Симеон Јерусалимски
Апостол Симеон (умро 107.) је био вођа јерусалимских хришћана након смрти Јакова Праведног и Исусов брат од стрица. Био је један од седамдесет апостола.
Живот
уредиСимеон је био син Клеопин, а Клеопа је био брат Јосифа, мужа Марије. Канонаска еванђеља га помињу као једног од четворице Исусове браће ("Јаков, Јосија, Симон и Јуда").[1][2] Проповедао је еванђеље Христово свуда по Јудеји. А када су јеврејски вођи убили Јакова 62. године, брата Исусовог и првог епископа цркве Јерусалимске, гурнувши га са висине храма и ударивши га мотком по глави, тада је Симеон, рођак Јаковљев, изабран за епископа у Јерусалиму. Он је, као други епископ у Јерусалиму, управљао црквом све до дубоке старости.
Према Еузебију из Цезареје, христијани су напустили Јерусалим током јеврејско-римског рата и побегли у Пелу, данашњи Јордан, након чега су изабрали Симеона за вођу:
После мученичке смрти Јакова, и недуго затим, након заузећа Јерусалима, апостоли и ученици Господњи, који осташе живи, отишли су по свуда, заједно са сродницима Господа по телу (од којих тада су многи још били живи), и сви су заједно држали савет о томе ко да буде достојни наследник Јакова. I сви једнодушно признаше да је Симон достојан, а он је био син Клеопе, како се о томе казује у Јеванђељу (погл. Лк. 24, 18). Говоре да је он био Спаситељев брат по стрицу. Егезип пише да је Клеопа Јосифов брат.[3]
– Еусебије
Хегесип ставља почетак гностицизма у вријеме бискупа Симеона, послије смрти Јакобове[4], што се поклапа са повијесним почецима гностицизма из јудаизма и јудео-кршћанства послије 70. године, тј. послије разорења Јерузалема.[5]
Симеон је пострадао 107. године, када је имао преко 100 година.[3] Пре тога, он се с једним бројем својих присталица, вратио у Јерусалим.[6] Страдао је када је за време цара Трајана било покренуто двојако гоњење у Палестини, на потомке Давидове и на хришћане. Симеон је оптужен и као једно и као друго, претрпео је велике муке и распет је на крсту.[7] Егезип о његовом страдању пише:
Неки од јеретика оптужише Симеона, сина Клеопе, рекавши да је он хришћанин и потомак Давидов. Због тога је он и пострадао, у 120 години, у време императора Трајана и конзула Атика."[3]
– Егезип
Даље Егезип казује:
„У време Трајана је син Клеопе, Симеон, оклеветан од стране јеретика и доведен пред суд. Мучен је неколико дана, и све је задивио својим непоколебљивим исповедањем Христа... Конзул је поставио питање како то да старац од сто и двадесет година подноси све те муке. А онда заповедише да буде распет на крсту."[3]
Егезип наводи да је до тог времена "Црква била чиста као непорочна девственица", а када је Симеоновом смрћу нестало поколење које је својим ушима слушало Исуса, тада насташе многе смутње и "јеретици почеше проповедати оно што је страно истини".[3]
Штовање
уредиСрпска православна црква слави га 27. априла по јулијанском, а 10. маја по грегоријанском календару.
Извори
уреди- ↑ Еванђеље по Матеју, глава 13:54-58 (превод Емилијан Чарнић)
- ↑ Еванђеље по Марку, глава 6:1-6 (превод Вук Караџић)
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Еусебије, Историја цркве (сцрибд)
- ↑ ЕУС., Хист. еццл. 5, 22, 5
- ↑ Ј. ДАНИÉЛОУ, Нуова сториа делла Цхиеса, стр. 95—96
- ↑ http://www.heliks.rs/assets/text/iis_odlomak.pdf Милан Вукомановић, Историјски Исус, пре Христа
- ↑ Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Повезано
уредиВањске везе
уреди- (sh) Охридски пролог за 27. април (10. мај)
- (en) Ст. Симон тхе Апостле (Цатхолиц Енцyцлопедиа)
| Претходи: Јаков |
Епископ Јерузалема 62–107 |
Слиједи: Јустин |