VULNERABILNE GRUPE STANOVNIŠTVA POD UTICAJEM KLIMATSKIH PROMENA

Doc. dr Biljana Prodović Milojković, Doc. dr Ivana Šekler, Fakultet za primenjenu ekologiju - Futura Univerzitet Metropolitan, Beograd biljanaprodovic@gmail.com ivana.sekler@futura.edu.rs VULNERABILNE GRUPE STANOVNIŠTVA POD UTICAJEM KLIMATSKIH PROMENA Rezime Povećanje učestalosti nepovoljnih vremenskih uslova, kao i moguće povećanje ekstremnih prirodnih pojava (porast temperature i padavina) sa katastrofalnim posledicama zasigurno će imati značajan uticaj na sve sektore i delatnosti koji su na bilo kakav način povezani sa prirodnim i ljudskim resursima, njihovim korišćenjem i zaštitom. Očekivane promene klime izazvaće niz novih loših posledica po društvo i njegov razvoj. Otuda sve više klimatske promene predstavljaju jednu od tema koja će obeležiti 21. vek, ujedno predstavljajući problem zbog koga će biti sprovedene različite aktivnosti na svim lokalitetima širom sveta, a u cilju adaptacije i mitigacije. Ovo pogotovo dobija na značaju ako se uzme činjenica da je ljudska civilizacija, i pored snažnog tehnološkog razvoja, i dalje suštinski vezana za prirodne sisteme i direktno zavisi od procesa koji se u njima odvijaju. Sva ova dešavanja imaju, i imaće, svoje negativne posledice koje najčešće merimo ekonomskim pokazateljima, ali i žrtvama ekstremnih prirodnih nepogoda. Određene kategorije stanovništva nesrazmerno su pogođene posledicama klimatskih promena. Mnoga istraživanja pokazala su da se žene suočavaju sa većim rizikom i da na njih najčešće pada teret sanacije kriznih situacija, dok su deca posebno podložna negativnim efektima. Autorke u radu čine napor da ukažu na značaj povećanja otpornosti od posledica klimatskih promena, pri čemu se posebno fokusiraju na regione sa višim stopama siromaštva, naročito određenih grupa ljudi u zemljama sa niskim prihodima zdravstveno ugrožene usled neželjenih efekata klimatskih promena. Ove rizične grupe uključuju gradsku sirotinju, starije osobe, malu i decu sa smetnjama, tradicionalna društva, poljoprivredna domaćinstva i primorske populacije, migrante i druge ranjive kategorije. Ključne reči: Klimatske promene, adaptacija i mitigacija, ranjive kategorije, vulnerabilne grupe stanovništva. UVOD - Posledice klimatskih promena i uticaj na društvo uopšte Povećanje učestalosti nepovoljnih vremenskih uslova kao i moguće povećanje ekstremnih prirodnih pojava sa katastrofalnim posledicama zasigurno će imati značajan uticaj na sve sektore i delatnosti koji su na bilo kakav način povezani sa prirodnim resursima, njihovim korišćenjem i zaštitom. Očekivane promene klime izazvaće niz novih loših posledica po društvo i njegov razvoj. Među najnegativnijim, direktnim posledicama promena klime, jeste porast temperatura. Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima u Srbiji, samo od 2000. do 2015. godine, veće su od pet milijardi evra, pri čemu je više od 70 odsto gubitaka povezano sa sušom i visokim temperaturama. Srbija je, sa aspekta rasta temperature, pogođenija klimatskim promenama od većine mesta na Zemlji. Očekuje se da će temperature i dalje da rastu. Treba računati na da će tokom leta biti manje padavina, ali i da će ih biti više tokom ostalih godišnjih doba. Ekstremni toplotni talasi, koji su po definiciji retki događaj (jednom u 10 godina u periodu 1986-2005. godina), dešavaće se nekoliko puta godišnje, a do kraja veka u proseku sedam puta godišnje. Dužina vegetacionog perioda biće značajno veća. U nizijama do dva meseca, a u nekim delovima zemlje i do tri meseca. Sve toplija klima utiče na zdravlje i život ljudi. S druge strane jake padavine izazivaju poplave, klizišta i odrone. To direktno ugrožava ljudske živote i imovinu, ali i sigurnost snabdevanja, kao i mogućnost da se dođe do hrane, vode i energije. Jasno je da će oblasti kao što su javno zdravlje, poljoprivreda, energetika, upravljanje vodnim resursima i zaštita životne sredine osetiti najdirektnije i moguće najintenzivnije posledice klimatskih promena. Ljudska civilizacija je i pored snažnog tehnološkog razvoja i dalje suštinski vezana za prirodne sisteme i direktno zavisi od procesa koji se u njima odvijaju. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka su poplave. One su samo u 2014. prouzrokovale ogromne štete i prema procenama za oporavak će biti potrebno 1,35 milijardi evra. Broj dana sa jakim padavinama konstantno raste. Tokom perioda 2008-2017. godina, u proseku, broj dana sa padavinama preko 40mm bio je 2 puta veći na većem delu teritorije Srbije, sa izuzetkom južnih delova gde je porastao 5 puta. Vremenom će biti sve više jakih padavina. Do kraja veka količina padavina tokom dana sa ekstremno jakim padavinama (više od 40mm) biće, u proseku, 40% do 60% veća1. WWF (Svetski fond za prirodu), Procena ranjivosti na klimatske promene-Srbija, Centar za unapređenje životne sredine, Beograd, 2012. 1 Sa sve većim brojem stanovnika na planeti Zemlji povećavaju se i negativni uticaji na životnu sredinu. Potrebe za hranom, vodom, energijom, osnovnim sredstvima za život postaju izazov čak i za viskorazvijene zemlje, koje beleže veći broj siromašnih. I ako podaci Ujedinjenih nacija ukazuju da je broj gladnih u svetu smanjen, nepravilno raspoređeno korišćenje resursa i dalje se odražava prekomernom potrošnjom sa jedne strane i nedovoljnom količinom osnovnih životnih namernica sa druge strane. Najviše su ugrožene najosetljivije kategorije stanovništva, kao što su deca, žene i stari, o čemu svedoče i podaci Ujedinjenih nacija (nadalje: UN). Posledice zagađenja životne sredine, koje se reflektuju i kroz sveprisutnije klimatske promene, imaju daleko izraženiji negativan efekat na populaciju koja se u svakodnevnom životu direktno oslanja na prirodne resurse, poput obradivog zemljišta i izvorišta vode. Samim tim, te kategorije imaju manje kapacitete za borbu sa prirodnim nepogodama i katastrofama poput suša, poplava i ekstremnih vremenskih prilika. Na ovom mestu valjalo bi ukazati na Rejčel Karson koja je bila pomorska biološkinja i aktivistkinja za očuvanje životne sredine u vreme kada su zagađenje i klimatske promene bili mahom nepoznati i masovno osporavani. Nakon godina rada na polju pomorske biologije, Karson se fokusirala na istraživanje efekata koje pesticidi imaju na živi svet. Njena istraživanja uobličena su u knjizi “Tiho proleće”, objavljenoj 1962. godine, koja je pokrenula javnu debatu o upotrebi DDT-a i eventualno dovela do zabrane njegove upotrebe. Iako je većinu priznanja dobila posthumno, Rejčel Karson se danas smatra jednom od ključnih figura pokreta za zaštitu životne sredine. Takođe, ona je utabala stazu kojom su krenule buduće generacije naučnica 2. Istraživanja UN pokazala su da se žene suočavaju sa većim rizikom od posledica klimatskih promena i na njih najčešće pada teret sanacije kriznih situacija. Podaci međunarodne organizacije Oksfem otkrili su da su nakon velikog cunamija, koji je 2004. godine pogodio Aziju, u pojedinim delovima Indonezije i Indije žene činile i preko 70 odsto žrtava. Shodno tome, neophodno je sve češće ukazivanje na izloženost siromašne i marginalizovane populacije posledicama klimatskih promena i uništavanja prirodnih resursa. 2 Carson, R. (1962): Silent Spring, United States to McLaughlin, Dorothy. "Fooling with Nature: Silent Spring Revisited". Frontline. PBS. Archived from the original on March 10, 2010. Retrieved August 24, 2010. KLIMATSKE PROMENE I DEGRADACIJA ŽIVOTNE SREDINE Klimatske promene i degradacija životne sredine ne manifestuju se na isti način u svakom regionu niti utiču podjednako na svakog pojedinca. U regionu Zapadnog Balkana, ekstremni vremenski događaji su sve učestaliji, a među njima dominiraju poplave, požari na otvorenom, suše, ekstremne temperature, a poslednjih godina i olujne padavine. Ovaj regiona, izložen je i opasnostima koje po zdravlje stanovništva nosi loš kvalitet vazduha i prisustvo opasnih hemikalija u raznim medijumima životne sredine. Do toga uglavnom dolazi zbog industrijskih praksi, ali i nedostatak zvanične infrastrukture za preradu otpada i otpadnih voda ili nedovoljno kapaciteta za prečišćavanje otpadnih voda. To dalje dovodi do prisustva patogena u zemlji i vodi. Klimatske promene dodatno pogoršavaju te efekte, jer šteta prouzrokovana ekstremnim vremenskim događajima omogućava emisiju zagađujućih materija, transport i transformaciju već prisutnih polutanata, što uz promenu obrazaca kretanja temperature i padavina olakšava konstantno prisustvo patogena u životnoj sredini. Degradacija životne sredine odnosi se na promenjene ekološke uslove prouzrokovane najčešće ljudskom aktivnošću, kao što su deforestacija, gubitak staništa, vrsta i biodiverziteta, curenje hemikalija, nekontrolisano sagorevanje otpada i fosilnih goriva koji utiču na zagađenost vazduha, itd. Pitanje energije je faktor i u klimatskim promenama i u degradaciji životne sredine (putem emisija gasova sa efektom staklene bašte, zagađujućih materija, deforestacije) te se smatra međusektorskom temom uključenom u klimatske promene i degradaciju životne sredine 3. UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZDRAVLJE LJUDI Efekti promene klime mogu biti složeni i dalekosežni. Uticaji mogu biti direktni, kada izmenjeni vremenski uslovi prouzrokuju zdravstvene probleme, i indirektni, kada izmene klime utiču na neke procese i resurse koji su od značaja za ljudsko zdravlje, kao što su npr. kvalitet i dostupnost vode, kvalitet vazduha, proizvodnja hrane, transport, infrastruktura. Ono u čemu se Đurđević V., Vuković A., Vujadinović Mandić M., Osmotrene promene klime u Srbiji i projekcije buduće klime na osnovu različitih scenarija budućih emisija, 2018 (http://www.klimatskepromene.rs/wp-content/ uploads/2019/04/Osmotrene-promene-klimeFinal_compressed.pdf) 3 većina stručnjaka slaže jeste i da klimatske promene neće stvoriti nove bolesti, već će samo uticati na faktore koji određuju pojavu i učestalost postojećih zdravstvenih rizika 4. Rizici klima-osetljivost na bolesti i zdravlje, mogu biti visoki u siromašnim zemljama, koje imaju mali kapacitet za sprečavanje i lečenje bolesti. Postoje mnogi primeri uticaja na zdravlje koji se odnose na klimatske promene5: A) Stalna povećanja temperature su povezana sa češćim i teškim oblikom toplotnog stresa. Toplotni stres je među najštetnijim posledicama promene klime i vodi povećanju smrtnosti i pojava bolesti (respiratornih, kardiovaskularnih, bubrežnih insuficijencija i sl.) i to posebno kod starijih ljudi i hroničnih bolesnika. Posebno su ugroženi ljudi koji žive u sredinama u kojima nedostaju zelene površine, na primer u urbanim sredinama. Istovremeno, efikasna mera prilagođavanja, koja podrazumeva takozvanu zelenu infrastrukturu, ima i dodatne pozitivne efekte na kvalitet vazduha i zdravlje. U Evropi i Srbiji uočeno je povećanje broja toplotnih talasa i broja dana u okviru njih. Na primer, 2007. godine tokom toplotnog talasa u Srbiji, od ukupnog broja preminulih, 90% su bile osobe starije od 75. godina, čime je stepen smrtnosti starijih od 75. godina porastao za 76%. Najveći broj preminulih bili su kardiovaskularni bolesnici, ali je najveći porast zabeležen kod dijabetičara (286%), bubrežnih (200%), respiratornih (73%) i bolesnika sa bolestima nervog sistema (67%). Smrtnost među ženama bila je duplo veća od smrtnosti muške populacije (54% prema 23%)6. Promene klime, dakle, mogu da imaju značajan negativan uticaj na stabilnost zdravstvenog sistema Srbije zbog porasta oboljevanja od kardiovaskularnih, respiratornih bolesti i vektorskih zaraznih bolesti, i pratećih troškova, među kojima su i troškovi bolničkog lečenja. Osim ovih direktnih troškova u prevenciju ili lečenje, jačanje toplotnih talasa očekivano će povećati broj intervencija hitne pomoći. Posledica će biti potreba za više zaposlenih, kao i pratećih sredstava i opreme za odgovarajuću reakciju. Obezbeđivanje tih potreba vodi ka dodatnom rastu troškova za zdravstveni sistem, ili povećanju stope smrtnosti u slučaju da se novonastalim potrebama adekvatno ne odgovori. Procene pokazuju da bi ukupni gubici izazvani toplotnim stresom na globalnom nivou mogli dostići vrednost i od 2,4 milijarde dolara do 2030. godine, u slučaju rasta globalne srednje temperature za 1,5°C do kraja veka. U slučaju ovakvog rasta srednje globalne temperature, učešće izdataka za zdravstvo u BDP-u 4 Mekiben, B. (2007): Klimatske promene-odgovor prirode, Esotheria, Beograd. Mearns, R., Norton, A. (2010): Social Dimensions of Climate Change Equity and Vulnerability in a Warming World, The World Bank, Washington. 6 WWF (Svetski fond za prirodu), Procena ranjivosti na klimatske promene-Srbija, Centar za unapređenje životne sredine, Beograd, 2012. 5 povećaće se u proseku za 0,04%7. U slučaju da srednja globalna temperatura poraste više nego što je predviđeno ovim scenarijom, gubici će svakako biti veći. Starija populacija, hronični bolesnici, kao i mala deca najosetljiviji su na uticaje koje klimatske promene imaju u sektoru zdravlja, uključujući toplotni stres. S druge strane, s obzirom na to da promene klime utiču na sigurnost vodosnabdevanja i snabdevanja energijom i hranom, kvalitet hrane i adekvatno stanovanje, one čine dodatne indirektne uticaje na zdravlje i zdravstveni sistem Srbije i predstavljaju značajan rizik po njihovu stabilnost. Ovakvi uticaji vode daljem povećanju troškova za zdravstveni sistem i smanjenje radne sposobnosti. B) Smanjenje kvaliteta vazduha koji često prati talas vrućine može da dovede do problema sa disanjem i pogoršati respiratorna oboljenja. C) Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i druge prehrambene sisteme može da poveća stopu neuhranjenosti. D) Klimatske promene mogu uticati na širenje zaraznih bolesti. Širenje meningokoknog meningitisa je često povezano sa klimatskim promenama, posebno sa pojavom suše. Oblasti subsaharske i zapadne Afrike su osetljive na širenje meningitisa, a posebno će biti pod rizikom ukoliko suše postaju češće i teže. E) Širenje komaraca koji prenose bolesti, kao što je malarija, može da se poveća u oblastima predviđenim za veće količine padavina i poplava. Pojava ovih bolesti već je uočena u prethodnom periodu. Povećanje padavina i temperature mogu da izazovu širenje denga groznice. Naročito su određene grupe ljudi u zemljama sa niskim prihodima zdravstveno ugrožene usled neželjenih efekata klimatskih promena. Ove rizične grupe uključuju gradsku sirotinju, starije osobe, malu decu, tradicionalna društva, poljoprivredna domaćinstva i primorske populacije. Posebno je potrebno ukazati na uticaj klimatskih promena na osetljive grupe stanovništva. Autohtone grupe stanovništva u različitim oblastima - kao što su Južna Amerika, Evropa i Afrika, već doživljavaju pretnje tradicionalnom načinu života. Porast nivoa mora i ekstremni događaji prete lokalnim grupacijama koje nastanjuju niža ostrvska područja. Više temperature i smanjenje snega i leda prete zajednicama koje žive u planinskim i polarnim oblastima. Klimatski efekti u ovim oblastima mogu da utiču na lov, ribolov, transport, kao i na WWF (Svetski fond za prirodu), Procena ranjivosti na klimatske promene-Srbija, Centar za unapređenje životne sredine, Beograd, 2012. 7 druge aktivnosti. Mnoge siromašne grupe zavise od javnih sredstava i usluga, kao što su voda, energija i transport. Ekstremni događaji mogu da utiču i poremete ove resurse i usluge, ponekad bespovratno. Takođe, većina stanovništva u siromašnim zemljama nema pristup adaptivnim mehanizmima, kao što su klima-uređaji, grejanje ili osiguranje od rizika klime. Populacije starih i mladih su naročito osetljive na uticaje klimatskih promena. Veliki broj dece nema dobro razvijen imunitet, respiratorni i neurološki sistem kod dece je osetljiviji na neke uticaje klimatskih promena, uključujući i ekstremne temperature i bolesti. Starije stanovništvo je, takođe, u opasnosti zbog krhkog zdravlja i smanjene pokretljivosti. Uticaji klimatskih promena se takođe razlikuju prema polu. Žene u zemljama u razvoju su posebno osetljive. Pogođenost klimatskim promenama zavisi od: starosti, prihoda, obrazovanja, zdravstvenog stanja, socijalnog okruženja, pristupa službama i nivoa izloženosti klimatskim promenama. Mesto stanovanja (gradovi ili ruralne sredine) imaju svoje oblike i manifestacija, ali su svakako pogođeni izmenjenim klimatskim uslovima poljoprivredni proizvođači sa minimalnim kapitalom svakako su najranjiviji jer su, najčešće, i potpuno zavisni od poljoprivredne proizvodnje i prirodnih resursa. U grupu najranjivijih spadaju i sezonski radnici u sektoru poljoprivrede. Ovde ne treba zaboraviti na poslove poput vatrogasaca, policajaca, zdravstvenih službi i službi koje se bave spašavanjem u slučaju elementarnih nepogoda. U slučaju daljeg rasta temperature i zaposleni na fizički jednostavnijim poslovima, kao što su kancelarijski i poslovi koji se obavljaju u zatvorenom prostoru (učiteljice, lekari, trgovci i slično), postaće ranjivi na klimatske promene. U ovom slučaju pritisci su, uglavnom, mentalnog karaktera, posebno u slučaju rada u neklimatizovanim prostoru. Osetljivost na klimatske promene najveća je kod već osetljivih grupa, među kojima siromašni deo populacije svakako spada u najranjivije izmenjenim klimatskim uslovima. UGROŽENOST DECE Patogeni se odnose na mikroorganizme (najčešće bakterije, viruse, gljivice) koji se mogu naći u hrani, vodi, zemljištu ali i vazduhu i prouzrokuju određenu bolest. Često prisutni patogeni su E. coli, virus Zapadnog Nila i salmonela. Određene kategorije stanovništva nesrazmerno su pogođene ovom situacijom, a to se naročito odnosi na one grupe stanovništva koje žive u nehigijenskim uslovima, sa nedovoljnim resursima za život. Posebno se izdvajaju deca, koja su veoma osetljiva na efekte klimatskih promena i zagađenje životne sredine. S obzirom da su deca u fazi razvoja i rasta, to ih čini podložnijim bolestima prouzrokovanim lošim uslovima za život i neadekvatnoj ishrani. Njihova dobrobit zavisi od roditelja ili staratelja, što smanjuje sposobnost dece da se nose sa finansijskim ili emocionalnim uzročnicima stresnih situacija. Ekstremni vremenski događaji mogu povećati rizik po decu od povreda i smrti, zaražavanje usled izloženosti patogenima kao i izloženost rizicima zbog gubitka krova nad glavom, gubitka sredstava za obezbeđivanje egzistencije i/ili oskudnijih resursa8. Zagađenje vazduha, opasne hemikalije industrijskog porekla i nedostatak odgovarajuće infrastrukture takođe povećavaju rizik od zaražavanja, hroničnih bolesti i narušenog fizičkog i kognitivnog razvoja kod dece, što sve može imati posledice tokom celog života2. Prilikom iznalaženja rešenja koja će pomoći da se otkloni izlaganje dece pomenutim opasnostima, posebnu pažnju treba posvetiti deci koja su ugrožena usled postojećih socioekonomskih nejednakosti, na pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i stanovanju, ali i na zdravstvene faktore, kao što su invaliditet i već postojeći zdravstveni problemi. Demografski faktori, poput geografskog položaja, takođe mogu uticati na izloženost dece opasnostima od klimatskih promena, dok pol i etnička pripadnost mogu povećati izloženost dece rizicima u pogledu zaštite2, pa i to treba uzeti u obzir. Konkretno, prema UNICEF-u, deca koja žive u romskim naseljima suočavaju se sa većim rizicima od opasnosti koje donose klimatske promene i degradacija životne sredine zbog ukupnih dimenzija nejednakosti. Mlađa deca, posebno deca mlađa od pet godina, najosetljivija su na uticaje zagađenja životne sredine i klimatskih promena, jer udišu više zagađenog vazduha u odnosu na telesnu težinu nego starija deca ili odrasli. To je u Srbiji uočeno u Boru, gde je na primer dve trećine dece predškolskog uzrasta posetilo lekara zbog respiratornih bolesti.9 Kod dece u gradskim područjima u Srbiji takođe se javljaju niže stope rasta u zonama sa velikim zagađenjem 8 2021. UNICEF u Srbiji, Analiza klimatske situacije i njeni uticaji na decu u Srbiji, ISBN 978-86-80902-49-4, Zavod za javno zdravlje „Timok”, Zaječar. Analiza zdravstvenog stanja stanovništva okruga Bor u periodu od 2014. do 2018. godine (https://www. zavodzajecar.rs/images/pdf/AnalizaokrugBor2014-2018.pdf) 9 vazduha10, dok se u budućnosti očekuje veća učestalost i intenzitet padavina tokom oluja kao posledica klimatskih promena11. Deca koja žive u romskim naseljima suočavaju se sa nesrazmerno većim rizicima povezanim sa opasnostima od klimatskih promena i zagađenja životne sredine zbog postojećih nejednakosti i načina života. Veći broj slučajeva zaostajanja u rastu i niske stope imunizacije čine da su ta deca podložna zaraznim ili hroničnim bolestima koje su posledica poplava odnosno zagađenja vazduha, ali i slabijeg pristupa ishrani, do čega može doći usled suše ili promene obrazaca kretanja temperatura. Stoga je od presudnog značaja da prilikom razvijanja državnih planova prepoznaju posebni aspekti ugroženosti dece koja žive u romskim naseljima i da se pronađu rešenja za njih, a da pritom ostanu u skladu sa ciljevima Vlade Srbije za promovisanje socijalne inkluzije te kategorije stanovništva i ciljevima održivog razvoja (Agende 2030).12 Sekundarni efekti Osim direktnih uticaja, deca su izložena i sekundarnim efektima klimatskih promena kroz finansijske i druge izazove na nivou domaćinstva i zajednice. Ti faktori ometaju sposobnost domaćinstava da štite i podržavaju svoju decu, jer ugrožavaju pristup adekvatnoj ishrani i izlažu ih rizicima u pogledu zaštite. Smanjeni poljoprivredni prinosi i smanjena dostupnost hrane mogu smanjiti pristup dece adekvatnoj ishrani, posebno ukoliko njihove porodice ne mogu da priušte sebi skuplju hranu ili alternativne izvore ishrane. Deca su osetljivija na prehrambenu nemaštinu. Deci je potrebno tri do četiri puta više hrane nego odraslima13 jer ona prolaze kroz brže procese rasta i apsorpcije hranljivih materija. Hronični nedostatak ishrane koji dovodi do zaostajanja u rastu i gubitka Nikolić et al., Effects of air pollution on growth in schoolchildren, 2014 (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25144978/) 11 Đurđević V., Vuković A., Vujadinović Mandić M., Osmotrene promene klime u Srbiji i projekcije buduće klime na osnovu različitih scenarija budućih emisija, 2018 (http://www.klimatskepromene.rs/wp-content/ uploads/2019/04/Osmotrene-promene-klimeFinal_compressed.pdf). 12 Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva Republike Srbije: Pregled dimenzija i stanja socijalne uključenosti i siromaštva u Republici Srbiji. Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wpcontent/uploads/2019/02/Treci_nacionalni_izvestaj_o_socijalnom_ukljucivanj u_i_smanjenju_siromastva_2014%E2%80%932017.pdf. 13 Sveobuhvatna analiza sistema smanjenja rizika i upravljanja rizicima od katastrofa u poljoprivrednom sektoru, Republika Srbija, FAO (2018) ( http://www.fao.org/3/I8364RS/i8364rs.pdf ). Poplave u Srbiji, UN, World Bank Group (2014) (https://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Izvestaj-o-procenipotreba-zaoporavak-i-obnovu-posledica-poplava.pdf ). Analysis of the severe weather event in Serbia: Cold spell in February 2012, Republic of Serbia Hydrometerological Service (2012). http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/eng/ Ekstremni_klimatski_ dogadjaji.pdf. 10 težine takođe može učiniti decu podložnijom bolestima i dugoročno dovesti do narušavanja razvoja mozga i fizičkog razvoja 14. U poplavama 2014. godine mnoge osobe sa invaliditetom ili već postojećim zdravstvenim problemima evakuisane su bez njihove neophodne medicinske opreme, recepata ili dokumentacije, što ih je dovelo u osetljiviji položaj15. Prema podacima Studije o socio-ekonomskim aspektima klimatskih promena u Republici Srbiji, deca u seoskim područjima imaju slabiji pristup poboljšanim sanitarnim uslovima (15% nema pristup za razliku od 5% iz najbogatije, gradske populacije) i za snabdevanje vodom obično koriste lokalna izvorišta, kao što su bunari, što povećava rizik od obolevanja od dijarejičnih bolesti nakon poplave. Zbog finansijskih i logističkih ograničenja, deca u seoskim područjima generalno imaju manju mogućnost pristupa hrani, obrazovanju i zdravstvenim uslugama, što smanjuje njihova otpornost za prevladavanje uticaja poplava. U intervjuima sa stručnjacima konstatovano je da deca u udaljenim seoskim područjima generalno teže dolaze do škole ili zdravstvenih usluga, a tokom poplava 2014. godine distribucija hrane iz Crvenog krsta često je odlagana zbog izuzetno loše putne infrastrukture.16 ZAKLJUČAK Direktne posledice klimatskih promena kao što je porast temperature, topljenje leda, porast nivoa mora i okeana i izmena režima padavina već prouzrokuju značajne probleme u funkcionisanju ljudskog društva. Proizvodnja i dostupnost hrane i vode, zdravlje ljudi, transport, snabdevanje energijom samo su neki od elemenata na kojima je zasnovano funkcionisanje ljudskih zajednica, a koji su veoma zavisni od klimatskih uslova i koji mogu biti značajno destabilizovani klimatskim promenama. Iako su klimatske promene globalni problem po sebi, uticaji se neće osetiti jednako 14 The challenges of climate change: Children on the front line, UNICEF Office of Research (2014). Dostupno na: https://www.unicef-irc.org/publications/ pdf/ccc_final_2014.pdf i https://www.who.int/nutgrowthdb/ about/introduction/en/index2.html. 15 Poplave u Srbiji, UN, World Bank Group (2014). https://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/ Documents/Izvestaj-o-proceni-potreba-zaoporavak-i-obnovu-posledica-poplava.pdf. 16 Studija o socio-ekonomskim aspektima klimatskih promena u Republici Srbiji, UNDP (2019). Dostupno na: https://www.klimatskepromene.rs/wp-content/ uploads/2020/04/cir_screen-_06-04-2020_DRAFT_-Study-onthe-Socio-economic-Aspects-of-Climate-Change-on-the-Republic-of-Serbia_UNDP.pdf. širom Planete, već će se razlikovati po intenzitetu i stopi promena na području različitih kontinenata, zemalja i regiona. Neki narodi će verovatno doživeti više negativnih posledica od drugih. Drugi narodi mogu imati koristi od klimatskih promena, mada uglavnom kratkoročne. Sposobnost prilagođavanja na klimatske promene može uticati na to kakav će efekat klimatske promene imati na pojedince, zajednice, zemlje, kao i globalne populacije. Imajući sve ovo u vidu, i konsultovajući Zakona o klimatskim promenama, u okviru Člana 13, Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove potrebno je raditi na identifikaciji uticaja klimatskih promena na pogođene sektore i po mogućstvu smanjiti negativne posledice istih prilagođavanjem na izmenjene klimatske uslove. neophodno je ukazati na značaj analize socio-ekonomskih situacija koje utiču na prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, analizu osmotrenih promena klime, prikaz očekivanih promena klime, analizu uticaja promena klime na sektore i sisteme uz identifikaciju najugroženijih sektora. Osim toga prekopotreban je predlog mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove uz procenu dobiti i troškova različitih kombinacija mera prilagođavanja sa listom prioritetnih mera i potreba za realizaciju prioritetnih mera prilagođavanja, kao i dostupnih institucija odgovornih za sprovođenje specifičnih mera prilagođavanja. LITERATURA 1. Analysis of the severe weather event in Serbia: Cold spell in February 2012, Republic of Serbia Hydrometerological Service (2012). http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija /eng/Ekstremni_klimatski_ dogadjaji.pdf. 2. Carson, R. (1962): Silent Spring, United States. 3. Đurđević V., Vuković A., Vujadinović Mandić M., Osmotrene promene klime u Srbiji i projekcije buduće klime na osnovu različitih scenarija budućih emisija, 2018 (http://www.klimatskepromene.rs/wp-content/uploads/2019/04/Osmotrene-promene-klime Final_compressed.pdf). 4. Zavod za javno zdravlje „Timok”, Zaječar. Analiza zdravstvenog stanja stanovništva okruga Bor u periodu od 2014. do 2018. godine (https://www. zavodzajecar.rs/images/pdf/AnalizaokrugBor2014-2018.pdf). 5. Mekiben, B. (2007): Klimatske promene-odgovor prirode, Esotheria, Beograd. 6. Mearns, R., Norton, A. (2010): Social Dimensions of Climate Change Equity and Vulnerability in a Warming World, The World Bank, Washington. 7. McLaughlin, Dorothy. "Fooling with Nature: Silent Spring Revisited". Frontline. PBS. Archived from the original on March 10, 2010. Retrieved August 24, 2010. 8. Nikolić et al., Effects of air pollution on growth in schoolchildren, 2014 (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25144978/). 9. Poplave u Srbiji, UN, World Bank Group (2014) (https://www.obnova.gov.rs/uploads/ useruploads/Documents/Izvestaj-o-procenipotreba-za-oporavak-i-obnovu-posledicapoplava. pdf ). 10. Sveobuhvatna analiza sistema smanjenja rizika i upravljanja rizicima od katastrofa u poljoprivrednom sektoru, Republika Srbija, FAO (2018) ( http://www.fao.org/3/I8364RS/ i8364rs.pdf ). 11. Studija o socio-ekonomskim aspektima klimatskih promena u Republici Srbiji, UNDP (2019). Dostupno na: https://www.klimatskepromene.rs/wp-content/ uploads/2020/04/cir _screen-_06-04-2020_DRAFT_-Study-on-the-Socio-economic-Aspects-of-Climate-Change -on-the-Republic-of-Serbia_UNDP.pdf. 12. Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva Republike Srbije: Pregled dimenzija i stanja socijalne uključenosti i siromaštva u Republici Srbiji. Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wpcontent/uploads/2019/02/Treci_ nacionalni_izvestaj_o_socijalnom_ukljucivanju_i_smanjenju_siromastva_2014%E2%80% 932017.pdf. 13. The challenges of climate change: Children on the front line, UNICEF Office of Research (2014). Dostupno na: https://www.unicef-irc.org/publications/ pdf/ccc_final_2014.pdf i https://www.who.int/nutgrowthdb/ about/introduction/en/index2.html. 14. UNICEF u Srbiji, Analiza klimatske situacije i njeni uticaji na decu u Srbiji, ISBN 978-8680902-49-4, 2021. 15. WWF (Svetski fond za prirodu), Procena ranjivosti na klimatske promene-Srbija, Centar za unapređenje životne sredine, Beograd, 2012. Asst. Ph.D Biljana Prodović Milojković, Asst. Ph.D Ivana Šekler, Metropolitan University Faculty of Applied Ecology - Futura, Belgrade, Serbia VULNERABLE GROUPS OF THE POPULATION UNDER THE INFLUENCE CLIMATE CHANGES Summary An increase in the frequency of unfavorable weather conditions, as well as a possible increase in extreme natural phenomena (increase in temperature and precipitation) with catastrophic consequences will certainly have a significant impact on all sectors and activities that are in any way related to natural and human resources, their use and protection. Expected climate changes will cause a series of new bad consequences for society and its development. Hence, climate change increasingly represents one of the topics that will mark the 21st century, at the same time representing a problem for which various activities will be implemented in all localities around the world, with the aim of adaptation and mitigation. This becomes especially important if we take into account the fact that human civilization, despite strong technological development, is still fundamentally connected to natural systems and directly depends on the processes that take place in them. All these events have, and will have, their own negative consequences, which are usually measured by economic indicators, but also by victims of extreme natural disasters. Certain categories of the population are disproportionately affected by the consequences of climate change. Many studies have shown that women face a greater risk and that the burden of remediating crisis situations most often falls on them, while children are especially susceptible to negative effects. In the paper, the authors make an effort to point out the importance of increasing resilience as a result of climate change, focusing in particular on regions with higher poverty rates, especially certain groups of people in low-income countries whose health is at risk due to the adverse effects of climate change. These risk groups include the urban poor, the elderly, infants and children with disabilities, traditional societies, agricultural households and coastal populations, migrants and other vulnerable categories. Keywords: Climate change, adaptation and mitigation, vulnerable categories, vulnerable population groups.