1331

**1331. по календарима**
Грегоријански	1331. (MCCCXXXI)
Аб урбе цондита	2084.
Исламски	731–732.
Ирански	709–710.
Хебрејски	5091–5092.
Бизантски	6839–6840.
Коптски	1047–1048.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1386–1387.
• Схака Самват	1253–1254.
• Кали Yуга	4432–4433.
	Кинески
• Континуално	3967–3968.
• 60 година	Yин Метал Коза; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11331.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

< | 13. вијек | 14. вијек | 15. вијек | >
< | 1300-е | 1310-е | 1320-е | 1330-е | 1340-е | 1350-е | 1360-е | >
<< | < | 1327. | 1328. | 1329. | 1330. | 1331. | 1332. | 1333. | 1334. | 1335. | > | >>

Година 1331 (MCCCXXXI) била је редовна година која почиње у уторак (1. јануар/сијечња по јулијанском календару).

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

зима? - Избио је сукоб између краља Стефана Дечанског и сина Душана (дубровачко писмо од 5. фебруара изражава жаљење "због неслоге која међу њима избила"). Дечански је у Зети, тражи галије и бродове од Дубровника, а Душан "савет, помоћ и подршку". Несигурност у земљи и угрожене границе.^[1]
6. 1. - Папа Иван XXII. је резервисао за себе право избора и именовања бискупа у Босни.^[2]
26. 1. - Папа шаље посланицу напуљском краљу Роберту и супрузи Санчи да задовоље "оправдање захтјеве" угарског краља Карла Роберта (синовца напуљског краља, који је тражио да му се призна право насљедства у Напуљу и привремено дâ војводина Салерно и госпоштија Монте Сан Ангело), као и брачну везу - бити ће договорено да се млађи угарски принц Андрија ожени Иваном, кћери војводе од Калабрије.^[3]

2. 3. - Орханове Османлије су након трогодишње опсаде заузеле Никеју (Изник).

март - Свргнут је бугарски цар Иван Стефан, сестрић Стефана Дечанског, на престо је постављен деспот Ловеча Иван Александар (до 1371; Александар је сестрић а Стефан син бившег владара Михајла). Нови владар ове године повраћа неке територије које је Византија заузела јесенас.

Април/Травањ – Јун/Липањ

пролеће - Краљ Стефан Дечански је кренуо на сина Душана, који живи у Зети: разорене многе "палате" на обали Дримца, стигао је до Скадра а Душан је с друге стране Бојане.^[4]
април - Примирје у сукобу између Стефана Дечанског и Душана.^[5]
15. 4. - Срђ Которанин је премештен из Котора за бискупа у Пули, пошто га Которани нису прихватали.^[6]
мај - Душан је прешао у Требиње, посетио је Дубровник.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

јул? - Стефан Дечански зове сина, Душан је неповерљив.
лето - Конфликтна ситуација између Стјепана Котроманића и Млечана око Корчуле и Брача, Млечани су тражили брод и од Дубровника, на шта ови нису пристали.^[7]
август - Гроф Wалтер VI од Бриенне на антикаталонском крсташком походу, уз подршку напуљског краља: из Бриндизија је напао Грофовију Кефалонија и Закинт и Епирски деспотат, чији владар Гиованни II Орсини, за сада, прихвата анжујско сизерентво напуљског краља Роберта. Wалтер ће затим напасти Каталонце у Атини и Теби, али без успеха.
август - Умро је маринидски султан Марока Абу Са'ид Утхман II, наслеђује га син Абу ал-Хасан Али ибн Отхман (до 1348), звани Црни султан због тена.
21. 8.? - Душан је са малом војском опколио оца у Неродимљи - овај с мало пратње бежи у Петрич а Душан заузима двор, ризницу и маћеху Марију Палеолог са децом. Отац се на крају предао у Петричу и са млађом породицом затворен у Звечану.^[8]
2. 9. - Закључен мир између Гвелфа и Гибелина у Ђенови, уз посредовање напуљског краља Роберта.

8. 9. - Архиепископ Данило II је у Сврчину, у другом двору Немањића, на сабору племства и свештенства, крунисао Стефана Душана за краља (цар 1346-55).
12. 9. - Карло I. је након 30 година ђеновске власти повратио Монако за породицу Гримани (он влада до 1357).
27. 9. - Битка код Пłоwце у Пољско-теутонском рату: витезови су одбили пољски напад, али прекидају поход. Витезови су ове године разорили Конин, град ће бити обновљен на другом месту.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

22. 10. - Рат ере Генкō: Шогунат Камакура је поставио цара Кōгона (до 1333), пошто је претходни цар Го-Даиго покушао збацити војни шогунат и вратити власт царевој цивилној влади, али је одат и ухваћен (води нову побуну 1333, када је шогунат оборен).
26. 10. - Дубровачко Вијеће умољених закључило да посланици који одлазе у Србију помену и питање Стона, српске ексклаве^[9] (биће купљена 1333).
11. 11. - Стефан Урош III Дечански, бивши српски краљ, умро у Звечану (убиство или стрес).

20. 11. - На потицај цара Лудwига, основан је Швапски савез градова.

Кроз годину

ц. Немачки витез Палман Брахт ступа у Душанову службу.
Ружир, војвода босанског бана, наноси "озбиљне штете" Дубровнику, тражи за себе, затим за бана, исплату могориша.^[9]
Побуна у Пули: Сергијевци (Цастропола) су протјерани а град узимају Млечани (до 1797).
Хварски статут. Први пут се помиње Сућурај.
Први пут се помињу Црнојевићи (њихов предак Ђураш Илијић је саветник новог краља Душана).
Шведски краљ Магнус IV проглашен пунолетним са 15 година - у Норвешкој долази до побуне јер би краљ морао имати 20 година (угушена 1333).
Велико Кнежевство Владимира је прикључено Москви.
Тармаширин је нови владар Чагатајског каната - зове се Ала-ад-дин након преласка у Ислам, збачен је 1334.
Црна смрт: куга се појавила у Кини, у провинцији Хебеи, затим се шири у Хунан; за две године умире 13 милиона људи.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1331.

16. 2. - Цолуццио Салутати, филозоф, фирентински политичар († 1406)
Улрик I. Цељски, гроф († 1368)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1331.

24. 11. - Стефан Урош III Дечански, српски владар (* 1285)

Референце

↑ Историја с.н. I, 508
↑ Ћоровић, ХБ I, 140
↑ Клаић, 54-5
↑ Потискивање Бугара као српских такмаца. растко.рс
↑ Света лоза кнеза Лазара. растко.рс
↑ Противљење силовању невјесте Јадрана. растко.рс
↑ Стварање српског царства. растко.рс
↑ Историја с.н. I, 508-9
↑ ^9,0 ^9,1 Ћоровић, ХБ I, 141

Литература

Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)
Ћоровић, Хисторија Босне I

[1] Историја с.н. I, 508

[2] Ћоровић, ХБ I, 140

[3] Клаић, 54-5

[4] Потискивање Бугара као српских такмаца. растко.рс

[5] Света лоза кнеза Лазара. растко.рс

[6] Противљење силовању невјесте Јадрана. растко.рс

[7] Стварање српског царства. растко.рс

[8] Историја с.н. I, 508-9

[CorHBI141-9] 9,0 ^9,1 Ћоровић, ХБ I, 141

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]