13. 9.

13. рујна/септембра (13. 9.) је 256. дан године по грегоријанском календару (257. у преступној години). До краја године има још 109 дана.

Догађаји

81. — Након смрти брата Тита, власт над Римским Царством преузео је Домицијан. За његове владавине (до 96. године) почела је градња линија утврда као деснорајнске границе против пријетећих упада Германа.
122. — Отпочела изградња Хадријановог зида.
533. — Битка ад Децијум (на десетој миљи од Картагине): Велика победа византијског војсковође Велизара над вандалским краљем Гелимером.
1759. — Британци су у пресудној бици у близини Квибека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.
1788. — НЈујорк је проглашен првом федералном престоницом САД.
1842. — Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа.
1882. — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.
1908. — Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.
1922. — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 степени Целзијуса.
1923. — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
1943. — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској.
1955. — СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.
1971. — Побуна затвореника против увјета у затвору Аттица код Неw Yорка завршила је погибијом 39 затвореника и девет стражара који су били таоци.
1989. — у Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.
1991. — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.
1993. — Израел и Палестинска ослободилачака организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
1998. — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата.
1999. — Бомбашки напади на руске станове: У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.
2000. — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.
2001. — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

.

Рођења

1087. — Јован II Комнин, византијски цар.
1475. — Цесаре Боргиа, талијански политичар и војсковођа († 1507.).
1819. — Цлара Сцхуманн, њемачка пијанистица († 1896.).
1830. — Марие вон Ебнер-Есцхенбацх, аустријска књижевница († 1916.).
1861. — Венделин Вошњак, словенски фрањевац хрватског поријекла, († 1933.).
1874. — Арнолд Сцхöнберг, аустријски складатељ († 1951.).
1876. — Схерwоод Андерсон, амерички књижевник († 1941.).
1887. — Лавослав Ружичка, хрватски знанственик († 1976.).
1903. — Цлаудетте Цолберт, америчка глумица француског поријекла († 1996.).
1910. — Федор Ваић, сликар и цртач († 1987.).
1913. — Ћамил Сијарић, бошњачки књижевник.
1924. — Маурице Јарре, француски складатељ и диригент († 2009.).
1933. — Душко Трифуновић, књижевник, сценарист и текстописац.
1934. — Михаило Ћуповић (Ћупо), златиборски песник.
1944. — Јацqуелине Биссет, британска глумица.
1944. — Петер Цетера, амерички пјевач и текстописац.
1948. — Нелл Цартер, америчка глумица.
1952. — Рандy Јонес, амерички певач (Виллаге Пеопле).
1953. — Фабијан Ловрић, босанскохерцеговачки пјесник.
1956. — Игор Радојичић, политичар, председник Народне скупштине РС, в.д. председник РС (октобар - децембар 2007.).
1967. — Гордана Бобан, босанскохерцеговачка драмска умјетница.
1968. — Медина Џанбеговић, босанска пјесникиња.
1968. — Емма Wиклунд, шведска глумица и модел.
1971. — Горан Иванишевић, хрватски тенисер.
1971. — Стелла МцЦартнеy, британска модна дизајнерица.
1973. — Фабио Цаннаваро, талијански ногометни репрезентативац и тренер.
1975. — Инес Бојанић Шваић, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
1976. — Тамара Гарбајс, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
1977. — Фиона Аппле, америчка поп-пјевачица.
1977. — Пол Пирс, амерички кошаркаш.
1979. — Иван Миљковић, српски одбојкаш.
1983. — Марко Ломић, српски фудбалер.
1985. — Никола Микић, српски ногометаш.
1987. — Цветана Пиронкова, бугарска тенисачица.
1989. — Тхомас Мüллер, њемачки ногометни репрезентативац.
1989. — Томáш Нецид, чешки ногометаш.

.

Смрти

81. — Тит Флавије, римски цар (* 39.).
531. — Кавад I, краљ Сасанидске Персије (*449.).
1506. — Андреа Мантења, италијански сликар и гравер.
1592. — Мицхел де Монтаигне, француски писац (* 1533.).
1598. — Филип II., шпањолски краљ (* 1527.).
1872. — Лудwиг Феуербацх, њемачки филозоф (* 1804.).
1928. — Итало Свево, талијански писац (* 1861.).
1949. — Аугуст Крогх, дански лијечник и нобеловац (* 1874.).
1977. — Леополд Стоковски, амерички диригент пољског порекла.
1989. — Цмиљка Калушевић, бивша југославенска и српска кошаркашица и атлетичарка (* 1933.).
1992. — Божидар Рашица, архитект, сценограф и сликар (* 1912.) .
1996. — Тупак Шакур, амерички глумац, репер и песник. (*1971).
1999. — Владимир Погачић, филмски редитељ.
2001. — Јарослав Дробнý, чехословачки тенисер и хокејаш (* 1921.).
2009. — Норман Борлауг, амерички агроном, покретач "Зелене револуције" и добитник Нобелове награде за мир (* 1914.).

.

Благдани

Полагање појаса Пресвете Богородице

Празници

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар