Papers by Vladana Putnik Prica
Urbana bezbednost i urbani razvoj, 2024
Posle uspeha izgradnje Kotež Neimara kao jednog od prvih planski građenih naselja u Beogradu s po... more Posle uspeha izgradnje Kotež Neimara kao jednog od prvih planski građenih naselja u Beogradu s početka treće decenije dvadesetog veka, Građevinsko preduzeće „Neimar a. d.” je rešilo da proširenjem atara grada podigne još jedno naselje. Područje između današnjeg Bulevara kralja Aleksandra, Gospodara Vučića, Subotičke i Stanislava Sremčevića prvobitno je služilo „Neimaru” za ciglanu i prateće industrijske objekte. Godine 1934. doneta je odluka da se to zemljište isparceliše i izrađen je urbanistički plan koji se delimično oslanjao na prethodna iskustva sličnih naselja, poput Profesorske i Činovničke kolonije u Beogradu. Predviđene su široke ulice sa dvoredima i prostrani skverovi, dok je tip stanovanja koji bi preovladavao bio jednoporodični. Naselje je u novinama reklamirano kao „Novi Kotež Neimar”, međutim, uspeh prethodnog naselja nije ponovljen. Završetak izgradnje Novog Kotež Neimara omela je nedoslednost u sprovođenju inicijalne zamisli, ali i početak Drugog svetskog rata. Tokom decenija naselje je postepeno izgubilo svoj originalni naziv, doživljavalo je transformacije i intervencije, ali je do danas zadržalo svoju originalnu urbanu matricu i čini se manje devastiranim od prvog Kotež Neimara. Iako su oba naselja predmet velikog interesovanja investitora, njihova transformacija se odvija na različite načine. Dok borba da se Kotež Neimar zaštiti kao prostorno kulturno-istorijska celina traje, Novi Kotež Neimar danas nije ni prepoznat kao zasebno naselje, niti su njegove urbanističke i arhitektonske vrednosti bile predmet opsežnije valorizacije. Ovaj rad zato ima za cilj da istraži istorijat izgradnje Novog Kotež Neimara, razloge njegove nedovršenosti, da ukaže na njegov značaj, kao i da se osvrne na njegovo aktuelno stanje u eri dominantnog uticaja globalizacije u urbanističkoj i arhitektonskoj praksi.
Наслеђе, 2024
Период између два светска рата био је изузетно значајан за јеврејску еманципацију и интеграцију у... more Период између два светска рата био је изузетно значајан за јеврејску еманципацију и интеграцију у београдско друштво и урбану топографију. Подизањем зграда Савеза јеврејских општина и добротворног друштва „Онег Шабат и Гемилут Хасидим“ 1923. године означен је почетак изградње кључних места јеврејског културног и верског живота у престоници. Истих година се завршава изградња ашкенаске синагоге „Сукат Шалом“, а до краја треће деценије подигнут је Споменик страдалим јеврејским војницима у Балканским и Првом светском рату на Јеврејском сефардском гробљу и Дом црквено-школске јеврејске општине. Зграда друштва „Онег Шабат и Гемилут Хасидим“ коју је пројектовао архитекта Самуел Сумбул представља ванредан пример употребе оријенталистичких мотива у архитектури јеврејске заједнице у Београду, те је циљ овог рада да се подробније истражe контекст настанка пројекта, стилски узори, као и на који начин је архитектура дома комуницирала визуелни идентитет јеврејске заједнице у Београду.
Зборник Матице српске за ликовне уметности, 2024
У Краљевини Југославији где је почетком четврте деценије туберкулоза представљала најчешћи узрок ... more У Краљевини Југославији где је почетком четврте деценије туберкулоза представљала најчешћи узрок смрти, притом значајно скраћујући просечну дужину животног века, неколицина конкурса за болнице и санаторијуме представљала је значајан искорак у погледу решавања ове здравствене кризе. Међу конкурсима који се нарочито истичу по квалитету приспелих радова налази се и конкурс за Санаторијум за туберкулозне на Шупљој Стени код Авале из 1931. године. Иако је на њему учествовала плејада југословенских архитеката који су у мањој или већој мери неговали модернистички речник и савремене принципе пројектовања, о овом конкурсу до сада није публикован монографски чланак који би подробније расветлио друштвене околности које су претходиле његовом расписивању, као ни разлоге зашто до реализације овог значајној пројекта никада није дошло.
The Role of Architecture in Shaping Sokol Visual Identity in the Kingdom of Yugoslavia
East Central Europe, Oct 8, 2023
The interwar period is considered to be the “golden age” of the Sokol movement in Yugoslavia, whe... more The interwar period is considered to be the “golden age” of the Sokol movement in Yugoslavia, when the organization enjoyed the support of the state and much of the population. One of the key elements in the process of shaping the visual identity of the Yugoslav Sokol was its purpose-built architecture, namely Sokolski dom (Sokol hall or center) and Sletište (Sokol stadium). It is estimated that there were around 280 such structures built in Yugoslavia, and a number of them are considered highlights of Yugoslav architecture. The stylistic variety of these structures demonstrated the different approaches to and interpretations and overall understanding of how Sokol’s visual identity should be shaped and, more importantly, how Yugoslavism could be visually communicated through Sokol architecture. This article explores the different methods and approaches to Sokol architecture in the context of the country’s post-imperial transition following the end of the Great War. It demonstrates how the relationship between Sokol societies and the state was reflected in Sokol architecture.
Nasleđe, 2023
Леонид Макшејев се у историографији убраја међу истакнуте представнике зрелог и позног модернизма... more Леонид Макшејев се у историографији убраја међу истакнуте представнике зрелог и позног модернизма. Као емигрант из Русије, Макшејев би се могао сврстати у најмлађу генерацију градитеља која се школовала у Краљевини СХС. Његов богати београдски опус обухвата махом стамбену архитектуру, али постоје и сачувани пројекти за индустријска постројења. Иако је често помињан у бројним чланцима, прилозима и монографијама посвећеним архитектима који су емигрирали из Русије, о његовом стваралаштву није много писано, нити је његов градитељски опус у целости сагледан, анализиран и валоризован. Због тога овај рад има циљ да пружи што обухватнији и детаљнији увид у живот и дело Леонида Макшејева, с посебним акцентом на његов београдски опус.
Monuments for World War II: Memory and Oblivion in the Balkans and Central-East Europe, 2024
The cult of remembrance played an important role in Yugoslavia after
WWII. Since the years of occ... more The cult of remembrance played an important role in Yugoslavia after
WWII. Since the years of occupation were also marked by a civil war
fought in the country, the newly established communist government
was aware of how significant monuments were for collective memory
and nation-building. After initially erecting several modest monuments,
large complexes were built in the 1960s and 1970s. Monuments
were integrated into larger thematic areas designed to create a
comprehensive experience for visitors. Museums were one of the key
elements of these memorial parks and complexes. The main focus of
this article is on the role of memorial museums in the complex culture of
remembrance in socialist Yugoslavia.
Никола Добровић поводом сто двадесет пет година од рођења, 2023
Уметничке породице су кроз историју представљале драгоцени расадник талената, утицаја и идеја, те... more Уметничке породице су кроз историју представљале драгоцени расадник талената, утицаја и идеја, те је њихова позиција на целокупној уметничкој сцени често била од пресудног значаја за њен развој. То се нарочито може уочити у српској уметности, где уметничке породице неретко зaузимају истакнуто место. Међу бројним примерима уметничких породица посебан утицај на сферу архитектуре и сликарства извршили су браћа Петар и Никола Добровић. Никола Добровић сврстава се међу најистакнутије ствараоце српске и југословенске архитектуре. Међутим, његов стваралачки сензибилитет прожет је односом са његовим старијим братом, сликаром Петром Добровићем, који се исто тако сматра једном од најзначајнијих личности у српској уметности. Утицај који је старији брат извршио на млађег био је од пресудног значаја за животни и професионални пут Николе Добровића. Степен њихове кохезије и друштвеног утицаја представља редак и специфичан феномен у српској и југословенској култури. Осим што су били део истог уметничког круга и чак излагали заједно, одређене теме су им биле заједничке, попут Медитерана. Стога ће уметничка породица Добровић у овом раду послужити као студија случаја међусобног подстицања уметника блиских породичних веза у ширем контексту уметничких породица у Србији. Такође ће се посветити пажња анализи односа између Николе Добровића и других уметничких породица како би се утврдио степен међусобног утицаја и подстицаја.
Наслеђе, 2023
Леонид Макшејев се у историографији убраја међу истакнуте представнике зрелог и позног модернизма... more Леонид Макшејев се у историографији убраја међу истакнуте представнике зрелог и позног модернизма. Као емигрант из Русије, Макшејев би се могао сврстати у најмађу генерацију градитеља која се школовала у Краљевини СХС. Његов богати београдски опус обухвата махом стамбену архитектуру, али постоје и сачувани пројекти за индустријска постројења. Иако је често помињан у бројним чланцима, прилозима и монографијама посвећеним архитектима који су емигрирали из Русије, о његовом стваралаштву није много писано, нити је његов градитељски опус у целости сагледан, анализиран и валоризован. Због тога овај рад има за циљ да пружи што обухватнији и детаљнији увид у живот и дело Леонида Макшејева, са посебним акцентом на његов београдски опус.
The Role of Architecture in Shaping Sokol Visual Identity in the Kingdom of Yugoslavia
East Central Europe, 2023
The interwar period is considered to be the “golden age” of the Sokol movement in Yugoslavia, whe... more The interwar period is considered to be the “golden age” of the Sokol movement in Yugoslavia, when the organization enjoyed the support of the state and much of the population. One of the key elements in the process of shaping the visual identity of the Yugoslav Sokol was its purpose-built architecture, namely Sokolski dom (Sokol hall or center) and Sletište (Sokol stadium). It is estimated that there were around 280 such structures built in Yugoslavia, and a number of them are considered highlights of Yugoslav architecture. The stylistic variety of these structures demonstrated the different approaches to and interpretations and overall understanding of how Sokol’s visual identity should be shaped and, more importantly, how Yugoslavism could be visually communicated through Sokol architecture. This article explores the different methods and approaches to Sokol architecture in the context of the country’s post-imperial transition following the end of the Great War. It demonstrates how the relationship between Sokol societies and the state was reflected in Sokol architecture.
Заштита градитељског наслеђа у 21. веку: изазови и могућности, 2023
У складу са савременим перципирањем заштите материјалног наслеђа, све је већи број заштићених ист... more У складу са савременим перципирањем заштите материјалног наслеђа, све је већи број заштићених историјских целина у Београду. У последњих пет година проглашено је чак девет просторних културно-историјских целина. Поједине целине заштићене су захваљујући иницијативи и ангажману станара у жељи да се очува аутентичан амбијент урбаног простора и његове вредности. Ипак, проглашење одређених подручја града за заштићена културна добра често дочека грађанство недовољно информисано и неспремно да се суочи са својим правима и обавезама. Управо се из тог разлога намеће питање са којим се све проблемима и изазовима суочавају станари, али и службе заштите при покушају очувања и одржавања стамбених зграда у заштићеним подручјима града. Кроз разговор са станарима Историјског језгра Београда, Церак Винограда, Централне зоне Новог Београда, Професорске колоније, Крунског венца, подручја Улице Кнеза Милоша и Смиљанићеве улице анализираће се њихова информисаност, освешћеност и однос према насељу у којем живе. Рад има за циљ да уочи, анализира и проблематизује однос грађана према заштићеној целини у којој живе.
Istorija 20. veka
Međuratni period na jugoslovenskom tlu bio je obeležen kulturnim, umetničkim i društvenim razvoje... more Međuratni period na jugoslovenskom tlu bio je obeležen kulturnim, umetničkim i društvenim razvojem ali u isto vreme i ekonomskom i zdravstvenom krizom. Visoka stopa smrtnosti i kratak prosek životnog veka bili su prouzrokovani lošim stambenim uslovima i nedovoljno razvijenom svešću o neophodnosti dobre higijene. U svetlu takve nepovoljne zdravstvene slike, jugoslovenski arhitekti su na različite načine pokušali da aktivno učestvuju u njenom poboljšanju. Ovaj rad ima za cilj da sagleda kako su arhitekti svojim teorijskim i praktičnim radom na polju zdravstvene, stambene i školske arhitekture pomagali da se zdravstvena situacija promeni na bolje. Napori koji su jugoslovenski arhitekti sprovodili tokom međuratnog perioda na polju rešavanja zdravstvene krize predstavljaju temelje na osnovu kojih se u posleratnim godinama socijalističko društvo orijentisalo ka unapređenju zdravstvenih uslova svojih građana.
Nasledje
The modernization of Yugoslav society gave rise to an increase in the number of women in employme... more The modernization of Yugoslav society gave rise to an increase in the number of women in employment, which thus brought to the fore the issue of daily care for the children of families where both parents were employed. In particular, recognition of the importance of caring for socially disadvantaged children was essential to their wellbeing and upbringing. The issue of child welfare in Belgrade was addressed, as well as to a lesser extent by the City of Belgrade municipality, by numerous humanitarian associations, which were responsible for the construction of the majority of the earliest kindergartens in the city. Despite an insufficiently developed social policy, around 15 kindergartens were built in Belgrade during the interwar period, six of which still successfully serve their original purpose today. A number of such kindergartens are to be considered architectural exemplars, both in the context of the typology of preschool institutions and within the opuses of their authors. I...
Arhitektura i urbanizam
Ranko Radović (1935-2005) was one of the most prominent architects, urban planners and professors... more Ranko Radović (1935-2005) was one of the most prominent architects, urban planners and professors in Yugoslavia, and he had a significant impact on professional and scientific discussions on the planning and design of public spaces and public buildings. This is evident not only through his designs, but also through numerous publications and presentations. In addition to his well-known public buildings, such as the Museum at Tjentište in Bosnia and Herzegovina, the Craft Center in Belgrade, the City Hall in Aranđelovac, and the Post Office, Hotel Partizanka and Bank in Vranjačka Banja, he also designed five single-family houses. Of the five houses, four have been built, however, so far, they have not been the focus of research or published in academic journals. This paper studies Ranko Radović's designs for single-family houses built in the period from 1975 to 1985 in Aranđelovac, Bačka Palanka and Sombor in Serbia. The significance of Radović's design for single-family house...
Наслеђе, 2022
Модернизацијом југословенског друштва дошло је до пораста броја жена које су радиле, што је покре... more Модернизацијом југословенског друштва дошло је до пораста броја жена које су радиле, што је покренуло питање дневне бриге о деци чија су оба родитеља запослена. Одговор на питање дечје заштите у Београду у мањој мери је дала Општина града Београда, док су за изградњу првих обданишта махом била заслужна бројна хуманитарна удружења. Препознавање значаја старања о социјално угроженој деци било је од суштинске важности за њихову здравствену слику и одгој. Упркос недовољно развијеној социјалној политици, у Београду је током међуратног периода подигнуто око 15 обданишта, од којих шест и данас успешно служи својој првобитној намени. Поједина обданишта се својом архитектуром истичу како у контексту типологије предшколских установа тако и у опусима својих аутора. Поред естетских квалитета, прва београдска обданишта представљају драгоцено сведочанство о напорима да се заштита детета подигне на један савремен ниво.
Nasledje
The architect Franja Urban belongs to the group of foreign architects who arrived in Belgrade in ... more The architect Franja Urban belongs to the group of foreign architects who arrived in Belgrade in the wake of the First World War, leaving as a legacy a lasting contribution to its urban development and architectural design. Franja Urban arrived from Czechoslovakia as a result of links to the Ashkenazi Jewish community, and, from 1926 until his untimely death in 1937, he worked as a private architect specializing in the field of residential and industrial architecture. Although Urban left behind a rich architectural opus, so far no monographic article has been published that would shed light on and further valorize his work in Belgrade and beyond. This article stems from many years of research into Urban's life and work, and represents the first attempt to frame his work within the context of modern Serbian architecture.
On the wings of modernity: WWII memorials in Yugoslavia
An Eastern Europe Vision
Memorial sites dedicated to the National Liberation War, revolution and the victims of fascism ha... more Memorial sites dedicated to the National Liberation War, revolution and the victims of fascism have played an important role in the cultural and political life of the socialist Yugoslavia. The changing political course of Yugoslavia from 1948 influenced its cultural strategy. This reflected the artists’ sensibility and tendency towards abstract sculpture, which culminated during the 1960s and 1970s. In this essay we will examine the influx of modern art and architecture on the aesthetics of the memorials from the era. We will also focus on their contemporary representation as an important part of cultural heritage.
The Construction of the House of the Jewish Church-School Community in Belgrade and the Process of Jewish Emancipation
Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies
Through the construction of the House of the Jewish Church-School Community in Belgrade,1 based o... more Through the construction of the House of the Jewish Church-School Community in Belgrade,1 based on the project by architect Samuel Sumbul (1887– 1947), the process of the emancipation of the Belgrade Jewry in the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes (SCS) (1918–29) was complete (Figure 1). This representative public edifice became a functional entity with the Bet Jisrael synagogue, to which it was physically connected. These spaces of Jewish religious and creedal practices, educational activities, social and communal manifestations, and political events were united as meeting places of representatives of the Jewish community and the state at the time. The House of the Jewish Church-School Community, being the head office of the Rabbinate and the public Jewish institution, is studied through its numerous functions and its importance in the lives of the Jewish population in interwar Belgrade. These observations are an examination of the school’s visual shaping and artistic articulation. This important space has not been subject to comprehensive scholarly observation and interpretation, which is the aim of this article. Through a historiographic approach, this work analyzes the role of the House of the Jewish Church-School Community in shaping the Jewish community’s identity
Културна баштина и криза: херитолошки и архитектонски аспект, 2021
Стамбено питање и криза јавили су се као проблем у српској архитектури по завршетку Првог светско... more Стамбено питање и криза јавили су се као проблем у српској архитектури по завршетку Првог светског рата. У међуратном периоду приватни капитал је диктирао стамбену продукцију, док је држава мало улагала у пројекте социјалног становања. Промена друштвеног уређења по завршетку Другог светског рата и долазак Комунистичке партије Југославије на чело државе у великој мери су допринели решавању акутног недостатка капацитета за становање у градовима. Међутим, новопројектовани станови су били резервисани за државне службенике, док су запослени у приватном сектору били приморани да сами решавају своје стамбено питање. Распадом Југославије и друштвеном и екомонском кризом последње деценије ХХ века поново су се појавили многи проблеми из међуратног периода. Период транзиције у првим деценијама ХХI века и утицај глобализације донели су нове и реактуелизовали старе проблеме у култури становања. Циљ овог истраживања је да укаже и проблематизује различите видове третирања стамбеног питања у српској архитектури током једног века.
Наслеђе XXII, 2021
Архитекта Фрања Урбан спада у групу страних градитеља који су у Београд дошли после Првог светско... more Архитекта Фрања Урбан спада у групу страних градитеља који су у Београд дошли после Првог светског рата, оставивши трајан допринос његовом урбаном развоју и архитектонском обликовању. Фрања Урбан је дошао из Чехословачке посредством веза с ашкенаском јеврејском заједницом и од 1926. до своје преране смрти 1937. године радио је као приватни архитекта, специјализујући се у домену стамбене и индустријске архитектуре. Иако богатог градитељског опуса, о Фрањи Урбану до сада није објављен ниједан монографски чланак који би расветлио и валоризовао његово стваралаштво на тлу Београда, а и шире. Овај рад је настао као резултат вишегодишњег истраживања Урбановог живота и рада и представља први покушај да се његов опус сагледа у оквирима новије српске архитектуре.
Nasledje, 2019
Алфред Меламед је сврставан у мало познате београдске архитекте о чијем животу и раду посто ји ма... more Алфред Меламед је сврставан у мало познате београдске архитекте о чијем животу и раду посто ји мало података. Међутим, спроведено истраживање показало је да је он имао плодну каријеру с неколико остварења високог квалитета. Циљ овог чланка је да стручну јавност боље упозна с његовим животом и радом. Студије архитектуре завршио је у Берлину, где је и започео своју пројектантску каријеру. Око 1933. године враћа се у родни Београд и отвара сопствени биро. До почетка Другог светског рата, махом се бавио пројектовањем стамбених зграда које ће бити фокус овог рада. У Меламедовом београдском опусу посебно се истичу три дела: неизведена кућа у Пушкиновој 6 (1933), стамбено-пословна зграда у Савској 5 (1936) и стамбена зграда у Милоша Поцерца 34 (1939-1940). Меламедов архитектонски израз одликује примена иновативних материјала и решења у ликовној обради фасаде, али исто тако и просторна организација, што га може сврстати међу најистакнутије протагонисте београдског модернизма.
Uploads
Papers by Vladana Putnik Prica
WWII. Since the years of occupation were also marked by a civil war
fought in the country, the newly established communist government
was aware of how significant monuments were for collective memory
and nation-building. After initially erecting several modest monuments,
large complexes were built in the 1960s and 1970s. Monuments
were integrated into larger thematic areas designed to create a
comprehensive experience for visitors. Museums were one of the key
elements of these memorial parks and complexes. The main focus of
this article is on the role of memorial museums in the complex culture of
remembrance in socialist Yugoslavia.
WWII. Since the years of occupation were also marked by a civil war
fought in the country, the newly established communist government
was aware of how significant monuments were for collective memory
and nation-building. After initially erecting several modest monuments,
large complexes were built in the 1960s and 1970s. Monuments
were integrated into larger thematic areas designed to create a
comprehensive experience for visitors. Museums were one of the key
elements of these memorial parks and complexes. The main focus of
this article is on the role of memorial museums in the complex culture of
remembrance in socialist Yugoslavia.
The research project “WaRs” was supported by the Hellenic Foundation for Research and Innovation (H.F.R.I.) under the “2nd Call for H.F.R.I. Research Projects to support Faculty Members & Researchers” (Project Number: 2961).
The popularity of the Sokol movement among Slavic peoples has certainly contributed to the strengthening of pan-Slavism and the desire for independence from Germanised culture of Austro-Hungary, as well as for national consolidation. The epilogue of WWI de facto enabled the creation of Czechoslovakia, united Poland and the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes. The period between the two World Wars can be rightfully considered as the golden age of the Sokol movement, when it
had the support of the states and gained the most popularity becoming a part of mass culture. Governments recognized the importance of Sokols for the promotion of State ideology and promoting its values through various Sokol manifestations.
An inseparable part of studying the phenomenon of the Sokol movement is the study of architecture built for its purpose, above all the Sokol Halls and gymnasiums, and Sokol stadiums. Sokol Halls were designed as multifunctional objects, both sport and cultural centres. The basic and most important space of every Sokol Hall was the gymnasium, which was also used as a theatre, cinema and often as a dancing hall. The way that Sokol Halls were designed in all Slavic countries enable them to serve the same purposes today.
The first Sokol Halls were created during the second half of the nineteenth and the beginning of the twentieth century; however the largest number of them was erected during the interwar period. In the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, later called Yugoslavia, about Sokol Halls were built, among which a certain number of them can be considered the highlights of Yugoslav architecture. Early objects of the Sokol societies were designed in the style of academism and eclecticism, only to be slowly replaced during the 1920s by variations of national style, which remained present up until the beginning of WWII, even though modernism was dominant during the 1930s. Although there were apparent differences in the courses of architecture in different regions in the Kingdom of Yugoslavia, it can be concluded that Sokol Halls very well reflected the development of the entire architectural field.
Apart from stylistic analysis, the ideological dimension of Sokol Halls was also considered, since they contributed to the spreading of Sokol and Yugoslav ideas. The conceptual and stylistic similarity of Sokol Halls and National Halls in Germany and Turkey, or Fascist Halls in Italy, can be interpreted through similar systems of cultural politics, even though their politics were certainly different. The influence of political events on the intensity of constructing Sokol Halls, their promotion in society and the conflict with the Catholic Church was also very conspicuous. The devastation of numerous Sokol Halls as a consequence of strengthening right-wing and fascist organizations by the end of the 1930s also represents an important chapter in the history of the Sokol movement and its architecture in the Kingdom of Yugoslavia.
Sokol architecture takes an important place in the history of Yugoslav architecture, because it reflects one significant part of Yugoslavia’s cultural climate. The architects’ intentions can be distinguished very precisely in a large number of particular early projects of Sokol Halls, since the state only partly influenced the forming of Sokol visual culture.
ASPEKTI TEME „NAJLEPŠA FASADA“ U ARHITEKTURI I ISTORIOGRAFIJI
Tema „najlepša fasada” razmatra se kao projekat i kao predstava, odnosno, kao racionalna, tehnička stvar sa svojom unutrašnjom sadržinom, i kao pojava, vidljiva predstava, ogledalo projekta. Osnovno pitanje – da li se estetska kontemplacija vodi projektom ili predstavom – tiče se aspekata sagledavanja i izgleda fasade u arhitekturi i istoriografiji.