Začetnica (molekularna biologija)

**Replikacija DNK**: crveno 1 − Tromi lanac crveno 2 − Vodeći lanac 3 − DNK polimeraza (Polα) 4 − DNK ligaza 5 − DNK prajmer 6 − DNK primaza 7 − Okazakijev fragment 8 − DNK polimeraza (Polδ) 9 − Helikaza 10 − Proteini koji vežu DNK 11 − Topoizomeraza

Začetnica, uobičajeno prajmer (eng. primer), početnica ili prva (startna) molekula u procesu sinteze DNK. Po sekvenci nukleotida, ona je komplement ciljnoj DNK. Za djelovanje enzima DNK polimeraza neophodna je kao početna molekula u sintezi sekvence komplementarnog polulanca DNK, tj. za početak polimerizacije.^[1]^[2]^[3]^[4] Polimeraza počinje replikaciju sa direkcionalnošću na kraju prajmera i kopira suprotnu liniju dezoksiribonukleinske kiseline. U većini slučajeva prirodne replikacije DNK, koji se koristi kao prajmer za sintezu i replikaciju DNK je kratki lanac RNK, koji može biti novosintetiziran (de novo sinteza).

Mnoge od laboratorijskih tehnika u biohemiji i molekularnoj biologiji koje uključuju DNK polimeraze, kao što su DNK i polimerazna lančana reakcija (PCR), zahtijevaju upotrebu DNK začetnice zato što su one temperaturno stabilnije. U eksperimentima, često je važno koristiti prajmer sa sličnim Tm (temperatura topljenja) na sekvenci sa sekvencom sa kojim će se hibridizirati. Prajmer sa Tm koji je značajno viši od temperature žarenja reakcije može se mishibridizirati i proširiti na pogrešnom mjestu duž DNK sekvence, dok jedan sa Tm znatno nižim od temperature žarenja može propasti i uopšte se neće proširiti. Ovi prajmeri su obično kratki oligonukleotidi, u dužini od oko dvadesetak baza. Oni su izirani u ciljnu DNK, koja se zatim kopira pomoću enzima polimeraze.

Reference

^ Marjanović D., Primorac D. (2009): Molekularna forenzička genetika. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-6-9.
^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.

Vanjski linkovi

Primer3 - Tool zur Primerableitung mit vielen Optimierungsmöglichkeiten (englisch) Arhivirano 6. 6. 2013. na Wayback Machine
Primerfox - kostenloses effizientes Tool zur Primerableitung (englisch)
T_m calculator Arhivirano 25. 12. 2014. na Wayback Machine
Primer3 Arhivirano 20. 5. 2013. na Wayback Machine
Primer-BLAST

[1] Marjanović D., Primorac D. (2009): Molekularna forenzička genetika. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-6-9.

[2] Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.

[3] Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.

[4] Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.

[1]

[2]

[3]

[4]