Iron Man
Ajronmen (engl. Iron Man - Gvozdeni čovek) je izmišljeni lik, superjunak iz stripova izdavačke kuće Marvel komiks. Kreator lika je bio pisac i izdavač Sten Li, scenarista stripa jeLari Liber (engl. Larry Lieber), a crtači Džek Kirbi (engl. Jack Kirby) i Don Hek (engl. Don Heck).[1]
| Iron Man (srp. Ajronmen - Gvozdeni čovek) | |
|---|---|
 Ajromen | |
| Podatci o izdavanju | |
| Izdavač | Marvel komiks |
| Prvo pojavljivanje | Neizvesne priče br. 39 (mart 1963.) |
| Kreatori | Sten Li Lari Liber Don Hek Džek Kirbi |
| Podatci iz priče | |
| Vrsta | Čovek |
Prvi put se pojavio u martu 1963. godine u 39. broju stripa Neizvesne priče (engl. Tales of Suspense #39).[2]
Prvobitna namera Stena Lija je bila da Ajronmen bude borac protiv komunizma, junak kapitalistčikog sistema koji pokušava da razreši zla drugih sistema, pa su tako njegovi prvobitni negativci, uglavnom, bili razni diktatori iz Kine, Vijetnama, Rusije itd.[3][4]
Iste godine, Ajronmen se udružio s drugim superjunacima u stripu Osvetnici.[5] Iako nisu imali stalnu postavku junaka, slogan pod kojim se bore uvek je isti: ‘Nema tog zlikovca kojeg Osvetnici zajedno ne mogu da pobede’.
Ajronmen se kasnije pojavljivao u brojnim crtanim televizijskim serijama, a strip je ekranizovan 2008. u filmu Gvozdeni čovek. Sarajevski crtač Adi Granov radio je dizajn odela i oklopa za taj film.[6]
Veliki uspeh filma se ponovio sa nastavkom dve godine posle, a takođe i 2013. (Gvozdeni čovek 2 i 3).[7][8] Postao je deo tima u filmu Osvetnici. Robert Dauni Mlađi u filmu Osvetnici iz 2012. ujedinio je Ajronmena, Halka, Kapetana Ameriku, Tora i Crnu Udovicu.
Svaki superjunak ima dvostruku ličnost, pa tako i Ajronmen - on se zapravo zove Toni Stark (eng Anthony „Tony“ Stark). Sten Li je osmislio lik Tonija Starka po uzoru na milijardera Hauarda Hjuza.[9]
Mladost
urediToni Stark, izmišljeni lik, je sin Marije Kolins Karbonel (engl. Maria Collins Carbonell) i Hauarda Entonija Starka (engl. Howard Anthony), vlasnika moćne kompanije „Stark industrije“.[10] Još kao dečak je bio zainteresovan pravljenjem i upravljanjem mašinama, pa je već do svoje 19. godine završio prestižni MIT institut sa dva master zvanja, iz elektroinženjerstva i fizike. Po završetku studija, iako je bio uključen u porodični posao, radije se odao glamuroznom životu plejboja, umesto da razvija svoje veštine i talente. U 21. godini ostao je bez oba roditelja, koji su nastradali u saobraćajnoj nesreći, koju je, kako se kasnije saznalo, organizovala konkurentska kompanija. Nespreman i nezainteresovan za administrativno vođenje kompanije, Toni je postavio svoju sekretaricu Virdžiniju Pots (engl. Virginia „Pepper“ Potts) za izvršnog direktora. On sam nastavio je da se ekscentrično eksponira u javnosti, uživajući u ekstravagantnim nastupima i paradiranju na granici kiča, ili da se povlači u osamu sopstvene radionice, gde bi uživao u konstruisanju i razvijanju opreme kojom bi mogao da upravlja. Svakako i pod utiskom smrti roditelja, odao je se izlivima hedonizma ili raskalašnog pijančenja, ali je isto tako ispoljavao tvrdoglavost, cinizam i povremeno autistično povlačenje u samog sebe.
U Vijetnamu izumljuje oklop
urediToni Stark, trgovac oružjem, prisustvovao je u Vijetnamu demonstracijama napredne vojne opreme koju je njegova kompanija proizvodila. Tom prilikom napala ga je banda terorista koju je predvodio Sin Kong revolucionar Vong Čua (engl. Wong Chu). Tokom borbe mina je eksplodirala a šrapnel je pogodio Tonija i zastao blizu njegovog srca. Teroristi su ga potom odneli do Vong Čuovog logora i strpali u ćeliju sa profesorom Ho Jinsenom (engl. Ho Yinsen), čuvenim fizičarem. Vong Ču je zahtevao da Stark i Jinsen razviju nova, napredna oružjja za njegovu terorističku grupu, što je bila prilika koju su ova dvojica iskoristila da usavrše Tonijevu ideju o borbenom oklopu. Oni su u logoru uspeli da izumu oklop koji je otporan na metke. U nameri da iskoriste opremu za svoje bekstvo, došlo je do sukoba sa Vang Čuovim ljudima, u kojem je fizičar Jinsen stradao. Razjaren smrću kolege naučnika, Stark je potom koristeći oklop, uništio ceo Vang Čuov logor. Uspeo je da se vrati do Sjedinjenih Država, uz pomoć američkog marinca Džejmsa Roudija Roudsa (engl. James „Rhodey“ Rhodes). Pisci su menjali priču o ratnom mestu gde je Stark povređen. U originalnoj priči iz 1963. godine, to je bio rat u Vijetnamu. Godine 1990. ona je promenjena da bude Zalivski rat, a kasnije je promenjena da bude rat u Avganistanu.
Izvori
uredi- ↑ (sh)-http://ilijada.blogspot.com/2013/05/oklopljeni-gvozden-ponovo-uzlece.html
- ↑ (en)-http://marvel.com/comics/issue/11280/tales_of_suspense_1959_39
- ↑ (en)-http://vanhoff.wordpress.com/2008/04/20/iron-man-and-vietnam-stan-lee/
- ↑ (en)-http://journals.chapman.edu/ojs/index.php/VocesNovae/article/viewFile/37/148/
- ↑ (en)-http://marvel.com/comics/characters/1009165/avengers
- ↑ (sh)-http://www.radiosarajevo.ba/novost/66466/predstavljamo-strip-iron-man-
- ↑ (sh)-Gvozdeni čovek 2
- ↑ (sh)-Gvozdeni čovek 3
- ↑ (en)-http://www.purplerevolver.com/movies/movie-news/122890-stan-lee-on-the-inspiration-for-iron-man.html
- ↑ (en)-http://marvel.com/universe/Iron_Man
