8. 1.
8. јануар/сијечањ (8. 1.) је 8. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 357 дана (358 у пријеступној години).
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
Догађаји
- 1297. — италијански племић Франческино Грималди успоставио је у Монаку династију Грималди која је и данас на власти. Прерушен у калуђера Грималди је кришом ушао у тврђаву Монако која је била под влашћу Ђенове, а потом пустио унутра своје војнике и запосео тврђаву. Као Реније I владао је до смрти 1314.
- 1679. — француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре.
- 1807. — српски устаници су у Првом српском устанку заузели Калемегданску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. 12. 1806.
- 1679. — Роберт Цавелиер Сиеур де ла Салле открио слапове Ниагаре.
- 1923. — након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура.
- 1926. — Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија.
- 1959. — генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске.
- 1973. — амерички и северновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата.
- 2002. — у Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века.
- 2003. — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић.
.
Рођења
- 1589. — Иван Гундулић, дубровачки књижевник.
- 1864. — Едуард VII, енглески краљ.
- 1905. — Гиацинто Сцелси, талијански складатељ.
- 1920. — Звонимир Монсидер, хрватски репрезентативни ногометни вратар и тренер († 1997.).
- 1935. — Елвис Преслеy, амерички пјевач (Кинг оф Роцк'н'Ролл).
- 1936. — Божидар Шујица, југославенски и српски пјесник
- 1937. — Схирлеy Бассеy, британска пјевачица.
- 1941. — Грахам Цхапман, енглески комичар (Монтy Пyтхон) († 1989.)
- 1942. — Степхен Хаwкинг, енглески физичар.
- 1945. — Катхлеен Нооне, америчка глумица.
- 1947. — Давид Боwие, британски музичар († 2016.).
- 1949. — Милан Михаиловић, српски глумац.
- 1967. — Р. Келлy, амерички пјевач и музичар.
- 1973. — Сеан Паул, јамаикански раппер и пјевач реггеа.
- 1975. — Дарко Љубојевић, босанскохерцеговачки и српски ногометаш.
- 1977. — Сања Јововић, бивша црногорска и југословенска рукометашица.
- 1979. — Стипе Плетикоса, хрватски ногометни вратар и репрезентативац.
- 1986. — Давид Силва, шпањолски ногометаш.
- 1991. — Стефан Савић, црногорски фудбалер.
.
Смрти
- 1324. — Марко Поло, италијански истраживач (р. 1254).
- 1642. — Галилео Галилеј, италијански астроном, физичар и математичар (р. 1564).
- 1879. — Фердо Ливадић, хрватски складатељ.
- 1896. — Пол Верлен, француски писац (р. 1844).
- 1976. — Жу Енлај, кинески државник (р. 1898).
- 1993. — Хакија Турајлић, босански политичар и економист, потпредсједник Владе Босне и Херцеговине (р. 1936.).
- 1996. — Франсоа Митеран, француски политичар и државникж (р. 1916).
- 2004. — Ма'мун ал Ходеиби, духовни вођа египатске забрањене организације Муслиманска браћа (р. 1921).
.
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар