пачир Мол Ђурђево Ново Милошево [1]
Изрази:
- ˜ те твој / ˜ вас ваш ("благи прекор"; "Та шта се мотате, кер вас ваш, зар вам је мала ледина?"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
- ЗПР] [1]
- ЛСп [1]
- Ла̏же ко ˜ Шимановци [1]
- РВ [1]
- РСБ [1]
- ˜ који лаје не уједа ("није опасан противник који много прети"). Сомбор [1]
- манте га укера ("блага псовка"; "Та манте га у кера, шта ће ми тај кад не уме честито ни да дивани!"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
- Јебо те ˜ ("псовка"; "е̏бо те ке̑р тво̑ј, ѝдеш бо̀са, смр̏знућеш се!"). Бегеч [1]
- ма́ни га, та̑ј је бе́сан ко ˜ Пачир [1]
- те̏ратике̑ра ("банчити, бекријати, лумповати"; "Три̑ но̏ћи та̀ко те̏ра ке̑ра, жѐна сѐди ку̏ћи и пла̏че, а ни̏ко нѐ мож да га довѐде ку̏ћи"). Пивнице Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Силбаш Жабаљ Товаришево Обровац Ђурђево Бачка Паланка Мокрин Сенпетер [1]
- ЛШ [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15, 42, 385.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 49, 96.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 126.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 21, 26.