Jump to content

пуст

From Wiktionary, the free dictionary
See also: пӯст

Bulgarian

[edit]

Etymology

[edit]

Inherited from Proto-Slavic *pustъ.

Pronunciation

[edit]

Adjective

[edit]

пуст (pust) (abstract noun пустота́)

  1. desolate, uninhabited, deserted
    Synonym: пусте́ещ (pustéešt)
  2. (figurative) empty, void
  3. damned

Declension

[edit]

Derived terms

[edit]

Macedonian

[edit]

Pronunciation

[edit]

Adjective

[edit]

пуст (pust) (comparative попуст, superlative најпуст, abstract noun пустош or пустелија)

  1. barren
  2. a semantically void adjective appended to something one wishes to criticize or complain of

Declension

[edit]
Declension of пуст
positive masculine feminine neuter plural
indefinite пуст (pust) пуста (pusta) пусто (pusto) пусти (pusti)
definite unspecified пустиот (pustiot) пустата (pustata) пустото (pustoto) пустите (pustite)
definite proximal пустиов (pustiov) пустава (pustava) пустово (pustovo) пустиве (pustive)
definite distal пустион (pustion) пустана (pustana) пустоно (pustono) пустине (pustine)
comparative masculine feminine neuter plural
indefinite попуст (popust) попуста (popusta) попусто (popusto) попусти (popusti)
definite unspecified попустиот (popustiot) попустата (popustata) попустото (popustoto) попустите (popustite)
definite proximal попустиов (popustiov) попустава (popustava) попустово (popustovo) попустиве (popustive)
definite distal попустион (popustion) попустана (popustana) попустоно (popustono) попустине (popustine)
superlative masculine feminine neuter plural
indefinite најпуст (najpust) најпуста (najpusta) најпусто (najpusto) најпусти (najpusti)
definite unspecified најпустиот (najpustiot) најпустата (najpustata) најпустото (najpustoto) најпустите (najpustite)
definite proximal најпустиов (najpustiov) најпустава (najpustava) најпустово (najpustovo) најпустиве (najpustive)
definite distal најпустион (najpustion) најпустана (najpustana) најпустоно (najpustono) најпустине (najpustine)

Russian

[edit]

Pronunciation

[edit]

Adjective

[edit]

пуст (pust)

  1. short masculine singular of пусто́й (pustój)

Serbo-Croatian

[edit]

Etymology

[edit]

Inherited from Proto-Slavic *pustъ.

Pronunciation

[edit]

Adjective

[edit]

пу̑ст (Latin spelling pȗst, definite пу̑стӣ, comparative пустији)

  1. empty, deserted, abandoned
  2. uninhabited
  3. vain, futile (promise, wishes, dreams etc.)
  4. large, immense, great (wealth, worries etc.)

Declension

[edit]