DAVOR DŽALTO
Fordham University, New York, USA
Univerzitet u Nišu, Fakultet umetnosti, Niš
DOI 10.5937/kultura1235020D
UDK 378.014.3(497.11)
37:316.77
polemika
PORAZ OBRAZOVANJA U
DIGITALNOM DOBU
Sažetak:Svedoci smo izuzetno loše situacije u kojoj se nalazi obrazov
nisistemuSrbijidanas.Brojnisurazlozikojisudoveliobrazovanje
i, specifično, visoko obrazovanje u Srbiji u izuzetno lošu situaciju, u
poređenju sa evropskim, pa i regionalnim standardima. Među najva
žnijespadasvakakonezainteresovanostdržavedaseozbiljnopozaba
vi obrazovanjem i njegovim kvalitetom (gde su sve promene uglavnom
„kozmetičke“)kaoivisokakorupcijanasvimnivoimakojajedovelado
gotovoendemskogoblikatzv.„tržišnogobrazovanja“uSrbiji.Ovoza
posledicuimapotencijalnoveomaopasneidugoročnenegativneimpli
kacijepočitavodruštvo.Postavljasepitanjenesamoproblemakvalifi
kovanosti ovako (ne)obrazovane radne snage, što je direktno povezano
samogućnošćubržegiuspešnijegdruštvenograzvoja,većiproblem
razvojaifunkcionisanjasamedemokratijeigrađanskogdruštvauuslo
vimaveomaniskogstepenaobrazovanjastanovništva,uključujućiione
kojiformalnoposedujufakultetskediplome.
Ključnereči: visoko obrazovanje, demokratija, internet, korupcija, ne
kvalifikovanost
Temekojemogubitiobuhvaćenenazivom„Digitalnetehnologi
je,društvoiobrazovanje“suveomaraznovrsne.Jaćuseuovom
raduosvrnutipresveganapitanjeodnosasavremenogobrazo
vanjauSrbiji,itovisokogobrazovanjaukojesamisamnepo
srednouključen,idigitalnihtehnologijaimedija.
ObrazovnisistemuSrbijijeutakorećiprocesuneprekidnihre
formivećduginizgodina.Reformeiizmenesedotičusvihnivoa
obrazovanja,odosnovnoškolskogdovisokog.Stalnopoboljša
vanjefunkcionisanjaobrazovnogsistemaimenjanjeonogašto
sepokazujekaološeilineadekvatno,činisetolikosamorazu
mljivimdanijenipotrebnoargumentovatiuprilogovakvihpr
omena.Svedocismodapostojepozitivnirezultatireformikoje
20
DAVOR DŽALTO
suuvisokomobrazovanjusprovođeneuposlednjojdeceniji.Pa
ipak,iporedsvihreformiizgledadaizostajuadekvatnirezultati.
Inesamoto;nekiaspektiovihreformiuvisokomobrazovanju
suomogućilidaSrbijauvedenaročitestudijskeprogrameizva
njakojautomoblikuisadržajunepostojeizvangranicaSrbije,
naročitoneurazvijenimzemljamazapadneEvropeiliAmerike.
Ciljovih„inovacija“,nažalost,nijebiopomeranjedometanaših
obrazovnihinstitucijaikadrova,većsepresvegaradiloonačinu
dasasvimfiktivnazvanjaidiplomepopunebudžeteuniverziteta
ifakulteta,zadovoljavajućisujeteonihkojitazvanjanose,isto
vremenoizazivajućiuakademskojsferiičitavomdruštvuveli
kukonfuzijuuvezisasmislomivrednošćuovakvihdiplomai
visokogobrazovanjauopšte.
Svakokojemakarunajopštijimcrtamaupoznatsasituacijom
ukojojsenalazivisokoobrazovanjeuSrbijidanasjesvedokne
samoprisustvakorupcijeifalsifikovanjanaučnihistručnihre
zultata(očemusudomaćimedijiunekolikonavrataizveštavali)
većinečegaštobismomoglinazvati„legalnomkorupcijom“.
Rečjeoveomaraširenomfenomenukupoprodajediploma,kao
posledici komercijalizacije akademskih zvanja, koja se često,
sasvimpogrešno,naziva„liberalizacijom“.
Nije potrebno naročito naglašavati da ovakav pristup visoko
školskimustanovamanemaništazajedničkosafunkcionisanjem
ozbiljnihakademskihinstitucijaurazvijenimzemljama.Mnoge
visokoškolskeustanoveuSrbijitakoprestajudabuduobrazovne
inaučneustanove,pretvarajućiseusredstvodaseputemnečega
štosesamoformalnozove„studiranje“steknebrzprofit,dode
ljujućiklijentimaodređenazvanja.Utakvimuslovima,kriteri
jumizapolaganjeispita,pisanjediplomskih,masteridoktorskih
radovapostajunesamoniskivećčestoigroteskni.Ovasituacija
nije,kakosenekadčini,odlikasamoprivatnihvisokoškolskih
ustanovavećjeuodređenojmeriprisutnainadržavnimuniver
zitetima,kojitakođepovećavajuupisnekvotestudenataiobez
beđujuvelikuprolaznost,kakobištovišezaradiliodškolarina
(štosečestopravdaevidentnonedovoljnimsredstvimakojase
izdvajaju iz republičkog budžeta za adekvatno funkcionisanje
ovih ustanova).Ako ovome dodamo i rasprostranjenu nekom
petentnost, nezainteresovanost i nedostatak visokih stručnih i
moralnihkriterijumakodnastavnogkadra,lakojeizvućizaklju
čak o obimu problema u kom se visoko obrazovanje u Srbiji
danasnalazi.
Jasnojedaupravoopisanasituacijanekarakterišesvevisoko
školskeustanoveiprograme.Svedocismodapostojepojedinci,
studijskiprogramiifakultetikojiostvarujuveomaznačajnere
zultate na regionalnom i međunarodnom planu, uz poštovanje
visokih naučnih, stručnih i moralnih standarda. Međutim, sve
21
DAVOR DŽALTO
navedene anomalije predstavljaju veoma rasprostranjen pro
blem koji zaslužuje najveću pažnju imajući u vidu potencijal
no veoma opasne i dugoročno negativne implikacije koje loš
obrazovnisistemimapočitavodruštvo.
Odsustvo adekvatnih rezultata reformi svakako ne znači da je
nekiprethodnisistembiodobaridagajetrebalozadržatiune
izmenjenomobliku.Konstatacijalošegstanjadanassamoznači
dareformenedajupotrebnerezultate.
ArazlozikojisudovelivisokoobrazovanjeuSrbijiuovusitu
aciju su brojni. Njihovo sistematsko istraživanje i objašnjenje
svakakoprevazilazenamereiobimovogsaopštenja.Pomenuću
samodvakojasmatramveomavažnim,akoneiključnim.Reč
jeonezainteresovanostidržavedaseozbiljnopozabaviproble
momobrazovanjainjegovogkvaliteta,zbogčegasupromene
uglavnom„kozmetičke“.Tujetakođeiidejao„tržišnomobra
zovanju“kojadelujekaološašalauuslovimakadanepostoji
razvijeno naučno i stručno, pa ni obično tržište u Srbiji, zbog
čegavisokoškolskeustanovezloupotrebljavajusvojudruštvenu
ulogu,postajućiinstrumentbrzezarade.Takosedolazidoobra
zovanjakojeuvelikombrojuslučajevapostajefiktivno,budu
ći da ne zadovoljava naučne i stručne kriterijume, a nekad ni
najosnovnijinivopristojnosti.
Postavlja se pitanje ne samo problema kvalifikovanosti ova
ko (ne)obrazovane radne snage, što je direktno povezano sa
mogućnošću bržeg i uspešnijeg društvenog razvoja, već i
problema razvoja i funkcionisanja same demokratije i gra
đanskog društva u uslovima veoma niskog stepena obrazo
vanja stanovništva, uključujući i one koji formalno poseduju
fakultetskediplome.
Veomaranojeuistorijimodernogdruštvauočenapovezanost
nivoaobrazovanjairazvojagrađanskihsloboda,kaoionihkva
litetadruštvakojabismodanaszbirnimimenommoglinazva
ti demokratskim.1Činise,izdanašnjeperspektive,danijebilo
teško uvideti vezu između obrazovanja i izgradnje društveno
odgovornih i slobodnih građana. Takođe nije teško pretposta
viti da će neobrazovani građani biti daleko podložniji raznim
manipulacijama,dezinformacijamaitendenciozniminterpreta
cijamakompleksnihdruštvenihiistorijskihnarativaodonihkoji
suobrazovani.Trebaloje,dakle,daobrazovneinstitucije,koje
su pratile sve veći razvoj društva i diverzifikaciju obrazovnih
profila,vršedvostrukuulogu–daobezbeđujuvisoknivopro
1 Zaopštipregledshvatanjaobrazovanjauperioduprosvetiteljstva,naročitou
vezisaRusoom(JeanJacquesRousseau)iLokom(JohnLocke),videti:Cur
renR.,ACompaniontothePhilosophyofEducation,MaldenMA–Oxford
2003.
22
DAVOR DŽALTO
fesionalnostiikvalifikovanostiradnikazaodređeneposlove,ali
idarazvijaju,kolikojetonapojedinimnivoimastudijamogu
će, sposobnost kritičkog mišljenja i analitičkog odnosa prema
društvenimpitanjima.
U poslednjih nekoliko decenija primetna je tendencija, u glo
balnim razmerama, da se ovaj drugi aspekt obrazovanja mini
mizira. U tom smislu mi se čini da treba razumeti i pokušaje
daseputemredukcijebudžetskihizdatakasmanjiopsegiuticaj
humanističkih disciplina u obrazovnom sistemu, imajući u vi
dupotencijalzarazvojkritičkogmišljenjaodruštvenimproble
mimakojehumanističkenaukeposeduju,2štosemožesmatrati
indirektnompretnjomdemokratiji.
Ova situacija može delovati paradoksalno s obzirom na nove,
digitalne, tehnologije koje omogućavaju veću dostupnost in
formacija,bržukomunikacijuilakšiuvidudešavanja,kakona
širemdruštvenomtakoinastručnomplanu.Paipak,akosepa
žljivorazmotriprirodanovihtehnologija,kaoinjihovaupotreba
ukonkretnimdruštvima,videćemodaovadvafenomena–do
stupnostnovihtehnologijairastnivoaobrazovanja–nestojeu
neposrednoj vezi. Savremeni mediji, pre svega internet, omo
gućavajusvakakodalekovećiobimkomunikacijeidostupnosti
informacijauodnosunaepohupreinterneta,zbogčegaživimo
uvremepravehiperinflacijeinformacija.Čestosemožečutida
je internet demokratski medij par excellence budući da on, za
razlikuodnovinaitelevizijekojimoguplasiratijednuvrstuten
dencioznihizveštajaiinformacija,omogućavakorisnikudasam
izaberesadržajeipoželjidođedomnogorazličitihizvoraipo
gledanaodređenidogađajiliproblem,stvarajućitimepotpuniju
slikuostvarnostiukojojživi.Iporedtogaštojesveovonačelno
tačno,čestosepreviđačinjenicadajeinternetpresvegakorisno
sredstvo.Kaoisvakodrugosredstvo,iinternetmožebitikori
šćen na razne načine. Da bi nove tehnologije imale pozitivan
uticajnanivoobrazovanjainarazvojdemokratije,onemoraju
bitiupotrebljenenaodgovarajućinačin.Svedocismo,međutim,
dajeinternetkodnajvećegbrojakorisnikapresvegasredstvo
email komunikacije, zabave, učešća u društvenim mrežama,
onlinekupovineiplaniranjaodmora.3
2 Poovompitanjujenajupečatljivijeukidanjebrojnihinstitutahumanističkih
disciplinailismanjivanjeizdatakazaisteuSjedinjenimDržavamaiBritaniji,
uproteklihnekolikogodina.InformativnisuutomsmislučlanciBudgetCuts
ContinuetoThreatenCollegeHumanitiesPrograms (http://educationportal.
com/articles/Budget_Cuts_Continue_to_Threaten_College_Humanities_
Programs.html)iADarkNewPhilistinismisBehindBritain’sArtsFunding
Cuts, objavljen u britanskom Guardianu (http://www.guardian.co.uk/
culture/2010/nov/14/artsfundingcutsuniversities).
3 PremaistraživanjimaPewcentraizmarta2011.godine uAmerici,korisni
ci najvišekoristeinternetza čitanje islanjeemailporuka (92%),avisoki
23
DAVOR DŽALTO
Ukolikosuzabava,društvenemrežeipornografskimaterijali
prevashodni sadržaji koje konzumiraju korisnici interneta, po
stavljasepitanjeukojojmeriješirenjekorišćenjaidostupnosti
internetapovezanosapozitivnimefektimanarazvojobrazova
njaidemokratijeucelini?Daliporastkompjuterskepismeno
sti,tj.porastelementarnogpoznavanjaradanaračunaruusvrhu
korišćenjainterneta,gledanjafilmovailislušanjamuzikeimaza
posledicuporastnivoaobrazovanja,pogotovuakoobrazovanje
shvatimonesamokaoskupljanjeinformacijavećkaokritičko
mišljenje?Dalije,sadrugestrane,mogućegovoritiioobrnu
tom uticaju, tj. da srazmerno porastu nivoa obrazovanja i me
dijskepismenostirasteiobimkorišćenjainterneta?Ovosusva
kako pitanja koja bi zahtevala detaljnija terenska istraživanja,
kaoinjihovuznatnoobimnijuanalizukojamorauzetiuobzir
specifičnostikonkretnihlokalnihsredinaukojimaseposmatra
odnosinformatičkepismenostiiobrazovanja.
Drugi,znatnosofisticiranijiproblemnakomeželimdasezadr
žim,jesteproblemstvaranjasvojevrsnogsimulakruma,kojiko
rišćenjeodređenihsadržajanainternetumožeproizvesti.Dru
štvenemrežepoputFejsbuka,aliipretraživačipoputGuglako
risteveomakompleksnestrategijezaistraživanjejavnogmnenja
iuticajenanjega,čijeiskustvouPR(public relations)industriji
sežeokostogodinaunazad,4kakobirezultatepretrageiliprika
zivanjaodređenihsadržaja prilagodiliprofilusvojihkorisnika.
Drugimrečima,rezultatipretragenaGuglu,iliprikazanipostovi
naFejsbukuneodražavaju„objektivno“stanjesvari,tj.sadržaje
kojisuprikazaniponjihovomhronološkomredosleduilinekoj
„objektivnoj“relevantnosti,negotzv.„personalizovani“prikaz
procenti su i korišćenja interneta u svrhu traženja informacija vezanih za
hobi(83%),vremenskuprognozu(81%),kupovinu(78%), zabavu(72%)i
socijalnemreže(65%).Iakomanji,nije zanemarljivbrojonihkojiinternet
koriste za informisanje o politici (61%), praktične informacije kako nešto
uraditi(59%),izaistraživanjevezanozaposao(51%);videti:http://www.
pewinternet.org/TrendData/OnlineActivitesTotal.aspx. Nešto su druga
čijipodaciu Srbiji,iakojelistaprioritetakadaje rečomotivimakorišćenja
internetauporediva. PremaistraživanjuRepubličkogzavodazastatistikuiz
2011. godine intenet je najčešće korišćen za učešće u društvenim (69,8%)
i profesionalnim mrežama (68,6%), kao i za korišćenje usluga koje se od
nosenaputovanjaismeštaj(67,2%).Istraživanjepokazujeirelativnoveliki
procenat onih koji koriste internet u svrhu traženja informacija vezanih za
obrazovanjeikurseve(65,4%), kaoi čitanjeilipreuzimanje onlinenovinai
časopisa(63,7%).Ovde,međutim,treba imatiuvidudajerečopodacima
prikupljenim na osnovu mogućnosti izbora više opcija istovremeno, kao
i s obzirom na podatak da je broj korisnika interneta u Srbiji u odnosu na
ukupanbrojstanovnikadalekoispodprosekarazvijenihzemalja:naosnovu
istogizvoračak53%nikadanijekoristilointernet.Svipodacisupreuzetiiz
istraživanjaRZSobjavljenog19.09.2011.godine,dostupnona:http://webrzs.
stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/43/62/PressICT2011.pdf
4 Up.ChomskyN.,MediaControl:TheSpectacularAchievementsofPropa
ganda,NewYork1997.
24
DAVOR DŽALTO
koji ćemo najverovatnije želeti da vidimo na našem ekranu, u
skladusaistorijomtema,sadržajaikontakatakojesmoostvarili
uprethodnomperiodu.5Uovomslučajuinternetprestajedabu
desamosredstvo,većsammedijumpokazujeodređenasvojstva,
koja su inkorporirana u messagekojumedijsaopštava.6
Sledećiprimersetičeneposrednognegativnogkorišćenjainter
netausferiobrazovanjauužemsmislu.Rečjeorasprostranje
nomkorišćenjucopypastestrategijekakoustudentskimradovi
ma,takoiu(pseud o)naučnimtekstovimainovinskimčlancima.
Budućidaje„sve“dostupnonainternetu,jednostavnokopiranje
nekogteksta(sa,recimo,Vikipedijeilinekogbloga)postajeuni
verzalnorešenjekojimsečestozamenjujesopstveniistraživač
ki rad i stvaralačka aktivnost. I pored tehnoloških mogućnosti
kojenamdanasdozvoljavaju,višenegopre,daotkrijemoova
kvefalsifikate(kojeseuSrbijiuakademskojsferi,ponašimsa
znanjima,uglavnomnekoriste),ovakvoširokorasprostranjeno
korišćenje resursa interneta dovodi do hendikepiranosti budu
ćih „stručnjaka“, ali i do porasta kako elementarne, tako i na
učneistručnenepismenostiuSrbiji.Ovajmetod„istraživanja“
i„obrazovanja“uosnovieliminišesamumogućnostsaznanjai
kritičkogmišljenja.Istovremeno,ovoimadalekosežneposledi
ceipočitavodruštvo,budućidauodsustvudobrogiadekvat
nogobrazovanja,čestegreškeilinamernoiskrivljenječinjenica
utekstovimakojisudostupninainternetumogupostatistandard
ijediniizvor(dez)informacija.Adruštvočijabudućnostzavisi
odpojedinaca,grupaimedijakojisvojeznanjeiinformisanost
baziraju,presvegana„činjenicama“i„izvorima“kojepružaju
razniforumi,slobodnosastavljeniizvoriidruštvenemreže,ne
možeočekivatinaročitopozitivnepomake.
Sa druge strane, nove tehnologije predstavljaju odličan izvor
zaproširenjeiprodubljivanjeznanjaidruštveneangažovanosti
ukolikosuupotrebljenesatimciljem.Brojniakademskiresursi,
knjigeičasopisi,onlinekonferencijeiskupovisudanasdostupni
prekointernetaipredstavljajusastavnideonaučnogiistraživač
5 Veomadetaljnoobjašnjenjenačinafunkcionisanja„personalizovanog“inter
faceadonosiEliPariserunedavnojstudijiThe Filter Buble.Up:PariserE.,
TheFilterBuble:WhattheInternetisHidingFromYou,NewYork2011.
6 Utomsmisluinternetposedujeizuzetanpotencijalpasivizacijeiatomizacije
svojihkorisnika.Mehanizmisuuovomslučajuveomasličnimehanizmima
kojejeNajlPostmanopisaouodnosunafenomentelevizijekaomedijuma
kojiinformisanogsubjektapretvarauiracionalnogkonzumenta(videti:Post
manN.,AmusingOurselvestoDeath:PublicDiscourseintheAgeofShow
Business, NewYork 1985). Razlika je naravno u prirodi novog medijuma
koji,zarazlikuodtelevizije,dajeiluziju„interaktivnosti“i„društvene“pri
sutnosti,dok„personalizovani“sadržajistvarajusvojevrstansimulakrumu
komejekorisnikneprekidnoizloženautističnojiimpotentnojverzijisamog
sebe.
25
DAVOR DŽALTO
kogradarazvijenihakademskihsredina.Ovoznačajnopoveća
vamogućnostpronalaženjaipristupaželjeniminformacijama,
povećavadostupnostizvora,kaoimogućnostsaznanjaiostva
renjaličnihprofesionalnihiinstitucionalnihkontakata.Sadruge
strane,sjajanprimerulogeinternetakaosredstvakomunikacije
usvrhupozitivnihpromenausamojdruštvenojpraksipružaju
nedavnemasovnedemonstracijeuarapskomsvetu,aliiuEvro
piiSjedinjenimDržavama,sazahtevimazademokratizacijom
društvaipravednijomekonomskompolitikom.Mnogiodovih
skupovasuorganizovaniprekodruštvenihmrežausituacijama
kadajetobionajefikasnijiilijedinimogućioblik(kolikotoli
ko) slobodne komunikacije, dok je internet nekad i isključivo
sredstvodelovanja,kaouslučajuAnonimusa.
Ovo nas suočava sa činjenicom da je neophodna stalna inter
akcijairazvojnarelacijiobrazovanje–obrazovneinstitucije–
novetehnologije,kakobirezultatikorišćenjanovihmedijamo
glibitipozitivni.Alitozahtevaozbiljnost,kritičnostiželjudase
savladavajukonkretniproblemiidaseobrazovnisistemidru
štvouceliniučineboljimicivilizovanijim.Činimisedaova
konferencija i zbornik pred nama mogu predstavljati korak u
tompravcu.
LITERATURA:
ChomskyN.,NecessaryIllusions:ThoughtControlinDemocratic
Societies,PlutoPress,London1989.
ChomskyN.,MediaControl:TheSpectacularAchievementsofPropa
ganda,ASevenStoriesPress,NewYork1997.
CurrenR.,ACompaniontothePhilosophyofEducation,Blackwell,
Malden,MA–Oxford2003.
DonoghueF.,TheLastProfessors:TheCorporateUniversityandthe
FateofHumanities,Fordham,NewYork2008.
JohansenB.E.,Silenced!AcademicFreedom,ScientificInquiry,and
theFirstAmendmentunderSiegeinAmerica,PraegerPublishers,
Westport,CT2007.
KneidingerB.,FacebookundCo.EinesoziologischeAnalysevon
InteraktionsformeninOnlineSocialNetworks,SpringerFachmedien,
Wiesbaden2010.
PariserE.,TheFilterBuble:WhattheInternetisHidingFromYou,
ThePenguinBooks,NewYork2011.
PostmanN.,AmusingOurselvestoDeath:PublicDiscourseinthe
AgeofShowBusiness,PenguinBooks,NewYork1985.
RushkoffD.,MediaVirus!HiddenAgendasinPopularCulture,Bal
lantineBooks,NewYork1996.
RusselM.A.,Mining the Social Web,O’ReillyMedia,Sebastopol,CA
2011.
26
DAVOR DŽALTO
DavorDžalto
FordhamUniversity,NewYork
UniversityofNiš,FacultyofArts,Niš
THEDEFEATOFEDUCATIONINTHEAGEOF
DIGITALTECHNOLOGIES
Abstract
ItcanbearguedthatthesystemofhighereducationinSerbiaiscurrently
at one of its lowest points since its establishment in the nineteenth
century, if measured by comparative European and even regional
standards. Among the most important reasons that brought higher
educationinSerbiatothissituationarethelackofinterestonbehalf
oftheStatetogetseriouslyengagedintotheproblemofeducationand
itsquality,aswellasaveryhighcorruptionwhichestablishedaunique
modelof(pseudo)“marketeducation”whichinmanycasesdoesnot
fulfill the very elementary academic, scientific and ethical standards.
This can have very serious consequences toward the entire society,
resultinginthelackofwelleducatedprofessionals(whichisdirectly
relatedtothefasterandmoresuccessfulsocial/economicdevelopment)
and leading, potentially, to very serious problems in functioning of
the democratic procedures, values and institutions, together with the
erosionofthecivilsociety.Atthesametime,onealsowitnessestothe
unfortunateattempttodiminishthoseaspectsofhighereducationthat
affirmcriticalthinking,notonlyinthedevelopingbutinthedeveloped
industrialcountries(inEuropeandUSA)aswell.Insuchasituation,
theroleofnewtechnologiesbecomescriticalonaglobalscale,since
the way we use technological innovations (e.g. internet) defines to a
significantextentthepossibilityofrealeducationtoday(i.e.affirmation
ofcriticalthinking,ourabilitytoaccessrelevantinformationetc.)and
theoutcomesoftheentireeducationalprocess.
Key words: higher education, democracy, internet, corruption,
incompetence
27