Lista premijera Jugoslavije
Spisak predsednika vlada Jugoslavije navodi osobe koji su bili šefovi vlade savezne države, koja se uglavnom zvala Jugoslavija. Zvanični, ustavni, naziv premijera je mogao biti Predsednik Ministarskog saveta do 1945. (kraljevina), Predsednik Vlade do 1953., Predsednik Saveznog izvršnog veća do 1992.; Predsednik savezne vlade ili Predsednik vlade SRJ do 2003. (SRJ) i Predsedavajući Saveta ministara do 2006 (SCG).
Monarhistička jugoslovenska država 1918-45
urediKraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1918-29.
uredi
Kraljevina SHS je nastala ujedinjenjem Kraljevine Srbije i Države Slovenaca, Hrvata i Srba 1. dec/pros. 1918. Nekoliko dana pre toga o istom se izjasnila skupština u Crnoj Gori, a takođe i u Vojvodini. Takođe pogledati i Spisak šefova države Jugoslavije, jer kralj je imao i izvršnu ("upravnu") vlast. Data je i stranka kojoj je premijer pripadao (mada je vlada mogla biti koaliciona). Pošto je i kralj imao izvršnu vlast, pogledati i njih.
- Stojan Protić (22. dec/pros. 1918 - 16. avg/kol. 1919.) (NRS)
- Ljubomir Davidović (16. avg/kol. 1919. - 19. feb/velj. 1920.) (Demokratska stranka, DS)
- Stojan Protić (19. feb/velj. - 16. maj/svib. 1920.) (NRS)
- Milenko Vesnić (16. maj/svib. 1920. - 1. jan/sij. 1921.) (NRS)
- Nikola Pašić (1. jan/sij. 1921 - 28. jul/srp. 1924.) (NRS)
- Ljubomir Davidović (28. jul/srp. - 6. nov/stud. 1924.) (DS)
- Nikola Pašić (6. nov/stu. 1924. - 8. apr/trav. 1926.) (NRS)
- Nikola Uzunović (8. apr/trav. 1926 - 17. apr/trav. 1927.) (NRS)
- Velimir Vukićević (17. apr/trav. 1927. - 28. jul/srp. 1928.) (NRS, ubistvo hrvatskih poslanika u skupštini 20.6. 1928.)
- Anton Korošec (28. jul/srp. 1928. - 7. jan/sij. 1929) (Slovenska ljudska stranka)
- Petar Živković (7. jan/sij. - 3. okt/list. 1929.) (Šestojanuarska diktatura)
Kraljevina Jugoslavija 1929-45
urediNakon uvođenja diktature, od 3. oktobra/listopada 1929., promenjen je naziv Kraljevini SHS u Kraljevina Jugoslavija i uvedena podela na 9 banovina umesto 33 oblasti (v. integralno jugoslovenstvo).
- Petar Živković (3. okt. 1929. - 4. apr. 1932.) (Jugoslovenska radikalno-seljačka demokratija, JRSD)
- Vojislav Marinković (4. apr. - 2. jul. 1932.) (DS/JRSD)
- Milan Srškić (2. jul. 1932. - 27. jan. 1934.) (JRSD)
- Nikola Uzunović (27. jan. - 22. dec. 1934.) (JRSD/ Jugoslovenska nacionalna stranka, JNS; Kralj Aleksandar ubij. 9.10. 1934.)
- Bogoljub Jevtić (22. dec. 1934. - 24. jun. 1935.) (JNS/Jugoslovenska radikalna zajednica, JRZ)
- Milan Stojadinović (24. jun. 1935. - 5. feb. 1939.) (JRZ)
- Dragiša Cvetković (5. feb. 1939. - 27. mart. 1941.) (JRZ)
- Dušan Simović (27. mart. 1941. - 12. Jun. 1942.) (vojska, vlada u progonstvu od aprila 1941.)
Okupirana Jugoslavija 1941-45
urediNa vojni puč od 27. marta, Nemačka i saveznici su odgovorili napadom 6. aprila i brzim porazom jugoslovenske vojske. Kralj i vlada su otišli u izgnanstvo u London. Vlada je međunarodno priznavana do 1945.
- Slobodan Jovanović (12. jan/sij. 1942. - 26. jun/lip. 1943.) (nestranački)
- Miloš Trifunović (26. jun/lip. - 10. avg/kol. 1943.) (NRS)
- Božidar Purić (10. avg/kol. 1943. - 8. jul/srp. 1944.) (nestranački)
- Ivan Šubašić (8. jul/srp. 1944. - 30. jan/sij. 1945.) (Hrvatska seljačka stranka)
- Drago Marušić (30. jan/sij. - 7. mart/ožuj. 1945.) (nestranački)
Za to vreme, partizani su 1942. formirali Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), koje je imalo zakonodavna i izvršna ovlašćenja i koje je na svom drugom zasedanju u Jajcu, 30. nov/list. 1943. (zasedalo se u noći 29/30.11.), formiralo Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) kao najviši organ vlasti, sa poverenicima za razne oblasti. Za predsednika NKOJ-a i poverenika za narodnu odbranu je imenovan Josip Broz Tito.
Na osnovu Sporazuma Tito-Šubašić (odn. NKOJ-a i Kraljevske jugoslovenske vlade) formirana je privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije, na čelu sa Titom:
- Josip Broz Tito (7. mart/ožuj. - 29. nov/stud. 1945.) (KPJ)
Druga Jugoslavija, FNRJ i SFRJ, 1945-91
uredi
Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ) proglašena je 29. nov/stud. 1945. Prema Ustavnom zakonu od 13. jan/sij. 1953., naziv Vlada je zamenjen sa Savezno izvršno veće (SIV). FNRJ je aprila/travnja 1963., u skladu s novim Ustavom, preimenovana u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Monopol na vlast je do 1990. imala Komunistička partija Jugoslavije (KPJ, 1952. preimenovana u Savez komunista Jugoslavije (SKJ).
- Josip Broz Tito (29. nov/stud. 1945 — 29. jun/lip. 1963.) (Hrvatska)
- Petar Stambolić (29. jun/lip. 1963. — 16. maj/svi. 1967.) (Srbija)
- Mika Špiljak (16. maj/svi. 1967. — 18. maj/svi. 1969.) (Hrvatska)
- Mitja Ribičič (18. maj/svi. 1969. — 30. jul/srp. 1971.) (Slovenija)
- Džemal Bijedić (30. jul/srp. 1971. — 18. jan/sij. 1977.) (BiH)
- Veselin Đuranović (18. jan/sij. 1977. — 16. maj/svi. 1982.) (Crna Gora; Tito umro 4.5.1980.)
- Milka Planinc (16. maj/svi. 1982. — 15. maj/svi. 1986.) (Hrvatska)
- Branko Mikulić (15. maj/svi. 1986. — 16. mar/ožu. 1989.) (BiH)
- Ante Marković (16. mar/ožu. 1989. — 20. dec/pro. 1991.) (BiH, SKJ pa Savez reformskih snaga)
- Aleksandar Mitrović (v.d.) (20. dec/pro. 1991. - 14. jul 1992.) (SPS, nakon otcepljenja Slovenije i Hrvatske)
Savezna Republika Jugoslavija 1992-2003
uredi
Srbija i Crna Gora su 27. aprila 1992. formirali Saveznu Republiku Jugoslaviju. Odlučujući uticaj do oktobra 2000. imao je Slobodan Milošević.
- Milan Panić (14. jul 1992. - 9. feb. 1993.)
- Radoje Kontić (9. feb. 1993. - 19. maj 1998.)
- Momir Bulatović (19. maj 1998. - 4. nov. 2000.)
- Zoran Žižić (4. nov. 2000. - 24. jul 2001.)
- Dragiša Pešić (24. jul 2001. - 7. mart 2003.)
Državna Zajednica Srbija i Crna Gora 2003-06
urediDZSCG je formirana 4. feb. 2003. kao prelazno rešenje, usled crnogorskih zahteva za osamostaljenjem. Njen predsednik je istovremeno bio i premijer (tj. Predsedavajući Saveta ministara). Prestala je da postoji proglašenjem nezavisnosti Crne Gore 3. juna 2006.
- Svetozar Marović (7. mart 2003. - 3. jun 2006.)