Клека (врста)
Клека,[2] боровица,[3] клек обични,[2] боровица обична[2] или вења[2] (лат. Juniperus communis), врста је четинара из породице чемпреса[4] (лат. Cupressaceae). За ову врсту се понекад користи и назив смрека,[2] али клеку не треба мешати са правом смреком или смрчом.
| Клека | |
|---|---|
| |
| Juniperus communis | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | J. communis
|
| Биномно име | |
| Juniperus communis | |
| |
| Распрострањеност врсте | |
Опис
уреди
Клека је зимзелени четинар, који расте као мало дрво или грм (што зависи од станишта). Игличасти листови, који су груписани по 3 у пршљену, су у почетку светлозелене боје, а после потамне. Разликују се мушка и женска стабла. Женске шишарке, које се налазе на женским стаблима се опрашују ветром.
Плодови клеке су сочне шишарке, које сазревају две године након цветања. Плодови су прве године јајастог облика и зелени, а друге су округли, пречника 4-12 mm и црно-љубичасте боје. Обично имају три меснате срасле љуспе (понекад шест), од којих свака има по једно семе.[5][6][7]
Семе се шири након што птица поједе плод, свари меснати део плода, а затим семе које је тврдо и не сварљиво, путем измета избаци у спољашњу средину.[5][6][7]
Мушке шишарке су жуте боје, дуге су 2-3 mm и опадају након што ослободе полен, до чега долази у марту и априлу.[5][6][7]
Распрострањеност
уредиКлека расте на великом делу северне хемисфере, од Северне Америке, преко јужног Гренланда, Европе, источне Азије до северне Африке, где постоје реликтне популације. Расте по кршевитим и крашким теренима, на сунчаним и сувим местима.
Екологија и станиште
уредиОво је углавном пионирска шумска врста, која заузима природне избочине стена и друга места са скелетним земљиштем и обилном сунчевом светлошћу у шумама и светлим шумама, како широколисних тако и четинарских шума (посебно Pinus sylvestris - Betula spp.- Quercus spp.), у којима може добити локалну доминацију након поремећаја (без пожара). Такође преовлађује у екотону између отворених шума и травњака на сиромашним песковитим земљиштима и на стабилизованим пешчаним динама у унутрашњости.
Надморска висина распрострањења се креће од 5 m до 2.400 m нм. Чини се веома равнодушним према типу земљишта и јавља се у сувом песку, насипима креде и растреситим (доломитским) сипиштима, као и у киселом тресету, са ниским или променљивим нивоом подземних вода.[8]
Референце
уреди- ^ Farjon, A (2013). „Juniperus communis”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2013: e. Приступљено 10. 11. 2017.
- ^ а б в г д Пажђерски, Душан Владислав. „Пољско-српскохрватски речник биљака” (PDF). Пројекат Растко. стр. 28. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2018. г. Приступљено 15. 07. 2018.
- ^ „Боровица”. Биолошка разноврсност Србије - bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 07. 2018. г. Приступљено 15. 07. 2018.
- ^ „Чемпреси”. Биолошка разноврсност Србије - bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 07. 2018. г. Приступљено 17. 07. 2018.
- ^ а б в Rushforth, K. (1987). Conifers.
- ^ а б в Adams, R. P. (2004). Junipers of the World: The genus Juniperus.
- ^ а б в Arboretum de Villardebelle: Juniperus
- ^ „Common Juniper”. IUCN RedList. Приступљено 11. 12. 2022.
Литература
уреди- Rushforth, K. (1987). Conifers. Helm. ISBN 978-0-7470-2801-7.
- Adams, R. P. (2004). Junipers of the World: The genus Juniperus. Victoria: Trafford. ISBN 978-1-4120-4250-5.
