**Antibiotici: Ključni Alati u Borbi Protiv Bakterijskih Infekcija**

Antibiotici predstavljaju ključni element u medicinskom arsenalu za suzbijanje bakterijskih infekcija.

Njihova moćna sposobnost da ciljaju i unište bakterijske ćelije revolucionisala je medicinsku praksu od
svog otkrića.

Ovaj esej će istražiti različite aspekte antibiotika, uključujući njihovu podelu, istoriju, mehanizme
delovanja i izazove s kojima se suočava njihova upotreba.

**Podela antibiotika:**

Antibiotici se mogu klasifikovati na različite načine, uključujući njihov mehanizam delovanja i spektar
delovanja. Prema mehanizmu delovanja, antibiotici se mogu podeliti na grupe koje ciljaju specifične
biološke procese u bakterijskim ćelijama.

Na primer, penicilini deluju inhibirajući enzime koji su neophodni za sintezu ćelijskog zida, dok tetraciklini
blokiraju proteinsku sintezu.

Što se tiče spektra delovanja, antibiotici se mogu klasifikovati kao širokog ili uzakog spektra, u zavisnosti
od toga da li ciljaju širok spektar bakterija ili samo određene vrste.

Prema hemijskoj građi dele se na:

• Tetracikline (doksiciklin, oksitetraciklin...)

• Beta laktamske antibiotike (penicilini i cefalosporini)

• Makrolide (eritromicin, azitromicin, klaritromicin...)

• Linkozamide (linkomicin i klindamicin)

• Aminoglikozide (streptomicin, amikacin, gentamicin, rifampicin, neomicin...)

• Glikopeptide (vankomicin i teikoplanin)

Prema mehanizmu delovanja dele se na:

• One koji ometaju biosintezu ćelijskog zida: beta-laktamski, bacitracin, cikloserin, vankomicin.

• One koji ometaju sintezu proteina (vežu se na pojedine ribozome): aminoglikozidi, amfenikoli,
tetraciklini, makrolidi, linkozamidi...

**Istorija antibiotika:**
Otkriće prvog antibiotika, penicilina, od strane Aleksandra Fleminga 1928. godine, označilo je početak
ere antibiotika u medicini.

Nakon toga, mnogi drugi antibiotici su otkriveni i razvijeni, uključujući tetracikline, makrolide i
fluorokinolone.

Ovi lekovi su transformisali medicinsku praksu, omogućavajući efikasno lečenje infekcija koje su nekada
bile smrtonosne.

**Mehanizmi delovanja antibiotika:**

Antibiotici deluju na bakterijske ćelije ciljajući ključne molekularne procese neophodne za njihov rast i
preživljavanje.

Ovi mehanizmi uključuju inhibiciju sinteze ćelijskog zida, proteina ili nukleinskih kiselina, kao i disrupciju
ćelijske membrane.

Ova raznovrsna dejstva omogućavaju antibiotikima da efikasno unište bakterije i leče infekcije.

Nuspojave

Антибиотици се тестирају за бројне могуће негативне ефекте на људима и другим сисарима пре
него што се одобри њихова клиничка примена. Они се обично сматрају безбедним, и већина њих
је добро толерисана.

Mеђутим, поједини антибиотици су били везани за опсег штетних нуспојава.[33] Нуспојаве су у

опсегу од благих до веома озбиљних у зависности од кориштеног антибиотика, циљних микробних
организама, и индивидуалног пацијента.

Безбедносни профили новијих лекова често нису добро познати, за разлику од оних са дугом
историјом примене.[33] Непожељна дејства су у опсегу од грознице и мучнине до знатних
алергијских реакција, укључујући фотодерматитис и анафилаксу.

Честа нуспојава је дијареја, која је последица поремећаја композиције интестиналне флоре, што
може да доведе од прекомерног раста патогених бактерија, као што је Clostridium difficile.[34]

Антибактеријски агенси исто тако могу да утичу на вагиналну флору, те могу да доведу до
прекомерног раста квасце из рода Candida у вулво-вагиналној области.[35]

Додатне нуспојаве могу да произађу из интеракције са другим лековима, као што је повећани
ризик од повреде тетива услед администрације хинолонских антибиотика са системским
кортикостероидом.

Неки научници сматрају да неселективна употреба антибиотика мења микробиоту домаћина и то

је било повезано са хроничним болестима.
**Izazovi u upotrebi antibiotika:**

Iako su antibiotici nezamenjivi u lečenju bakterijskih infekcija, njihova nepravilna upotreba može dovesti
do ozbiljnih posledica.

Antibiotička rezistencija je postala globalni problem, što znači da bakterije postaju otporne na dejstvo
antibiotika i postaju teže za lečenje.

Ovo zahteva pažljivu upotrebu antibiotika, uključujući smanjenje neopravdane upotrebe, pridržavanje
propisane terapije i promociju istraživanja novih antibiotika i alternativnih terapija.

**Uloga farmaceutske industrije:**

Farmaceutska industrija igra ključnu ulogu u razvoju novih antibiotika.

Međutim, ovaj proces je izazovan zbog visokih troškova istraživanja i razvoja, kao i rizika od finansijskih
gubitaka ako se novi antibiotik pokaže neefikasnim ili izazove ozbiljne nuspojave.

Kao odgovor na ove izazove, vlade i organizacije širom sveta podržavaju istraživanje novih antibiotika kroz
finansijsku podršku i podsticajne programe.

**Zaključak:**

Antibiotici su ključni alat u borbi protiv bakterijskih infekcija i nezamenjivi su deo savremene medicine.

Njihova raznovrsna dejstva i širok spektar primene čine ih neophodnim za očuvanje javnog zdravlja.

Međutim, upotreba antibiotika mora biti pažljivo upravljana kako bi se sprečilo dalje širenje antibiotičke
rezistencije i osigurala njihova efikasnost u budućnosti.

Uz podršku farmaceutske industrije i istraživačkih institucija, možemo se nadati otkriću novih antibiotika
koji će zadovoljiti izazove koje nam nameće razvoj antibiotičke rezistencije.