Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBES
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.
 Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.
 Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.
preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBES
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule SocietyThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule SocietyThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule SocietyThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule SocietyThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBEThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
Član 1

Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja. Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke
 Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje
 Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.
 Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe
preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje
 Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi

NASTANAK HIPOTEKEThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
 Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.
 Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).
 Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.
 Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe
preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.
 Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).
 Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe
preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.  

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August, 1919, in
Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange character named
Baron Rudolf von Sebottendorf.

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August, 1919, in
Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange character named
Baron Rudolf von Sebottendorf.

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August, 1919, in
Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange character named
Baron Rudolf von Sebottendorf.

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August, 1919, in
Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange character named
Baron Rudolf von Sebottendorf.

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom

odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delimaČlan 1

Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.
 Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.
 Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe
preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
 Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke
 Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis
 Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
 1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
 UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.
 Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE
Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule SocietyThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule SocietyThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule SocietyThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule SocietyThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.
 Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBEThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
Član 1

Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja. Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.
 Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).
 Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe
preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke
 Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis
 Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje
 Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi

NASTANAK HIPOTEKEThule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
 Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.
 Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).
 Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.
 Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe
preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.
 Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).
 Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe
preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.  

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August, 1919, in
Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange character named
Baron Rudolf von Sebottendorf.

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August, 1919, in
Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange character named
Baron Rudolf von Sebottendorf.

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August, 1919, in
Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange character named
Baron Rudolf von Sebottendorf.

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August, 1919, in
Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange character named
Baron Rudolf von Sebottendorf.

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom

odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delimaČlan 1

Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.
 Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.
 Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe
preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
 Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke
 Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis
 Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
 1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
 UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što
ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.
 Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

Član 1
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti
zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti
nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez
obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja
(stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo
preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira
da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim
se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju
istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti
jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je
ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih
suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost
svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost
svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo
preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti,
može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka
docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u
slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.
Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno
od konačnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red
prvenstva kao i glavnica.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi
 NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
2) založne izjave (jednostrana hipoteka);
3) zakona (zakonska hipoteka);
4) sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je
zakonom drukčije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

Član 9
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan
zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu
i dr.).

Zaključenje

Član 10
Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane)
isprave.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac
objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu:
vlasnik).

Upis

Član 11
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2) dužnika;
3) poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u
registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po
službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni
poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po
upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu
zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika
prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo,
koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik
nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i
dužnika, ako su to različita lica;
2) (brisana)
3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i
vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi
ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i
iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji
se određuje dospelost, ako rok nije određen;
4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje
svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;
5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti
(clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana
10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj
sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

 
The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica. I

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

preziru kao banalnost sve što

ne kipti staromodnim izrazima; nekima se dopada samo staro,
a ogromnoj većini samo njihovo sopstveno. Jedan je toliko
natmuren da ne podnosi šalu, a drugi toliko ograničen
da ne trpi dosetku; neki su toliko ustajali da se i najmanje
novosti boje kao što se vode plaši onaj koga je ugrizao besan
pas: drugi su opet toliko nepostojani da jedno odobravaju
sedeći, a drugo stojeći. Neki sede u gostionici i pri čaši
vina donose sudove ο talentima pisaca i s velikim autoritetom
odriču sve što im se prohte, cupkajući dlačice po delima
svakog pisca, a oni sami, međutim, nalaze se u potpunoj

sigurnosti i van dometa strele, kako kaže grčka poslovica.

Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE
Thule Society

The Thule Society (Thule Gesselschaft), the real inspiration of Nazism, was founded in August,
1919, in Munich, as an off-shot itself of the Germanen Order, under the initiative of a strange
character named Baron Rudolf von Sebottendorf.

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE