Proteinska izoforma
Proteinska izoforma ili proteinska varijanta je jedan od nekoliko različitih oblika istog proteina.[1] Različite forme proteina mogu aw prizvesti pod kontrolom srodnih gena ili iz istog gena putem alternativne prerade RNK. Veliki broj izoformi je je posljedica jednostrukih nukleotidnih polimorfizama (SNP), s malim genetičkim razlikama između alela istog gena. Javljaju na specifičnim pojedinačnim pozicijama gena.[2][3][4][5]
Otkriće izoformi je djelimično objasnilo naizgled mali broj kodirajućih regija (gena) ustanovljenih projektom ljudskog genoma, a sposobnost stvaranja prepoznatljivo različitih proteina iz istog gena povećava raznovrsnost proteoma. Izoforme se lako otkrivaju i opisuju proučavanjem DNK mikro čipa i baza podataka cDNK.
Mehanizam
[uredi | uredi izvor]
Alternativna prerada RNK je proces posttranskripcijske modifikacije koja je glavni molekulski mehanizam koju doprinosi različitosti proteina.[6]
Nađeno je da je splajsosom, veliki ribonukleoprotein, mjesto gdje RNK razgrađuje ubavlja ligaciju sredstva za uklanjanje kodiranih segmenata bez proteina ili introna.[7] Za formiranje aktivnih splajskosoma, odgovara pet podjedinica , U1,U2, U4/U6 i U5.
Postoje tri glavne komponente zajedničkog alternativnog mehanizma prerade RNK:
- CM djelovanje regulacijske sekvence;
- RNK-vezani proteinski faktori prerade;
- Uparivanje RNK-RNK baza.
Ukratko, tokom procesa transkripcije, iRNK može uključivati (povećati) ili isključiti (utišati) jedan ili više genskih egzona.
Glikoforme
[uredi | uredi izvor]Glikoforme su varijante proteina koje se razlikuju samo po broju i tipu vezanih glikana. Glikoproteini se često sastoje od brojnih glikoformi, za koje su vezani različiti saharidi ili oligosaharidi. Te modifikacije mogu biti posljedica biosintskih razlika tokom procesa glikozilacije ili se javljaju nakon akcije glikozidaza ili glikoziltransferaza. Glikoforme se mogu identificirati detaljnom hemijskom analizom razdvojenih glikoformi, ali je jednostavnije putem diferencijalnih reakcija sa lektinima, odnosno korištzenjem lektinske afinitetne hromatografije i elektroforeze. Tipski primjeri glikoproteina koji sadrže glikoforme su krvni proteini: orosomukoid, antitripsin i haptoglobin. Jedna od neobičnih varijacija glikoformi je primećena kod adhezijsakih molekula neuronskih ćelija (NCAM), kod kojih je je za proteine vezana polisijalinska kiselina.[8]
Također pogledajte
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Lewin, Benjamin (2008). Genes IX. Boston: Jones and Bartlett Publishers. ISBN 0-7637-4063-2.
- ^ Campbell N. A.; et al. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7. Eksplicitna upotreba et al. u:
|author=(pomoć) - ^ Alberts B.; et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9. Eksplicitna upotreba et al. u:
|author=(pomoć) - ^ Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
- ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
- ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005). Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 9958-9344-3-4.
- ^ Lee, Yeon; Rio, Donald C. (1. 1. 2015). "Mechanisms and Regulation of Alternative Pre-mRNA Splicing". Annual Review of Biochemistry. 84 (1): 291–323. doi:10.1146/annurev-biochem-060614-034316. PMC 4526142. PMID 25784052.
- ^ Lewin, Benjamin (2008). Genes IX. Boston: Jones and Bartlett Publishers. ISBN 0-7637-4063-2.CS1 održavanje: ref=harv (link)
Vanjski linkovi
[uredi | uredi izvor]