Чалма
Чалма (мађарски: Csála) је насеље у Војводина|Војводини, односно Србији које административно припада општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 1675 становника (према попису из 1991. било је 1776 становника).
| Чалма | |
|---|---|
|
| |
 Грб | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Сремска Митровица |
| Становништво | |
| Становништво (2022) | 1675 |
| Густина становништва | 43 ст./км² |
| Географија | |
| Координате | 45°04′26″Н 19°30′14″Е / 45.074°Н 19.503833°Е |
| Надморска висина | 125 м |
| Површина | 39,1 км² |
  Чалма Чалма (Србије) | |
| Остали подаци | |
| Поштански код | 22231 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | СМ |
Координате: 45° 04′ 26" СГШ, 19° 30′ 14" ИГД
Порекло имена
уредиИме насеља Чалма потиче још из римског периода од имена насеља Чала које се налазило два километра североисточно од данашњег насеља. Чалма је по некима добила за време Турака по имену турске капе-чалме. Наиме, чалма се састоји уз феса око којег је окомотана тканина-турбан а заједно чине целину која се назива-чалма. На глави су је носили великаши за време османлијског царства. Чалма као насељено место се налази на брегу, падини Фрушке горе те заиста личи из далека као капа на глави-чалма.
Историја
уредиПре Другог светског рата половину становништва чинили су Немци.
На месту где се налази Чалма, нађени су остаци оруђа, оружја и керамике из разних праисторијских епоха. Један километар јужно од Чалме, стално се ископавају, изоравају староримски грађевински материјали, што указује на већи број зграда. Из Чалме потичу два врло драгоцена предмета везана за верне обреде. У Будипештанском музеју чува се оловна плочица са заветним рељефом из религије бога сунца-Митре. Недавно је овде пронађена округла камена плочица са рељефном представом сцене из лова, везане за култ такозбаних- Дунавских коњаника.
Чалма се први пут спомиње у средњем веку у време трећег крсташког рата 1189. године и то под називом Свети Ђорђе (Вицум С. Георги). Године 1351. у једном документу забележено је посед Чала па то име по некима везује се за данашњи назив места.
Насеље је активно и у турско време. У селу постоје простране подземне просторије које потичу из турског доба.
На прелому 17. и 18. века Чалма подпада под Хабзбурговце. Године 1730. на карти срема унета је као Пагус-село са деведесет домова и пет попова, који су били неписмени и били су послати у Сремске Карловце да уче писати и читати. Том приликом село је уписано као шанац-Чалма. Године 1756. број домова је опао на седамдесет. У другој половини осамнаестог века, Чалма је уз Кукујевце и Гибарац била у власништву племићке породице Јанковић. Из тог времена је сачуван грб села, приказан на златној поодлози-витез на белом коњу. Године 1766. сазидана је црква Св. Георгија а иконостас је дело Георгија Давидовића-Опшића, који је био родом из Чалме. 1791. год. за време Кочине крајине, из Србије је досељено 73 особе, а село је имало 114 домова и 658 становника. Колонизација Немаца у Срем је вршена у неколико махова, па се променио и састав становништва у Чалми. Године 1848. у револуцији на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, Чалманце су представљали Кирил Петровић и Душан Вогањац.
Крајем 19. века највећи земљопоседници у селу били су Коломан Јанковић и кнез Одескалки са хиљаду јутара земље, а преко половине становништва били су надничари беземљаши. 1907. год. незадовољни радници-надничари, батинама су отерали стране раднике са властелинства.
1931. год. по попису Чалма је имала 1683 становника, од тога 893 Срба и 633 Немаца. После Другог светског рата немачко становништво је исељено у матицу, а на уместо њега постепено су се досељавали Срби из околине Бањалуке.
Демографија
уредиУ насељу Чалма живи 1361 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,9 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 520 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Привреда
уредиГлавна привредна делатност месног становништва је пољопривреда.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1634 | 97.55% | ||
| Хрвати | 14 | 0.83% | ||
| Југословени | 5 | 0.29% | ||
| Украјинци | 4 | 0.23% | ||
| Словаци | 4 | 0.23% | ||
| Црногорци | 2 | 0.11% | ||
| Русини | 1 | 0.05% | ||
| Албанци | 1 | 0.05% | ||
| непознато | 8 | 0.47% | ||
| м | ж | |||
| ? | 15 | 12 | ||
| 80+ | 12 | 24 | ||
| 75-79 | 21 | 32 | ||
| 70-74 | 44 | 46 | ||
| 65-69 | 60 | 63 | ||
| 60-64 | 44 | 68 | ||
| 55-59 | 32 | 36 | ||
| 50-54 | 53 | 39 | ||
| 45-49 | 72 | 67 | ||
| 40-44 | 87 | 56 | ||
| 35-39 | 56 | 72 | ||
| 30-34 | 65 | 49 | ||
| 25-29 | 49 | 46 | ||
| 20-24 | 64 | 44 | ||
| 15-19 | 40 | 54 | ||
| 10-14 | 44 | 48 | ||
| 5-9 | 50 | 40 | ||
| 0-4 | 37 | 34 | ||
| просек | 39.9 | 42.1 | ||
|
|
|
|
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 362 | 145 | - | - | 100 | 3 | 22 | 9 | 4 | 13 |
| Женски | 147 | 59 | - | - | 20 | 1 | - | 19 | 2 | 2 |
| Оба | 509 | 204 | - | - | 120 | 4 | 22 | 28 | 6 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 1 | 18 | 3 | 4 | 1 | - | - | 34 | |
| Женски | - | - | 4 | 11 | 20 | 2 | - | - | 7 | |
| Оба | 5 | 1 | 22 | 14 | 24 | 3 | - | - | 41 |
Референце
уреди- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7
