1455
godina
< |
14. вијек |
15. вијек
| 16. вијек
| >
< |
1420-е |
1430-е |
1440-е |
1450-е
| 1460-е
| 1470-е
| 1480-е
| >
<< |
< |
1451. |
1452. |
1453. |
1454. |
1455.
| 1456.
| 1457.
| 1458.
| 1459.
| >
| >>
Година 1455 (MCDLV) била је редовна година која почиње у сриједу (1. 1. по јулијанском календару).
Грегоријански | 1455. (MCDLV) |
Аб урбе цондита | 2208. |
Исламски | 859–860. |
Ирански | 833–834. |
Хебрејски | 5215–5216. |
Бизантски | 6963–6964. |
Коптски | 1171–1172. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1510–1511. |
• Схака Самват | 1377–1378. |
• Кали Yуга | 4556–4557. |
Кинески | |
• Континуално | 4091–4092. |
• 60 година | Yин Дрво Свиња (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11455. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уреди- Јануар/Сијечањ
- 8. 1. - Була Романус Понтифеx папе Николе V. даје за право Афонсу V, краљу Португала да осваја земље неверника ("Сарацена и пагана") и понавља "право" из буле Дум Диверсас да их поробљава (такође и трговачки монопол).
- Фебруар/Вељача
- 25. 2. - Папа ратификовао Италску лигу (објављено 2. 3.).
- Март/Ожујак
- ожујак - Улрих II Цељски се у Бечу вратио у милост краља Ладислава.
- 8. 3. - Млечани пишу краљу Томашу: не желе узети Книн од наследника Петра Таловца, али га препоручују њему (ништа од тога).
- 24. 3. - Умро папа Никола V.; њемачки сабор окупљен у Бечком Новом Мјесту се разишао након примљене вијести (са представницима угарског сабора се безуспешно разговарало о походу на Турке).
- Април/Травањ
- 7. 4. - Улрих Цељски склапа савез са палатином Ладиславом Горјанским и Николом Илочким против Јаноша Хуњадија.
- 8. 4. - Нови папа је Калист III. (Алфонс де Борја из Краљевине Валенсије).
- 13. 4. - ?Извесни православни калуђер у Богдашићима напао которског бискупа Бернарда, који је преводио православце у католичанство (млетачки дужд касније наредио протеривање овог калуђера[1] и одузимање земље која је припадала православним црквама).
- ца. 22. 4. - Мехмед II наставља офанзиву на Србију - почиње опсада Новог Брда уз употребу артиљерије.
- 30. 4. - Папа Калист III објављује да узима под своју заштиту краља Томаша и Босну.
- Мај/Свибањ
- 22. 5. - Првом битком код Ст Албанса почињу Ратови ружа (1455 - 85) - Ричард, војвода од Јорка (Кућа Yорк, бела ружа), поразио и заробио краља Хенрy-ја VI (Кућа Ланцастер, црвена ружа).
- мај - Женидбе у дому Косача: Стјепан Вукчић се оженио Барбаром де Рауго, син Влатко нећаком Улриха Цељског.
- Јун/Липањ
- 1. 6. - Предаја Новог Брда: властела убијена, 700 младих жена раздељено ратницима, 320 младића узето у јаничаре (међу којима и Константин Михаиловић); осморица ће покушати да убију султана (вест о предаји стигла у Угарску 21. 6.).
- 8. 6. - У Ђуру отворен угарски сабор (траје до коловоза), нема краља Ладислава ни Цељског; ту су Иван Капистран и деспот Ђурђе (без помоћи за Србију).
- 22. 6. - Турци заузимају Призрен (следи разарање Светих архангела).
- Јул/Српањ
- 4. 7. - Иван Капистран се жали папи на на утицај православног рашког митрополита у Босни, који омета рад фрањеваца мећу "патаренима", као и на деспота Ђурђа с којим је неуспешно разговарао о преласку у католичанство.
- јул - Скендербегова Љешка лига покушала заузети турски Берат али тешко поражена.
- Август/Коловоз
- 1. 8. - Хуњади издао повељу о помирењу са Цељским, не тражи ни мираз уз Елизабету.
- коловоз ? - Свадба Матије Хуњадија и Елизабете Цељске (она одлази у Ердељ где се убрзо тешко разболела и умрла на јесен).
- август ? - Деспот Ђурђе посетио зета Улриха Цељског у Бечу, али краљ Ладислав се припрема за рат са немачким царем Фридрихом III - зет му саветује да склопи мир[2].
- Септембар/Рујан
- 6. 9. - У манастиру на Врањини, Стефаница Црнојевић, са представницима 51 "општине или дружине" (нпр. црногорска и албанска племена (Никшићи, Бјелопавлићи, Пипери, Лужани, Кучи, Матагужи, Хоши и др.) заклео се на верност Млечанима; добили право на православног митрополита али то није поштовано.
- Црнојевићи фактички постају владари Горње Зете/Црне Горе.
- Деспотов војвода Милош у ово време морао предати Медун Турцима (могуће првих мјесеци 1456[3]).
- Октобар/Листопад
- октобар - Владислав Херцеговић се оженио Аном, синовицом деспотице Јерине.
- јесен - Борбе за посед Таловаца, хрватско-далматинских банова (Херцег Стјепан против војводе Иваниша Влатковића)[4].
- + Хуњади борави у Влашкој.
- Новембар/Студени
- Децембар/Просинац
- 17. 12. - Након што су му деспотови људи убили брата, Михаљ Силађи ("Свилојевић") заробио деспота Ђурђа у Купинову (у окршају деспоту одсечена два прста); изнуђује му Бечеј, Шомљо и 10.000 дуката, али краљ Ладислав то не допушта[4] (или је Силађију дат откуп који су деспотови људи преотели[5])[6].
Током/тијеком године
уреди- Први спомен Инђије.
- Хенриков морепловац Млечанин Алвисе Цадамосто на свом првом путовању стигао до ријеке Гамбије (с њим је и Ђеновљанин Антониотто Усодимаре).
- Енох из Асколија у немачком манастиру Херсфелд нашао Цодеx Херсфелденсис са неким Тацитовим делима (нпр. "Германија").
- У побуни убијен ојратски владар Есен таиш.
- Ловро Добричевић слика олтарску палу фрањевачког самостана у Дубровнику и фреске у Савини код Херцег Новог.
- Јурај Петровић урадио распело у шибенској катедрали.
- Катастарски попис крајишта Иса-бег Исаковића (нпр. већ има пет села у "вилајету Никшић").
Рођења
уреди- 29. 1. - Јоханнес Реуцхлин, немачки хуманиста († 1522)
- 2. 2. - Ханс, краљ Данске, Норвешке и Шведске († 1513)
- 3. 3. - Јоãо II, краљ Португала († 1495)
- 3. 3. - Асцанио Сфорза, кардинал († 1505)
- ца. Петер Висцхер Старији, немачки скулптор († 1529)
- ца. Феликс Петанчић, дубровачки хуманист († иза 1517)
Смрти
уреди- 18. 2. - Фра Ангелицо, сликар (* ца. 1395)
- 24. 3. - Никола V., папа (* 1397)
- 30. 6. - Дорино I. Гаттилусио, архонт Лезбоса (* ца. 1395)
- октобар? - Јоханнес Брассарт, фламански композитор (* ца. 1400)
- новембар? - Елизабета II. Цељска, прва жена Матије Корвина (* ца. 1441)
- 1. 12. - Лорензо Гхиберти, италијански уметник (* 1378)
- 2. 12. - Исабел де Авис, краљица Португала (* 1432)
Референце
уреди- ↑ Момчило Спремић, Црквене прилике у Зети у доба Никона Јерусалимца, растко.рс
- ↑ V. Клаић, стр. 278
- ↑ Група аутора, Историја Црне Горе, стр. 230
- ↑ 4,0 4,1 V. Ћоровић, Пад Србије, Историја српског народа, растко.рс
- ↑ Др. Жељко Фајфрић Света лоза Бранковића, растко.рс
- ↑ V. Клаић смешта овај догађај у 1456., након убиства Улриха Цељског, и сматра га за узрок деспотове смрти - стр. 286-7
- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио други. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Друга књига: Од губитка Далмације до Матије Корвина (1409-1457) (арцхиве.орг)
- Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
- Група аутора, Историја Црне Горе